Del arno Bend- 25 godina kasnije. . .

Dvadesetpetogodišnjicu  osnivanja ovog autentičnog benda, Nišlije su imale priliku da zajedno sa članovima  proslave u dvorištu Banovine. Verovatno poslednji koncert na otvorenom, ove sezone oduševio je publiku koja se pred naletom jesenje depresije opuštala uz izuzetne rege taktove.
Oko 22 i 15 se posada od preko deset Delarnovaca ukrcala na niški jedrenjak koji plovi u nedogled.
No, krenimo redom. Pre nego što je Del Arno Band stupio na scenu, uvertiru su napravili lokalci Trenchtown Brothers.
Pomalo začuđujući utisak ostavlja ne baš svakodnevna slika praznog prostora ispred Banovine. Naime, navikli smo da se masa ljudi pred svirku razvuče po ulici razmenjujući flajke sa drugarima koje nisu vidli još od „prošlesvirkenabanovini“. Ovog puta ta slika svedena je bila na minimum.
Ljudi su, željni muzike koja se davno nije razlila po Nišu, nestrpljivo čekali Del Arno ispred bine. Pojavili su se na sceni nešto malo posle deset, kao da im je oduvek mesto tu. Kao da nikada nisu ni mrdali sa tog mesta. Stopljeni sa okolinom i bojama jesenjeg Niša brzo su masu uvukli u opšti delirijum.
Prelistavali su hronološki svoje pesme, vraćali se dvadeset godina u istoriju, pa opet skakali na neke novije stvari. Utisak je tokom celog koncerta bio kao da se svirala jedna pesma kojoj svi znaju tekst. Vešti prelazi bez puno doskočica nakon pesama, govore nam dovoljno o tome kolko Del Arno u toku trajanja same muzike komunicira sa publikom. Ulazi u jedro svake moždane ćelije i obasipa pozitivnom energijom.
Pesme „Preko“, „Verujem“ , Ti ćeš sresti nekog na kraju“ „Dim iz moje lule“ „Više nego život“ slivale su se jedna u drugu a koncert polako odmicao kraju.
Obrade Rundekovog „Trećeg svijeta“ i stare banatske „Čamac na Tisi“ takođe su Nišlije dovodile u opštu rege ekstazu.
Dupli bis uz povike „Jeste li spremi za još muzike?“ iscrpo je poslednje atome iz slavljenika, ali tako se valjda slavi četvrt veka.

“Koncert je bio fenomenalan, čak i više nego što sam očekivala. Jedina zamerka je što nisam čula pesmu “Zauvek mlad”. To je himna moje bivše škole, pa mi je zato posebno draga” izjavila je Maja student elektronike.

Banovino do sledećeg viđenja “VOLJNO”.

Fotograf: Matija Davidović

Saradnik: M.A

Negative u Banovini -Izveštaj

Read more

Del Arno Band u Nišu – Banovina, 30.09.

U petak, 30. septembra u 21h bend koji ove godine slavi 25. rođendan, sviraće u najboljem otvorenom koncertnom prostoru u Nišu, u Dvorištu Univerziteta – Banovina, gde je inače D.A.B. 24.septembra 2004. održao jedan od nezaboravnih koncerata ne samo u Nišu, nego u celokupnoj svojoj karijeri!

Pretprodaja karata počinje od 15.09.2011. u Happy House -u, CD Sound-u i Energy music shop-u po ceni od 600,00 dinara, dok će cena karte na ulazu biti 700,00 Din.

Gosti koncerta koji će dočekati i ispratiti publiku su Trenchtown Brothers, čuvari reggae vatre iz Niša ( intro & outro DJ set)!

Del Arno Band je ove godine za svoj jubilarni rođendan poklonio svojim poštovaocima novi singl Horoskop, a u Niš stiže u proširenom sastavu (namanje 16 muzičara na sceni!) i poziva sve ljude dobre volje na nezaboravnu reggae žurku!

Kolko puta ti je falio komad noći…Goblini 27.8.2011

Komad noći koji je dugo čekan, najzad se uklopio u letnju muzičku slagalicu. Kao da je s namerom Golubova posada čekala da se Nišlije, dijalekatski rečeno „izdrče“. Duga neizvesnost i decenijsko očekivanje Goblina doprineli su da se atmosfera ovih dana dobro usija. Pošto su šabački pankeri na ovim prostorima više nego dobrodošli nije bilo potrebno mnogo da se stotine Nišlija u jednom trenu digne na noge…

Banovina je tog 27.8.2011 zračila nekim posebnim optimizmom. Kraj leta je, valjda idealno doba da se iz istinskog pankera probude najskrivenije iskre, i da se tako probudjene ujedine sa onim ostalim.

Tek tada ogromna pank zvezda spremna je da zasija iznad grada. Masa, satkana od najmlađih do onih okorelih matorih pankera lagano se grupisala ispred bine. Dok su jedni privodili kraju poslednja piva ispred zgrade Univerziteta, drugi su već uz zvuke „Cepenih Ćunaka“, ladovačkim izvorom panka, dočekivali Gobline.
Bilo je i onih koji su pokušavali da bečkom školom manira kupe radnice na ulazu, ne bi li uspeli da „uštekaju“ po koju plavu novčanicu za čuveno „pivo unutra“. Ipak revnosne domaćice se nisu dale.

Ko zna možda su znale da će Šapčani ipak akordima nadoknaditi svaki teško zarađeni dinar uložen u kartu.
I nisu bile daleko od istine…
Naime, već prvom pesmom Anja, volim te, Goblini su pokazali da su deset godina kasnije jači nego ikad. Nastavili su sa Nagradom i Doktorom Hofmanom.

„Posebnu emociju u meni probudila je pesma Daleki put. Ne razmišljajući o mogućim posledicama popeo sam se na binu skinuo majcu i počeo da urlam u Golubov mikrofon. Ostatak moje ekipe uskoro mi se pridružio na bini. Hvala i obezbeđenju koje nas je suptilno spustilo nazad u publiku.“ Izjavio je moj alter ego kada smo se noćas nakon svirke susreli u ogledalu.

„Ima nas“, „Privatni rat“, „Elesdi se vraća kući“ „ Kraj“ neki su od naslova koji su se mogli čuti do bisa.

Zapravo, za pravljenje pauze između prvog i drugog dela svirke bila je zadužena bubnjareva bešika. Tako se nekako našalio Golub.

Nakon povratka na bis, Goblini su još jednom otprašili Anju i “Za Lorenu”

Dobra atmosfera prenela se i na minute koji su nastupili nakon svirke. Članovi benda bili su otvoreni za komunikaciju i fotkanje.

Više fotografija pogledajte na našoj FB stranici.

Fotograf: Marko Pekić

Next Page »