Euro N(iš)euro!

Prvo pitanje koje se  postavlja u krugovima Rambo-fanova nekoliko sati pred koncert uglavnom se ne odnosi na predstojeću svirku. Ono što najpre ljude zanima je u kakvom će se izdanju čuveni mega car pojaviti. Da li će sleteti vasionskim brodom,  doći u kočijama koje vuku žabe ili možda sjahati sa magarca u svom srebrnom odelu i sa nuklearnom gitarom preko ramena.

U noći kada se zbijaju šale i teraju šege Rambo je napravio predprvoaprilsku šalu došavši u sasvim normalnom izdanju sivim folksvagenovim kombijem do niškog kluba Juridicum (poznatiji i kao klub Pravnog).

Standardno pun, ovaj prostor još jednom se pokazao kao sasvim dobar ali možda malo tesan za sve one koji bi da uživo vide intergalaktičkog imperatora.

Preko pet stotina ljudi uživalo je sinoć u Rambovim džez improvizacijama praćenih Broken Swing Sextetom.

Standardno deljenje publike na levu i desnu stranu u toku izvođenja pesme „Holesterol“ Antonije Pušić ovog puta je zamenio podelom na muškarce i žene. „ Ovo mi do sada nije padalo na pamet“ izjavio je nakon toga.

Fap mašina, Zastavnik Džemo, Jedno te isto neki su od naslova koji su se mogli čuti. Energija je cirkulisala tokom čitavog koncerta, i vrlo je interesantno to da je omladina bila u senci starijih ljudi koje je Rambo svojim akordima vraćao u mladost.

Dvočasovnu svirku Rambo nije završio novim hitom kojim će se predstaviti na Evroviziji kako je publika očekivala.  On je za svaki slučaj ostavio da stvar još malo odleži i do Eurosonga stekne još veću popularnost.

Koncert nazvan “Euro Neuro” – Neurobiološko tumačenje odabranih numera iz Rambovog opusa, završen je sat vremena posle ponoći, a Nišlije su na najbolji način dočekali svetski dan šale.

FOTOGRAFIJE STEVAN ŠURLAN

Nije to ta detelina!

Mesecima se rešavam da napišem koju reč, tačnije ličnu ali i kolektivnu (im)presiju, o nedavno projektovanom megalomanskom klubu o kojem se dugo pričalo na prostorima Niša. Isprovociran odnosom prema posetiocima, dođoh na ideju da analitičkim putem zaključim, šta je to tako „Ajriš“ i tako „Pab“ u Zelenoj tvorevini koja se nedavno, poput svemirskog broda spustila na tradicionalni kej.

Pošto smo mi južnjaci nekako navikli, da sve što je novo primamo oberučke, na trenutke zaboravljajući na sve ono staro što nam je nekad bilo sastavni deo života, i sam sam danima pred otvaranje cupkao i nadletao ovu tvorevinu, radujući se nailazećim danima i skupljajući crkavicu da se na otvaranju pošteno okrepim nekim Ginisom ili Kilkenijem, kao što i jeste red u Irish pubovima po belom svetu.

Prvi pokušaj:
Otvaranje.
Ja: Predstavnik prosečne studentske klase, sin radničke klase, unuk radničke klase. Prihod? Dedina penzija. Prvog u mesecu proporcionalno sa penzijom raste i samopouzdanje. Pre otvaranja popiti par piva u parku, ostatak potrošiti u novootvorenom pabu.
Prosečan čuvar paklenih vrata, savremeni kerber aka Obezbeđenje paba!?
Siguran sam da mali nema više od jedne crvene. Šta će mi takav unutra. Da sedi celo veče uz jedno pivo. Selekcija. Dezinfekcija, Destudentizacija.

-Gde si pošo?
-Pa unutra!?
-Kolko imaš godina?
-Dvadeset i jednu.
-A ok. Sve je rezervisano, sačekaj malo ispred…
Aha važi, odoh u kafanu da utolim svoju bol jer ne udjoh u veličanstvenu palatu.

Misija neuspela

Pokušaj broj dva.
Iskoristivši svoj nekadašnji bokeški naglasak, pokušavam par nedelja kasnije, da kao totalni stranac u gradu probam da testiram ljubaznost prema gostima.

Dobro veče, može li se unutra. Eo sad doputovasmo brat i ja, pa nam rekoše ođe je neko dobro mjesto za provod, a i mi velimo da potrošimo neki keš.

-Momci, sve je rezervisano, sačekajte malo ispred.-reče kerber ispred praznog ajriš paba u pola 12 uveče.

-Što veliš, rezervisano, pa unutra nema nikoga!?- nastavljam dok pored mene bez problema ulaze dve prilično oskudno obučene dame.

Oćeš da nikad ne uđeš unutra-nastavi tip bacajući ogromnu senku na mene.
-Neka neka, idem neđe drugo- izgovaram dok se povlačim, razmišljajući o tome kako ni Ircima ovde nije mesto.

Misija neuspela.

Ispijajući pivo ispred pomenutog mesta, i gledajući čas u reku a čas u klijentelu koja je tek kad bi ispunila sve uslove kao u rijaliti šou ulazila u svemirski brod, odlučio sam da trećeg pokušaja neće ni biti. Nakon što su mi prijatelje izbacili sa svirke niškog ska benda zbog nedostatka zaliha novca za nove i nove ture, došao sam na ideju da treći pokušaj zaista bude u Irish pubu.
Zvao se Four Bells i nalazio se u Beču. Irski naglasak zaječao je iz šanka. Dve nasmejane konobarice i jedan malo smoreni šanker dugajlija, utrkivali su se ko će prvi da me pita šta ću.
One Kilkeny.
Ok.Just a moment…
Here u are.
Grazie.
Prego..

Dok je sa reprodukcije starinskog radija pičila Kleptonova Lejla ja sam se stapao sa izrezbarenim šankom, lutao očima po ispijenim bocama Jamesona, i ulivao u sebe gorkoslatku crvenkastu tečnost. Razmišljao sam o jugu. O komercijali. O kompleksima. Na kraju krajeva i o tome da sam hiljadu kilometara daleko od kuće, a osećam se tako domaće.
„Nije zlato sve što sija“- izgovorio sam sebi u bradu razmišljajući o nišlijskom fensi pabu.

Al ne dam svoje ja ideale! Električni orgazam 2.2.2012.

Kako god okrenemo, nekako se iz nedelje u nedelju veći rokenrol događaji smeste u Fidbek. Nakon sjajne proslave dvadesetog rođendana „Novembra“, ovaj klub ugostio je još jedno u nizu „zvučno muzičko ime“. Reč je o naširoko poznatom bendu „Električni orgazam“.

Orgazam je ovo gostovanje u Nišu iskoristio da promoviše novi album „To što vidiš, to i jeste“. Iako smo svi ovih dana zatrpani snegom, i emocije nam čuče na dnu, Električni orgazam, otopio je na nekoliko sati sve snegove. Povratnik Ljuba Đukić i Gile su u četvrtak bili zaduženi da unesu malo proleća!

Pevajući kako stare tako i nove stvari, ne krcat fidbek (kao što to ume da bude)uživao je u oko dva sata dobre svirke.
„Bejbe ti nisi tu“ i „Debela devojka“ startovale su petnestak minuta posle ponoći. „Hajde bejbe daj da vidim sad“, „ Ja sam težak ko konj“ „Gde da odem“ bile su zadužene da se fidbekovska aura ne poremeti.

Nikada, naravno, nije na odmet, podsetiti se preminulih članova. Orgazam je pokazao da i nakon 15 godina sviraju onako „kako Čavke kaže“, aludirajući pritom na pokojnog Gorana Čavajdu, bivšeg bubnjara benda.

Za bis su bile ostavljene pesme „Krokodili dolaze“, čuveni antisnobovski novotalasni „Zlatni papagaj“ i pesma koja je Nišlije poprilično ganula-Pesma „Nebo“.

„ Svidja mi se što je atmosfera kamerna! Nije velika gužva , i nekako je neprocenjivo slušati legende srpskog njuvejva u ovakvoj intimnoj amtosferi. Imam osećaj kao da mi sviraju kod kuće. Odlična svirka, odlično veče!“ moj prijatelj Milan reče.

FOTOGRAFIJE: STEVAN ŠURLAN

Električni orgazam dva dana u Nišu!

Beogradski rok sastav “Električni orgazam” održaće koncerte u četvrtak i petak, 2. i 3. februara, u klubu “Feedback”. Na koncertima će biti promosivan album “To što vidiš to i jeste”

Karte su već u prodaji, a možete ih kupiti u muzičkoj radnji “Happy House”, u Kalči na prvom spratu, po ceni od 400 dinara. Cena karte će na ulazu biti 500 dinara.

Koncerti su najavljeni za 22:30

Next Page »