Intervju sa Slobodanom Trkuljom

Imali smo tu čast i zadovoljstvo, da par dana pre koncerta popričamo sa gospodinom Trkljuom u vezi sa njegovim stvaralaštvom, etno muzikom, razmišljanjem, mladosti, instrumentima i još o raznim temama.

Slobodan govori o svojoj ljubavi prema muzici, najdražim instrumentima, iskustvu koje je stekao boravivši u Holandiji, kao i o prvim sećanjima na naš grad.

Za početak izdvajamo jednu lepu misao :

Treba otići i upoznati druge kulture da bi naučio da ceniš i voliš i svoju.

– Poznati ste po prepoznatljivom performansu i uvođenju inovacija na svojim nastupima. Da li možemo da očekujemo nešto novo i na predstojećem koncertu?

Trkulja: Na koncertu u Nišu nastupam u jednom potpuno nesvakidašnjem sastavu, takozvanom šesnaestercu – sviram sam + 15 instrumenata 🙂 Našao sam odličan način da sve instrumente koje imam i sviram uposlim na sceni u isto vreme i napravim muzičku avanturu od dva sata koja ima energiju rock koncerta. Publika će biti u prilici da uživa u samostalnom performansu i da sluša kako muzika raste od jednog instrumenta do zvuka celog orkestra. Biće tu i zvuk bubnja i basa, akustične gitare, pa udaračkih instrumenata, ma prava fešta zvuka i energije.

– Koja su vaša prva sećanja na Niš, i da li ste imali prilike da dovoljno upoznate grad?

Trkulja: Kao klinac sam često dolazio u Niš jer imam vrlo blisku rodbinu u njemu, ali prvo sećanje koje mi trenutno pada na pamet mi je ekskurzija u osnovnoj školi kad me je brat iz Niša kidnapovao iz razreda da se vozamo Vespom po tvrđavi… Niš je mesto po mojoj meri, ljudi su fenomenalni, puni vedrog duha.

– Kako objašnjavate slušanost i popularnost od strane mlađih generacija, i kakvu im poruku zapravo šaljete Vašom muzikom?

Trkulja: Poruka je da čovek može živeti u modernom dobu i sačuvati tradiciju i kulturni identitet. Srpska muzika ima fantastičan sentiment i neverovatno produhovljenu emociju kojom odiše, dodajte tome i modernu produkciju i ozbiljan muzički pristup i dobićete muziku koja može da osvoji svet.

– Šta mislite o podučavanju mlađih naraštaja o folklornim instrumentima, u cilju očuvanja tradicije etno muzike, Srbije i Balkana uopšte? Šta je po vašem mišljenju najbolji način očuvanja tradicije jednog naroda?

Trkulja: Pa upravo to, čuvati ljubav prema narodnoj tradiciji, uzeti instrumente u ruke i naučiti sve što može da se nauči. Trudiću se da skromno znanje koje imam prenesem na mlade ljude koji žele da se bave srpskom tradicijom i da ih onda lagano uvedem u svet moderne produkcije. To je upravo ono što radim sa Balkanopolisom. Moderna produkcija I

– Da li biste bili gost neke niške gimnazije?

Trkulja: Naravno da bih! Već sam držao predavanja po gimnazijama i školama u Beogradu i Novom Sadu, i bilo bi mi zadovoljstvo da se u Nišu sretnem sa mladim svetom i da porazgovaramo o raznim temama. Najlakše me je kontaktirati preko menadžera na info@balkanopolis.com

– Kažite nam nešto više o vašim prvim muzičkim koracima. Koji ste instrument prvo zavoleli?

Trkulja: Prvi instrument mi je bio klarinet, ako ne računamo blok flautu iz osnovne škole… 🙂 preko njega sam ušao u svet muzike i sećam se kako sam kao desetogodišnjak sam kući učio da odsviram neke tonove koje mi profesor još uvek nije pokazao. Prosto morao sam da znam kako klarinet svira. Ta znatiželja me i dalje drži ali sada već u smislu traženja zvuka Balkanopolisa, spajanja ozbiljne produkcije i tradicionalnog zvuka. U međuvremenu sam zasvirao gajde, pa frule, pa gitaru u gimnaziji, pa prešao na saksofon i otišao u Holandiju da se školujem i učim da improvizujem. Sve me je zanimalo, orkestarska produkcija, pop produkcija, britanska pop scena, američka džez scena, i naravno gde je naša srpska tradicionalna muzika u svetu prebogatom zvukom. I onda sam lagano krenuo da ubacujem srpske zvuke u sve i svaku svirku koju sam imao, i počeo da osvajam nagrade na festivalima zbog originalnosti. Pa ti vidi šta je Srbija.

– Koji su muzičari imali najveći uticaj na Vas u srednjoškolsko doba i za vreme studija?

Trkulja: Što se tiče rock muzike – Gabriel i njegova produkcija, na saksofonu Jan Garbarek i Branford Marsalis, na klarinetu Eddie Daniels za jazz, Manos Achalinotopulous i Husnu Senlederici za vizantijsku muziku, na gajdama Pece Atanasovski, kaval i tambure Dragan Dautovski i makedonska grupa Anastasija, jermenski duduk Djivan Gaspariyan i Suren Asaduriyan, a vizantijsko pevanje monasi manastira Kovilj. Spojte sve to sa orkestarskom muzikom Metropole Orkestra iz Holandije i dobićete jasnu sliku uticaja na zvuk Balkanopolisa. Nekako su se sve te boje spojile u jednu jedinstvenu celinu rock & orkestarskog zvuka, prožetog vizantijom i tradicionalnim pevanje, uz gajde, kaval, duduk i mnoge druge instrumente.

– Kako se branite od svakodnevne užurbanosti, stresa, i brzog tempa života? Šta vas smiruje?

Trkulja: Radujem se životu, i lepim i neprijatnim stvarima, sve to nekako ide u paketu. Shvatio sam odavno da treba Bogu biti zahvalan na svakom danu koji nam je dao, jer vreme jako brzo prolazi. Valjda zato i imam potrebu da toliko radim. Redovno idem na liturgiju i pričešćujem se I trudim se da sa smirenjem prihvatim svaki novi dan i sve lepe stvari I iskušenja koja nam donosi.

– Kako biste opisali period proveden u Holandiji (belom svetu)?

Trkulja: Izuzetno iskustvo, period muzičkog i duhovnog sazrevanja, osamostaljenja, sve mi se nekako desilo u tom periodu. Holanđani su jako vredan narod, puno rade i mnogo vežbaju, pa sam i ja radio po ceo dan, nekad sam čak po 8 do 10 sati dnevno provodio u sviranju i vežbanju. Treba otići i upoznati druge kulture da bi naučio da ceniš i voliš i svoju.

– Ispričajte nam nešto više o tome kako je došlo do saradnje sa Metropol orkestrom iz Holandije.

Trkulja: Metropole Orkestar je bio oduševljen idejom spajanja muzike Balkanopolisa sa orkestrom. Iako su vrlo, ali vrlo probirljivi što se tiče umetnika sa kojima rade, imao sam jaku veru da će ih muzika koju stvaram dotaći i bio sam u pravu. Trebalo je skoro 2 godine da prođe dok naš program nije došao na red ali vredelo je čekati. Za koncert u Sava Centru su doputovali Iz Holandije, odrekli se honorara u humanitarne svrhe, za centar za borbu protiv narkomanije pri manastiru Kovilj, i potpisali protokol o saradnji sa Balkanopolisom o budućoj saradnji na CDu, koncertima, zajedničkoj produkciji itd. Učestvovali su i na albumu koji smo snimali u Real World Studiju.

– Kakav je bio osećaj sarađivati sa Piterom Gabrielom?

Trkulja: Sa Piterom nisam direktno sarađivao, ali sam radio sa ljudima vrlo bliskim njemu, Richard Evans, sada već vrlo blizak prijatelj, sa kojim produciram novi album je muzičar u njegovom bendu. Po njegovoj preporuci su na albumu svirali i David Rhodes i Tony Levin, Gabrielovi muzičari, kao i John Giblin basista muzičara kao što su Paul McCartney, Annie Lennox, John Lennon, Kate Bush, Simple Minds itd. Balkanopolis i njih smo snimali u Real World Studiu u Britaniji, Metropole Orchestra u MCO3 studiju u Holandiji a sve vokale, vizantijski hor i tradicionalne vokale u Manastiru Kovilj zbog fantastične akustike. U tom smislu ovaj album je produkcijski izuzetno zahtevan i kompleksan pa je i dobijeni rezultat potpuno nov i nesvakidašnje moderan pop zvuk Balkanopolisa. Miks albuma radi Tchad Blake, trostruki dobitnik Grammy nagrade za miks i produkciju i odnedavno veliki fan grupe Balkanopolis.

– Šta mislite o našem radu na promovisanju muzike?

Super ste ekipa i website vam je odličan. Hvala na podršci I pitanjima, budite kreativni kao do sada.
Samo napred!

–
Zahvaljujemo se još jednom Slobodanu Trkulji na izdvojenom vremenu.

Miloš Igrutinović
Srđan Radić