Tih dana nebo nije plakalo i svi smo mi plovili na jug!!!

Pre svega da napomenem da predstojeći tekst nije klasičan izveštaj, već više kolektivno lični izliv emocija sa proputovanja po južnim krajevima Balkana.

Čini mi se da tamne mrlje prošlosti polako nestaju, na ovim prostorima.  Rokenrol, zaista, ne poznaje granice. Kao što se proleće,polako, za jednu noć, ušunja u naše živote, tako i dobra muzika nesvesno naleti i ponese nas na krilima svojim, daleko…daleko..

Sa prvim iskrama, ovog krajnje bezbrižnog godišnjeg doba stigli su i pupoljci kvalitetnih društvenih dešavanja. Turbo rock festival ,koji se ove godine održavao u Skoplju, bio je samo povod da se Nismusicovci sa prijateljima, jednog jutra upuste u pravu vudstokovsku avanturu. I tako nekako i beše.

Nas dvadesetak se, uz veliki broj novostečenih prijatelja iz voza, u Skoplje iskrcalo u petak 11.3.2011 u poznim časovima. Pošto je voz jedino prevozno sredsvto u kom su sedišta okrenuta jedna prema drugima, bili smo direktno upućeni na sticanje novih životnih prijatelja. U vozu se živi, ceo jedan život u malom.
Elem, poslednjih dvadesetak godina, rokenrol provodi prilično pasivan život, ne napuštajući svoju staru, izlizanu fotelju. Vezan lancima šund novotarijske proizvodnje, ne uspeva da se dokopa druge strane, one ljudskom rukom iscrtane granice. Ipak valjda je ova druga decenija dvehiljaditih, dovoljno pogodna da se udruženi pod maksimom zajedno smo jači otarasimo kič okova

Eto, tu smo dakle. U zemlji gde su se naši očevi istinski borili protiv prvih vojničkih žuljeva, ostavljali otiske čizama u snegu i pesku, sada smo mi, sinovi rokenrola!

Zabranjeno pušenje, Disciplina kičme, Let 3, Vlatko Stefanovski trio, Pozdrav Azri i Psihomodo pop, reči su koje ovih dana kruže nad glavnim gradom u zemlji sunca.

Oko osam uveče, jedan po jedan smo se ukrcali u ogromni spejsšatl zvani Metropolis arena. Bili smo uhvaćeni u mašinu iz koje je kuljala pozitivna energija. Na sve strane pljuštala je kijavica optimizma. Imao sam utisak da čitava vaseljena čuje himnične usklike. Zamislite, hiljade vojnika rokenrol armije, objedinjenih oko iste ideje na manifestaciji koja je potputni pandan kojekakvim estetski jeftinim zabavama. Neprocenjivo.

Da ja ipak ne bih mnogo ugnjavio ličnim impresijama,preporučujem vam da pogledate kako izgleda borba za prave vrednosti kroz objektiv našeg fotografa Marka Pekića.

Više fotografija pogledajte ovde