Del arno Bend- 25 godina kasnije. . .
Dvadesetpetogodišnjicu osnivanja ovog autentičnog benda, Nišlije su imale priliku da zajedno sa članovima proslave u dvorištu Banovine. Verovatno poslednji koncert na otvorenom, ove sezone oduševio je publiku koja se pred naletom jesenje depresije opuštala uz izuzetne rege taktove.
Oko 22 i 15 se posada od preko deset Delarnovaca ukrcala na niški jedrenjak koji plovi u nedogled.
No, krenimo redom. Pre nego što je Del Arno Band stupio na scenu, uvertiru su napravili lokalci Trenchtown Brothers.
Pomalo začuđujući utisak ostavlja ne baš svakodnevna slika praznog prostora ispred Banovine. Naime, navikli smo da se masa ljudi pred svirku razvuče po ulici razmenjujući flajke sa drugarima koje nisu vidli još od „prošlesvirkenabanovini“. Ovog puta ta slika svedena je bila na minimum.
Ljudi su, željni muzike koja se davno nije razlila po Nišu, nestrpljivo čekali Del Arno ispred bine. Pojavili su se na sceni nešto malo posle deset, kao da im je oduvek mesto tu. Kao da nikada nisu ni mrdali sa tog mesta. Stopljeni sa okolinom i bojama jesenjeg Niša brzo su masu uvukli u opšti delirijum.
Prelistavali su hronološki svoje pesme, vraćali se dvadeset godina u istoriju, pa opet skakali na neke novije stvari. Utisak je tokom celog koncerta bio kao da se svirala jedna pesma kojoj svi znaju tekst. Vešti prelazi bez puno doskočica nakon pesama, govore nam dovoljno o tome kolko Del Arno u toku trajanja same muzike komunicira sa publikom. Ulazi u jedro svake moždane ćelije i obasipa pozitivnom energijom.
Pesme „Preko“, „Verujem“ , Ti ćeš sresti nekog na kraju“ „Dim iz moje lule“ „Više nego život“ slivale su se jedna u drugu a koncert polako odmicao kraju.
Obrade Rundekovog „Trećeg svijeta“ i stare banatske „Čamac na Tisi“ takođe su Nišlije dovodile u opštu rege ekstazu.
Dupli bis uz povike „Jeste li spremi za još muzike?“ iscrpo je poslednje atome iz slavljenika, ali tako se valjda slavi četvrt veka.
“Koncert je bio fenomenalan, čak i više nego što sam očekivala. Jedina zamerka je što nisam čula pesmu “Zauvek mlad”. To je himna moje bivše škole, pa mi je zato posebno draga” izjavila je Maja student elektronike.
Banovino do sledećeg viđenja “VOLJNO”.
Fotograf: Matija Davidović
Saradnik: M.A
