IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROGRAMA XXVII NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA

XXVI Nišville jazz festival, održan od 12. do 15. avgusta 2010. godine u niškoj Tvrđavi okupio je pedesetak bendova iz tridesetak zemalja.

U glavnom programu na dve velike festivalske bine (Earth i Sky stage) nastupili su:

Četvrtak, 12.08:

Hazari i Kornelije Kovač (SRB),

Saskia Laroo band (NL),

Ori Dakari (ISR),

Solomon Burke(USA),

Rambo Amadeus (SRB),

Lance Lopez  (USA),

Petak, 13.08 :

Divas Voice (SRB),

Flat Earth Society (BEL),

Roy Hargrove Quintet (USA),

Slivovitz (ITA),

Georgie Fame Trio (GB),

Zdenka Kovačiček  band (CRO), Kal (SRB).

Subota, 14.08:

Serkan Cagri (TUR),

Benny Golson & Kelag Big Band  (USA -AUT),

Simone Zanchini Quartet (ITA),

Djabe & Steve Hackett (HU-GB),

Manu Dibango & Soul Makossa Gang (FRA),

Brakka Soundsystem (NOR)

Nedelja, 15.08:

The Belles (BUL),

Falb Fiction (AUT),

Terje Rypdal trio (NOR),

Vladimir Četkar band (MK),

De Phazz (GER),

Vrelo (SRB)

U besplatnom pratećem programu na Gate stage-u (kod Beogradske kapije u niškoj Tvrđavi) nastupilo je 20 sastava iz Srbije ali iz Italije, Argentine, Makedonije, Bugarske i Egipta:

Četvrtak, 12.08:

JazzbookA – Nišville future band,

Miša Mičevski Group,

Violentango (ARG),

MP Trio,

El Jazzyra

Petak, 13.08:

Lav Kovač Quartet,

Kafe ball,

Alex Carpani Band (ITA),

Lepi Jova,

Koma

Subota, 14.08:

Veseli romi,

Alfama quintet,

Sethsat  (MAK),

Spektar,

Two bags bluesman

Nedelja, 15.08:

Misteria Carpatica,

Ossa Quartet,

Mad Dogs (BUL),

Ritch Bitch and Tanja Jovićević,

Eftekasat (EGY)

Planirani program, koji je definitivno utvrdjen dva meseca pre početka festivala je u potpunosti ostvaren kada je reč o nastupima na Earth i Sky binama.

Ocene su ne samo da je glavni program po kvalitetu i atraktivnosti imena učesnika bio bar na nivou prošlogodišnjeg, već da je ovogidšnji line-up čak i nadmašio visoke standarde postavljene na prethodnom izdanju. Osim bar dva svetski poznata imena tokom svake večeri, posebnu draž programu dali su i nastupi (mladjih) sastava, manje poznatih publici – koji će po kvalitetu svakako narednih godina steći mnogo širu afirmaciju, a biće zableženo da su prvu šansu za predstavljanje pred ovako velikim auditorijumom imali upravo na Nišvillu.

Program besplatnog Gate stage-a pretrpeo par izmena iz opravdanih razloga (otkazivanje od strane bendova zbog bolesti ili naknadnih obaveza pojedinih članova), ali su za upražnjena mesta u programu naknadno angažovani bendovi čak i višeg kvaliteta. Takože svake večeri je nastupio bar jedan sastav iz inostranstva. Inače i publika i mediji su primetili značajan kvalitativni pa i kvantitativni (prošle godine je nastupalo tri a ove godine pet sastava po večeri) pomak  u odnosu na prošlu godinu kada je reč o programu na Gate bini. Takodje i sponzori ali i učesnici su ovakav koncept ocenili kao pun pogodak, a kompletan program je sniman u mnogo boljim tehničkim uslovima nego prethodne godine.

U cilju promocije Festivala nekoliko dana uoči početka Nišvila održana je promocija u Beogradu: press konferencija u Kulturnom centru Beograda i mini koncert na platou kod fontane u Knez Mihajlovoj.

U okviru pratećih programa tokom četiri dana festivala održane su besplatne jazz radionice za sve grupe instrumenata koje se koriste u džezu (vokal, gitara, kontrabas i bas gitara, limeni duvači, saksofoni i drveni duvači, bubnjevi i klavir), na kojima su kao predavači učešće uzeli skoro svi headlliner-i Nišvilla i članovi njihovih sastava: Kornelije Kovač, Dragomir Milenković – Joga, Saskia Laroo band, Ori Dakari band, Lance Lopez, Divas Voice, Roy Hargrove Quintet, Georgie Fame, Zdenka Kovačiček, Benny Golson, Simone Zanchini Quartet, Djabe & Steve Hackett, Vrelo…

Interesovanje za muzičke radionice (što je inače jedan od nezaobilaznih segmenata svih svetskih festivala, a u Srbiji  u tom smislu upravo Nišville ima pionirsku misiju) – bilo je izuzetno veliko.  Među stotinak polaznika bili su muzičari bukvalno iz cele Srbije. Što je najbitnije, svi polaznici su bez izuzetka izuzetno zadovoljni onim što su im tokom workshopa prezentovali vrhunski svetski muzičari. Takodje, ono što smo prethodnih godina naglašavali kao jedan od posledičnih ciljeva workshopa – ove godine se i ostvarilo. Na incicijativu direktora Nišville festivala, sredionom ove godine je oformljena džez grupa sastavljena od članova u rasponu godina od 12 do 19 (dvoje su učesnici osnovnih škola, jedan član od oktobra kreće na fakultet, a ostali su srednjoškolci), medju kojima su gotovo svi i ove i prethodnih godina pohadjali Nišville jazz workshop, a koji su ove godine, posle svega dva meseca zajedničkog rada otvorili Nišville izuzetno zapaženim nastupom na Gate stage-u. Svojevrsna nagrada ovim mladim talentima je i to što su dva člana ovog sastava (JazzbookA) o trošku Nišville jaz festivala poslati na prestižni workshop Novog Bugarskog Univerziteta u Sofiji, koji je trenutno u toku, a na kojem rade sa vrhunskim imenima svetske scene (Milčo Leviev i Glen Ferris).

Jednodušna ocena publike i kritike je da je ovogodišnje izdanje festivala napravilo novi pomak u odnosu na prethodno – kako po broju i zvučnosti imena učesnika – tako i po kvalitetu njihovih nastupa, a odziv publike je i nadmašio prošlogodišnji rekord.

Svako festivalsko veče u glavnom programu imalo je minimum dva svetski poznata i priznata headlinera kojima bi se mogli pohvaliti i najveći svetski jazz festivali.

Prema procenama svih medija, broj posetilaca glavnog programa tokom večeri se kretao od 3.000 do 4.000, što znači da je programe na Earth i Sky stage-u tokom sve četiri festivalske večeri pratilo ukupno oko 16.000 posetilaca sa kupljenim kartama i propusnicama. Kada se tome doda i broj ljudi koji su tokom festivala prošli pored Gate stage-a sa besplatnim programom, a koji se nalazio na veoma frekventnom mestu na ulaznom platou  Tvrđave (kod Beogradske kapije) kao omiljenom šetalištu Nišlija – računica kaže da je sve programe Nišvila ukupno pratilo i do 100.000 ljudi, kako iz Niša tako i gostiju iz cele Srbije i inostranstva.

Ocene su da je Nišville,  i u programskom smislu, ali i kada se u obzir uzme odziv publike, nesumnjivo najveći i najznačajniji džez festival ne samo u Srbiji već i na Balkanu.  Prema saznanjima organizatora i novinara, festivalske večeri pratila je publika iz cele Srbije, većine susednih zemalja, a registrovani su gosti koji su specijalno za ovu priliku došli u Niš i iz Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Italije, Engleske, Austrije (…) što ukazuje na visoke potencijale ne samo Nišvila i Niša već i Srbije, kada je reč o takozvanom kulturnom turizmu. Na osnovu dosadašnjih izdanja Festivala, Ministarstvo kulture Srbije je Nišville svrstalo u desetak kulturnih manifestacija od nacionalnog značaja, a Nišville je jedini kulturni brend koji se našao u najužem izboru najboljih robnih marki Srbije u tradicionalnoj akciji „Najbolje iz Srbije“ koju organizuju Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i časopis „Privredni pregled“.

Ocene su i da je pažnja medija prema Nišvilu skoro u potpunosti bila adekvatna kvalitetu i posećenosti, pogotovo kada se ima u vidu da je reč o manifestaciji koja se održava van glavnog grada. Festival je pratilo preko 200 novinara štampanih i elektronskih medija, kao i web portala, što je sve rezultiralo sa nekoliko stotina tekstova i priloga  (najave, izveštaji, komentari, intervjui), koji su u vodećim srpskim medijima, kada je reč o elektronskim medijima, plasirani u terminima udarnih emisija, odnosno kao glavne teme kulturnih rubrika novina i magazina. Opšti je utisak da do sada nijedna kulturna manifestacija ikada održana u Nišu, nije dobila ni izbliza takvu medijsku pažnju kuća kakve su RTS, B92, Pink, Avala, Fox, Blic, Večernje Novosti, Politika, Danas, Vreme, Ekonomist, Glas, Pres, Kurir, Jazzin, Popboks (…) kao što je to bio slučaj sa Nišvilom. Naravno, osim nekih izuzetaka, i niški mediji su već od prvih najava u potpunosti prepoznali značaj festivala i izuzetno ozbiljno i profesionalno ispratili ceo njegov tok, kako u informativnom programu, tako i u specijalnim emisijama i hronikama festivala.

Na našu veliku žalost, nacionalni servis RTS ni ove godine nije pokazao interesovanje da prenosi i/ili snima Nišvile festival (iako je po kvalitetu i atraktivnosti izvođača Nišville bio mnogo iznad nekih beogradskih manifestacija koje RTS prati na ovaj način), tako da je organizator ponovo bio primoran da iznajmi

Na kraju, ali nikako najmanje važno je i to što su svi učesnici Nišvilla bili izuzetno zadovoljni reakcijama publike, organizacijom i gostoljubivošću domaćina, pa su čak i najveće svetske zvezde izjavljivale da im je čast što su deo tako bogatog i  kvalitetnog programa, i to još jednom potvrđivali pismima zahvalnosti i podrške po povratku u svoje zemlje.

Uz još jednu veliku zahvalnost Gradu Nišu  nadamo se da će se obostrano korisna saradnja nastaviti i ubuduće. Iskreno verujemo da će Grad Niš i dalje imati sluha za nastojanja Nišvila da Niš i Srbija narednih godina imaju još kvalitetniji festival, odnosno da će se finansijska pomoć festivalu narednih godina postepeno uvećavati proporcionalnu rastu rejtinga ove manifestacije, ne samo u srpskim, već i svetskim okvirima.

Direktor Nišville jazz festivala

Ivan Blagojević

E-Tvrđava – Izveštaj – 4. 09. 2010.

Poslednje veče E-Tvrđave može se oceniti kao potpuni uspeh odabranog programa live stage-a.

Program je počeo reggae zvukom. Subox Sound System, Jahamessenjah Sound System i DJ Raggavuk otvorili su poslednji festivalsko več. Program je za razliku od prethodne dana bio tačan, tako da je sve kretalo po predviđenom planu. Kao i prethodnih večeri, u ostalom, kao i uvek publike na početku nije bilo previše, ali je već nakon prvog izvođača počela da pristiže, i da se uz opušteniji zvuk priprema za nastavak večeri. Kao, možda, najveći reggae zvuk ove večeri imali smo priliku da čujemo kruševački band ZAA. Niškoj publici ovo nije prvi put da ih sluša, tako da su mnogi nesebično pokazivali svoje oduševljenje što ponovo imaju prilike da ih čuju. Njihov nastup bio je najava za jedno odlično festivalsko veče. Darkin kristalan vokal se perfektno čuo, i uz pesme kao što su “Rain” “No war” odveo je publiku u neke nove dimenzije.

Voodoo Popeye i njegovih četrdesetak minuta bili su vreme koje je deo starije publike vratio u mlađe dane, a onom mlađem delu pokazao kako se radi pravi hip-hop. Iako delovalo neverovatno deo posetioca je nestrpljenjem iščekivao gosta kojeg je Voodoo Popeye poveo, Travoltu iz Borče Grede. Youtube zvezda je u svom kratkom, ali efektnom i razigranom, show nastupu uveselio prisutne, i naterao ih je da veselo sačekaju nastup sledećeg izvođača.

Headliner live stage bila je hrvatska hip-hop grupa Elemental. Ovo je, možda, bio i sastav koji je publika tokom trajanja festivala najviše iščekivala. Kašnjenja nije bilo, i svi su na vreme bili na svojim mestima. Uz jedan malo rezervisaniji pozdrav i pesmu „Nema ga“ (kojom su zatvori svoj prošlogodišnji nastup na Exitu) otpočeli su nastup. Publika je već uz prve taktove krenula da đuska. Nakon druge pesme „U mojoj glavi“ na licu Remi i Shota bilo je vidno olakšanje, što su nam u kasnijem razgovoru i potvrdili, jer nisu znali šta da od Niša očekuju. Tokom jednoipočasovnog šetanja kroz svih pet albuma i publika i band je bio dosta izmoren, ali se videlo uzajamno zadovoljstvo. Imali smo prilike da čujemo “Crveno” “Iz dana u dan” “Vertigo” “Reži me” “Sama” “Ljuljaj brod” “Male stvari” “Više od toga”… Elemental je u potpunosti ispunio naša očekivanja, a možda ih je čak i nadmašio. Ono što moglo da nas raduje jeste Remino oduševljenje i želja za skorašnjim solo nastupom u Nišu.

Veče se nastavilo sa hip-hop zvukom uz jednog od naših najpopularnijih repera Struke. Kako dugo nije nastupio u Nišu, još od Beer festa 2006. godine, veći deo publike ga je sa nestrpljenjem iškeviao. Zbog tehničkih problema nastup je malo kasnio, tako da je nestrpljenje bilo još veće. Na iznenađenje mnogih nastup je trajao možda nešto više od pola sata, ali je i to bilo dovoljno da nas podseti na neke odlične starije pesme, i prezentuje nam nove, sa oproštajnog albuma. Čuli smo “Tajne” “Letiš napolje” “Drolje” “Spusti je dole”, “1001 plan”,”Nemoj da mrziš igrača” “Dobrodošli u Beograd” “Ovde” a nastup je završio pesmom “Oči u oči”.

Iako je bilo predviđeno da usledi set DJ Kobazza, to je trajalo svega petnaestak minuta, a nakon toga je binu preuzeo niški Feedback Respect. S obzorom da je tada već bilo jutro u publici nije bilo puno ljudi, ali to niškoj ekipi nije smetalo da pokaže šta zna. Imali smo priliku da pola sata uživamo uz lokalni hip hop, koji je imao čast da ove godine zatvori live stage E-Tvrđave.

DJ stage je ove večeri bio veoma slabo posećen. Tokom čitavog programa jedva da je bilo nekoliko desetine ljudi. Setovi DJ Joya, zatim Tony Carrasco-a bili su gotovo prazni.

Situacija se popravila tek pred samo zatvaranje festivala uz novosadskog DJ-a Vladimira Aćića, kada je program Live stage već bio završen. Nakon toga imali smo priliku da čujemo i DJ-a Alexa Miloshevicha.

Nisomnia 2010 – Izveštaj – 05.09.

Čupin Memorijal je, kao i prošle godine, održan u sastavu Nisomnije. Poslednje večeri festivala, u takmičarskom delu nastupila su tri benda: mladi progressive rock bend „Egregor”, „Ego” rockeri bez sufiksa i prefiksa, i punk-rock bend „Dok 7”. Svi su odsvirali po tri pesme, i odlukom žirija „Dok 7” je uzeo nagradu, mikrofon „Veda”. Pobednici su se zahvalili publici i još jednom odsvirali pesmu „Dobar dan”. Više fotografija u facebook galeriji.

Ovaj već dobro uštimovani bend ima odličan potencijal, i želimo mu od srca napredak u daljem prašenju underground scenom!

Nakon takmičarskog dela Čupinog memorijala usledio je i revijalni deo gde je prvo nastupio Gospodin Pinokio iz Niša. Jedan od glasnijih bendova večeras pokazao je kako se pravi punk-rock svirka, ujedno sećanje na tu scenu devedesetih. Uz njih je nastupio i mali Matija Jezdić, finalista prošlogodišnje sezone takmičenja Ja imam talenat, koji je izveo svoj nastup iz finala. Mali šmeker je oduševio publiku. Nakon njih je nastupio beogradski Etar (sa bubnjarem iz Niša – Filipom Tančićem).

Ogromnu energiju celog benda u kombinaciji sa odličnom svirkom publika je fantastično prihvatila. Osim svojih pesama, Etar je izveo i obradu “It’s no good” Depeche Mode-a koja se ljudima najviše dopala i ispratili su je gromoglasnim aplauzom. Svoj nastup su zatvorili svojim najvećim hitom “Sanjaj me“, koji je publika otpevala zajedno sa njima.

Tanja Jovićević i Rich Bitch su svakako bili zvezde live bine bez obzira na to što smo imali prilike da ih čujemo mnogo puta u našem gradu uključujući i nastup na Nisville-u pre nekoliko nedelja. Izvodili su stare rock hitove, poput “Crni Ples”, “Denis”, “Par godina za nas”, “Ljuljaj me nežno”.

Ako se neko i žalio pre početka festivala na nedovoljno rock muzike na istom, ovo poslednje veče je pokazalo da su se žalili bez razloga. Da zatvore festival na live bini priliku su imali PartyZone Djevi, koji su kao i njihovi prethodnici prve dve večeri, nastupali pred praznim prostorom. Da, ovoga puta potpuno praznim.

DJ stage je zato ove večeri priredio pravi boom! Dica i H! svojim electro setovima su pripremili publiku za jednog od headlinera večeri, koji je po mišljenju mnogih, imao apsolutno najbolji set na ovom stageu na ovogodišnjoj Nisomniji.

Dagobert, gost iz Nemačke, naterao je publiku da uopšte ne osete hladnoću i mešajući electro sa raznim pravcima, uključujući i sada sve popularniji dubstep atmosferu doveo do usijanja. Kalson je zatim preuzeo pult i uspeo da publiku sve vreme održi u pravom raspoloženju.

Najveća zvezda ovogodišnjeg festivala (uz Tesla Boy), Anthony Rother, usledio je zatim. Donekle razočaravajući set, ne zato što je bio loš, već zato što je publika očekivala mnoooogo više od njega, uspeo je da neznatno umanji broj publike ali su ipak rovovi bili puni. Čast da zatvori DJ Stage pripao je Maxu.

Sve u svemu, kada saberemo utiske sa Nisomnie 2010, stiče se utisak da se Nisomnia polako vraća kao jedan ozbiljniji festival.

Nisomnia 2010 – Izveštaj – 04.09

Drugo veče Nisomnie proteklo je podjedanako uspešno kao i prethodno. Čast da započnu imali su Sizife daj kamen, alternativno eksperimentalni rock sastav iz Niša.

Više fotografija u facebook galeriji.

Pred ne toliko brojnom publikom, ipak su dali sve od sebe i priredili zanimljiv nastup. Nakon njih je nastupio Eyot, koji je ljubiteljima malo mirnije muzike svojim ambijentalnim zvucima ulepšao veče.

Poznati kao odlični instrumentalisti, koji su, između ostalog, nastupali i na Nisville jazz festivalu, Eyot je i ove večeri uspeo da publiku odvede u neke druge svetove. Srpskih „Joy Division” iliti naš Goribor imao je osrednje zapažen nastup na live stageu.

Nadolazeća publika, odolevala je hladnoći uz ritam bubnja, gitare i bassa. Momci iz Bora su bili odlična uvertira za sledeći nastup. Ono što je zanimljivo jeste da je Darkwood Dub osnovan iste godine kao i Goribor. Alternativna petorka izlazi na stejdž i počinje talasanje publike uz poznate stvari „Nedaleko odavde”, „Zapremina tela”, „Kolotečina” … Zasigurno jedan od boljih performansa na Nisomniji, odlično ispraćen od strane publike.

Da natera publiku da pleše večeras je definitivno bio zadužen Svi na pod. Ovaj veseli sastav, predvođen energičnom pevačicom Bojanom izveo je svoje hitove Afrikanac iz Beograda, Boogie Woogie, Zlato i razdraganim zvucima održao super atmosferu.
Nažalost, kako je i prethodne večeri za kasniji program ostalo jako malo publike, to se desilo i večeras. Kendi Darlings i Gentleman Not, iako su nam pripremili odlicnu plejlistu, ipak je malo ljudi resilo da proprati njihov nastup.

DJ Stageom su ove večeri preovladavale lokalne snage DeeZeeJay, N-tchbl, Grooyah, Aleksandar Milić, Vukadin & Pedja, pružajući podršku mladon nemačkom hedlajneru Patrik Skoogu, poznatijem kao DJ Agaric.

« Previous Page — Next Page »