Nišavom još šibaju vetrovi
U prepunom dvorištu Banovine je nakon šest godina ponovo pred niškom publikom zasvirala YU grupa. Uzbuđena publika je sa nestrpljenjem odbrojavala minute do izlaska grupe na scenu, a kada je nakon tridesetak minuta kašnjenja iščekivanju došao kraj, prisutni su uz jak vrisak pozdravili veterane rokenrola. Ipak, nepravedno je okarakterisati ih samo kao veterane iako po stažu to zaista jesu, ali u njima je još uvek one iskrene i nesputane energije dostojne mladih entuzijasta u erupciji buntovništva.
Autentični gitarski rif bio je odgovor na pozitivne vibracije publike. Krenulo se sa pesmom Ništa nema novo. Potom su za zagrevanje usledile kompozicije Kako to svaki dan i Moj stari bend. Nakon što se publika dobrano zagrejala i uvežbala svoje glasnice uz refren pesme Dunavom još šibaju vetrovi, dobila je priliku da gotovo sama otpeva čitavu Pustinju. Sa pesmama bržeg tempa smenjivale su se veličanstvene balade ne remeteći harmoniju sjajno sastavljene set liste. Emocije su se mešale i menjale u zavisnosti od snage i težine rifova, potpuno se stapajući sa muzikom i tekstovima. Imali smo priliku i da čujemo epsko dvanaestominutno izvođenje tri kompozicije stopljene u jednu: Nona, Kosovski božuri i Sama. Onda je ponovo publika dobila priliku da iskaže svoje glasovne sposobnosti u pesmi Od zlata jabuka i sjajnoj, malo drugačije aranžiranoj pesmi Crni leptir.
Nakon ovoga, grupa je otišla na kratak odmor, a pozivu na bis prvi se odazvao basista Žika Jelić. Najavio je potpuno novu pesmu koja nikada nije javno izvođena, a tekst pesme je napisao Bora Đorđević. Sjajna balada, u Borinom stilu, naišla je na sjajnu reakciju publike koja je već brzo zapamtila pevljivi refren i pomogla Žiki u izvođenju pesme čiji naziv verovatno glasi Žao mi je što nisam tvoj. Potom su se na scenu vratili i ostali članovi benda. Nasuprot prethodnoj srceparajućoj baladi, usledila je pesma koja je razmrdala čak i one koji su tokom čitavog koncerta mirno uživali u muzici (ma da sumnjam da je takvih bilo u publici). Čudna šuma je pokrenula sve. Na Čudnu šumu se nadovezao još jedan veliki hit YU grupe – Mornar. A kraj… Slutili smo da će se završiti efektnom i vanvremenskom kompozicijom Odlazim. I tako, uz poslednje taktove ove pesme i reči da ćemo se ponovo videti na nekom drugom mestu, publika se, začinjena magijom YU grupe, lagano kretala ka kapiji dvorišta Banovine sa nadom da će čarolija što duže potrajati i da na sledeći susret sa braćom Jelić Niš neće morati da čeka nekoliko godina.
Novinar: Stevan Stanojlović
