Nišville 2015: Treće festivalsko veče

Nošeno sjajnom muzikom i pozitivnom energijom, i treće veče Nišville Jazz festivala je proteklo u maniru i duhu prethodnih večeri. Mešavina različitih naizgled nespojivih zvukova još jednom je okupila veliki broj ljubitelja muizke, toliko da ni na tribinama nije bilo slobodnog mesta.

Tammy Payne, fotografija: Aleksandar Milojić

Mađarska četvorka, Bagyi Balazs New Quartet, je otvorila treće festivalsko veče. Akustični džez u izvođenju bubnja, saksofona, klavira i basa bio je prava stvar za zagrevanje i dobrodošlicu publici čiji se broj ubrzano uvećavao u toku performansa maestralnih instrumentalista. Bilo je tu i primesa mađarskih tradicionalnih muzičkih motiva koji zvuku kvarteta daju i nacionalno obeležje. Imali smo prilike da čujemo neke od njihovih najznačajnijih kompozicija poput Heavy Guys, Soft Balkan Wind, Skippin’…. Nakon kompklesnih instrumentalnih kompozicija mađarskog kvarteta, sa scene se čuo divan glas britanske pevačice, multi-instrumentaliste i autora Tammy Payne. Slatki vokal uz zavodljivu muzičku pratnju proveo nas je levitra vs viagra kroz čitav spektar najdubljih emocija. Viva Outsider, Territorial Din, ma svaka od izvedenih pesama odisala je neodoljivom iskrenošću dočaravši nam atmosferu nekog eksluzivnog džez bara.

Zatim je usledilo nešto gotovo sveto za ljubitelje džeza. Legendarni Duško Gojković, dobitnik ovogodišnje nagrade Car Konstantin za doprinos razvoju džeza, sa Big Band-om RTS-a predstavio je album Latin Haze ali bez najavljene podrške još jednog velikana džeza, pijaniste, kompozitora i dirigenta iz susedne Bugarske Milča Levieva, koji je izostao zbog bolesti. Njemu u london kamagra čast je Duško Gojković izveo kompoziciju Summertime. Teško je govoriti o reakcijama prisutnih, tačnije privilegovanih koji su čuli još jedan maestralan Gojkovićev performans za

istoriju, ali svaki naredni aplauz delovao je glasnije i trajao duže od prethodnog.

Duško Gojković, fotografija: Aleksandar Milojić

Holandski sastav Jazz Connection, jedan od najpopularnijih jive-swing sastava, ove godine obeležava 25 godina rada, a juče smo mogli i da se uverimo da trajanje zavisi od kvaliteta. Svojom nepresušnom energičnošću doveli su atmosferu do usijanja. Slušali smo obrade svinga, ritmičkog roka i bluza, uživajući uz pesme poput Rock The House, Train Kept A-Rollin’, All Night Long, da bi se sve završilo uz silazak duvačke sekcije benda među publiku, pesmom When The Saints Go Marching In. Sepktakl večeri očekivao se od američkog Sun Ra Arkestra, jednog od najdugovečnijih cheap cialis sastava koji u svoj rad ima inkorporiranu gotovu čitavu istoriju džeza. Najpre je njihov lider Marshall Allen dobio nagradu Šaban Bajramović za fuziju džeza sa drugim vrstama muzike. Čudni zvuci koje smo mogli da čujemo kao da su poticali sa neke druge planete ili iz nekog drugog vremena. U njihovom performansu mogli smo osetiti i čuti najrazličitije stilove džeza ukomponovane tako da čine jednu koherentnu celinu. Članovi benda, obučeni u šljaštave odore i sami pomalo deluje levitra prices poput vanzemaljaca, a glavni motivi njihovih tekstova su u sinoćnjoj izvedbi bili svemir, galaksija i odlazak.

Zavesu na treće festivalsko veče spustio je Marčelo sa svojim Napet kvintetom. Još jedan sjajan primer kako se i neki

žanrovi koji naizgled nemaju nikakve veze mogu čvrsto sjediniti i stvoriti nešto vredno i autentično. Angažovani tekstovi praćeni maštovitom i majstorski izvedenom muzičkom podlogom zvučali su sinoć bombastično, urušavajući, makar metaforički, sve one tako ružne i nakaradne građevine modernog života Srbije i drugih nama ’’primamljivijih i boljih’’ krajeva. Laž, Muk, Bol i revolt, Tunel i ostale pesme su različita poglavlja jedne iste knjige, iste priče koju svi slušamo ili čitamo, uz nevericu i gnev, ali i nadu da svemu što je loše jednom dođe kraj i da ipak neće na kraju ostati samo muk.