Rokenrol vs Kiša-kompromisna igra! Partibrejkersi 2.7.2011

“Ne znam, nekad je verovatno bilo drugačije“ čuo sam od nekoga dok se kiša slivala niz strehu zgrade niške Banovine. „Neće valjda da ga otkažu“ nastavio je isti glas. Ili možda nije bio isti. U svakom slučaju bio je glas Nišlije koji nakon osam godina ima priliku da ponovo u svom gradu čuje nenadmašive „Partibrejkerse“ . S druge strane Nišave odjekuje neukus. Dobro pokriveni neukus. Nastavljam da mislim rečenicu koju je neko prethodno izgovorio. „Ma, siguran sam da neće da ga odlože, ipak je Cane u pitanju…

„Izvinite što kisnete!“ bila je rečenica koja me je trgla iz već učaurene situacije iščekivanja. Ta rečenica i ne bi bila toliko bitna da nije izgovorena sa bine u trenutku kada se bubnjar hvatao za palice, a Anton vešao gitaru oko vrata. Izgovorio ju je čovek u crnom, čiji se pogled penjao do spoja dva suncobrana „Jelen“ proizvodnje,  sa koga je kap po kap curilo vreme koncerta. Čovek se zvao Cane i bio je zabrinut. Imao je trideset godina radnog iskustva, ali ga je zatekla neorganizacija. Pogaziti svoje principe i skloniti se sa bine,  samo je naizgled bilo lako. Kažem naizgled, jer je prva prepreka na putu povlačenja bila publika. Protiv nje se svakako ne može, a ni protiv rokenrola. Kompromis mu dođe prihvatljivo rešenje.

Dogovoriti se sa kišom i strujom da se u narednih sat i po ne sastaju nije baš jednostavno. Ipak antidodolom koja nije baš upalila Cane i ekipa su započeli rasterivanje kiše. „Kompromisna igra“ zatreštala je u dvorištu SKC-a nakon više od sat vremena „natezanja“ na temu hoće li koncerta uopšte biti.

„Jeste li spremni za strujno kolo?“
U stilu najvećih, brejkersi su već na početku „otprašili“ hitove poput „Zemljotres“, „Ako si“ i popularnu „Lobotomiju“.
Biće materijala za jedan fini kišni izveštaj pomislio sam u trenutku kada su se dvojica fanova našli na bini. Da nije čitava organizacija zatajila, pokazalo je opravno obezbeđenje koje je odmah krenulo da reaguje.

Od Caneta smo svi očekivali komentar na račun dvojice momaka. Međutim frontmen brejkersa, još jednom je iskoristio situaciju da se sarkastično našali na račun organizacije. Dok su se krijući se od obezbeđenja ona dvojica provlačila kroz masu sa bine se čulo: „ Alo žuti vrati se u kinu. Žućo vrati se nazad, šta je ne znaš srpski!?“ upućeno momcima u žutim uniformama (security). „ Vas niko ne sme da bije“ nastavljao je Cane dok je bend vrteo rifove „Hipnotisane gomile“.
Kad bolje razmislim, i ne čudi mnogo potez momaka koji su samo uspeli da realizuju ideju skoro svakog fana brejkersa.
Ono što je sigurno ostavilo negativan pečat na veče jeste dvadesetominutna pauza koja je usledila zbog nestanka struje na bini. Da li su i Svevišnjeg potkupili „ružičasti“ ili rokenrol stvarno nema sreće? Ipak nakon dvadeset minuta bend se vratio na binu i iskoristio ovo vraćanje umesto bisa koji je svakako nešto kasnije trebalo da usledi

„Mesečeva kći“ „Ona živi na brdu“ i „Ulični hodač“ završile su koncert. „Ovo vam nikada neću zaboraviti, hvala vam!“ izjavio je Cane dok se zadovoljan remijem sa kišom povlačio u suve odaje.
Komentari poput „Cane je genije, organizatori su krivi“ čuli su se u masi. Ipak, masa je delovala poprilično zadovoljno. Poneki komentar na cenu karte takođe se mogao čuti.
Viša sila je imala meč, ali je rokenrol svakako pokazao zube.

Izvinjavamo se zbog odsustva fotoizveštaja.Kiša nas je sprečila.