Spektakl Van Goga, prvi deo
Sa sigurnošću možemo reći da je prvo veče rok spektakla koji je za Niš pripremio popularni bend Van Gog (Van Gogh), ispunilo očekivanja negde oko pet stotina prisutnih u dvorištu Banovine. Oni zajedljivi bi rekli da je brojčani deficit publike bio nedostojan takvog spektakla, ili da zapravo taj broj ljudi odslikava veličinu i značaj popularnog rok benda. Međutim, rokenrol se nikada ne može poistovetiti sa nekom od prirodnih nauka te se ovakve jednačine ne mogu primeniti na ovaj slučaj. Zapravo, ono što smo sinoć čuli u dvorištu Banovine bilo je na nivou najvećih, najboljih rokenrol bendova sveta.
Licem u lice, poput naziva aktuelne turneje Van Goga uz ime ploče Neumeren u svemu koju promovišu na ovoj turneju, predstavlja najegzaktniji spoj reči, i ovi nazivi, kada bi se posmatrali kao jedna celina, na najbolji način bi mogli opisati sinoćni događaj. Intimno, duboko diskretno ali istovremeno i divlje. Sve ono što čini esenciju roka, sinoć je bilo viđeno. Vrhunski performans, disciplina zvukova sa dozom potrebne i dopuštene nonšalantnosti kojom samo izuzetni bendovi vladaju, ostavili su bez teksta i fanove i najžešće kritičare. Zaista, vredelo je biti jedan od ’’izabranih’’ petsto. Moj nemir i ja, Ako stanemo gubimo sve, Osećam da ludim, numere su kojima su nas Đule i drugovi pripremili za energično i strastveno putovanje kroz raznovrsnost zvukova iz razlčitih epoha i faza benda. Naelektrisana, užarena atmosfera, poput one na fudbalskim utakmicama, ali kanalisana kroz nevinost pozitivne energije, nije nestala sve dok se svetla nisu pogasila i junaci sišli sa bine, svog utvrđenog trona. Publika je bila raspevana, poput blaženih pripadnika veselog carstva stvorenog da donese hiljadu godina sreće i bezbrižnog života. Čak je par pripadnica lepšeg pola svojim glasovnim sposobnostima i atraktivnim izgledom doprinelo izvođenju nekoliko pesama. Naravno, tu je i neizbežan delirijum prilikom izvođenja određenih pesma koje gotovo svakodnevno slušamo na lokalnim i nacionalnim radio stanicama i koje su svoje mesto učvrstile na koncertnoj set listi, takozvani klasici (Spisak razloga, i za bis ostavljene Neko te ima noćas, Ludo luda). I najsjajniji momenti koncerta jesu svakako bili u trenucima izvođenja ovih promovisanijih pesama. Međutim, hitovi se nisu nešto posebno izdvajali. Sijali su podjednako jako kao i ostale numere uvrštene u set listu. Prvo koncertno veče Van Goga okončano je pesmom sa poslednjeg albuma, Anđele, moj brate. Frenetična publika je sa velikim oduševljenjem pozdravila članove benda iskazavši tako ogromnu zahvalnost za jedno izvanredno muzičko veče.
Van Gog je svojim umećem uspeo da u dva i po sata koncertnog vremena smesti revnost, ozbiljnost i opuštenost, u tačno odmerenim dozama, i tako priredio jedinstveni i u pravom smislu te reči, spektakularni događaj svima koji su sinoć pronašli svoje mesto u dvorištu Banovine. Nadamo se da će i večerašnji koncert biti uspešan (i uspešniji!) nastavak sinoćnjeg, i da
će zaključak imati neophodnu magiju (koja je sinoć bila prisutna) koja će povezati svaku pesmu, svaki zvuk koncerta u smislenu, koherentnu celinu i na taj način u potpunosti udovoljiti ukusima zahtevene, ali i zahvalne niške publike.
Set lista:
1. Moj nemir i ja
2. Ako stanemo, gubimo sve
3. Osećam da ludim
4. Vrteska
5. Mama
6. Sreća
7. Aleluja
8. Kiselina
9. Previše za jednog, premalo za dvoje
10. Tanka nit
11. Prva i poslednja kap
12. Klatno
13. Aerodrom
14. Dišem
15. Šta ako
16. Brod od papira
17. Nešto vuče me dole
18. Za godine tvoje
19. Da li zna
20. Basna
21. Spisak razloga
22. Neko te ima noćas
23. Ludo luda
24. Anđele, moj brate
