Spect – Storia u najavi

Razgovarali smo sa momkom iz hooda, veseljakom, i boemom. Rep mu je bio i ostaće No1 u životu, a za Nis-Music otkriva svoje pogleda na nišku rep scenu, zavidan početak karijere, novi album …

Dušan Nešić – Spect

– Zdravo, Dušane. Za početak ispričaj nešto više posetiocima Niš Mjuzika, ko je Spect, i zašto si se baš odlucio za to umetničko ime?

– Zdravo! 🙂 Spect je Dušan Nešic, iz Niša, Durlana, regularan lik koji voli sprdnju, pivo i rep. Zašto “Spect”, sasvim slucajno. Naime, k’o klinac (6-7 razred) sam se ložio da crtam gafite i re; “respectaz” mi je zvučala kao perfektan nadimak. Posle nekog vremena sam primetio da se lokalni writteri taguju skraćenicama i izvuk’o sam “Spect”. Kasnije sam saznao da glagol “specto, spectare, spectavi, spectatum”, na latinskom znači “gledati, posmatrati”, a imam taj dar da “vidim” stvari i tada sam se samo uverio u to da je nadimak onaj pravi. U neku ruku, Spect je naš’o mene, a ne ja njega. 🙂

– Čuda se ipak dogadaju, je l’? Upoznaj nas nešto više sa tvojim počecima rep karijere, i konkursom koji ti je promenio život.

– Prvu pesmu sam snimio 6.5.2006. godine u Beogradu, tačnije u studiju “Bling-Bling”. Vlasnik studija je LUD, poznato ime naše rep scene, koji je objavio konkurs za najbolji tekst u “Bravo” časopisu. U konkurenciji od preko 1300 pristiglih tekstova moj je izabran za najbolji i od tog momenta počinjem aktivno da snimam. – Sećaš li se prvog nasutpa? Svaki početak u bilo kojem poslu je težak, i nosi sa sobom neke okolnosti (tremu, strah od neuspeha, tehničke probleme..). Kakva su tvoja iskustva?

– Naravno da se sećam, desio se 2007. godine u holu srednje škole u koju sam išao (nastupao sam da ne bih išao na časove, u poverenju :)), a prvi nastup na koji sam pozvan je bio 2008. godine, krajem marta u klubu “Angie”, u Nišu. Početak kakav sam ja imao je nešto što svaki reper bar jednom poželi u to sam siguran. Naravno da je postojala trema, strah takođe, jer čovek ulazi u jedan krug ljudi koji mu je do tog trenutka nepoznat. Svi glume, nose maske, misle da su najbolji i da samo oni rade pravu stvar i potreban je jak karakter da bi se sa reperima izašlo na kraj i odolelo uticajima koji vrše. Pogotovu na klince koji počinju svoje karijere. Ja sam u tome, hvala bogu, uspeo.

Izgradio sam makar nešto svoje, sitno, ali samo moje. Reperi me ne zanimaju jer sam do sada imao samo negativna iskustva i zaobilazim mesta na kojima mogu da ih sretnem jer ne želim kontakte. Tehničke probleme nisam imao, ako misliš na uslove snimanja i kvalitet pesme.

Nekoliko pesama sam snimio u Inflame beatz studiju kod JanZoo-a, snimao sam kod Bate iz Ding-Donga, T – Blazera i od samog početka sam  samog sebe navikao na kvalitet zvuka ( mix ) pesme koju snimim. A to je, po mom mišljenju, minus likovima koji počinju da snimaju rep. Sada snimam kod Kengura, ortaka koji zna mnogo više o muzici od nekih producenata koji su na glasu, i prezadovoljan sam načinom na koji radimo.

– U Nišu se poslednjih godina pojavilo dosta MCeva i po neki rep sastav. Kako je niška rep scena ispraćena i koliki respect ima u srpskoj rep zajednici? ( poštovanje među reperima u srbiji )

– Ima stvarno mnogo repera u Nišu! U priči sam 4-5 godina, upoznao sam puno ljudi, ali sve repere, konkretno, niške, nikada neću, jer niču kao pečurke posle kiše. Kako je ispraćena niška rep scena? Definitivno ne na odgovarajuci način! Beograd jeste najveći grad i ima najviše ljudi, ali mislim da se na jugu radi kvalitetniji rep.

Ne zato što sam s juga, već objektivno gledam stvari. Reperi koji čine stub “Beogradske” scene su, izmedju ostalog, Dada ( Novi Sad ), Deniro ( Užice ), Bookey MC ( Kragujevac, ako se ne varam ), pa i Marčelo, koji, doduše, više ne radi klasican rep. Iz tih razloga mislim da Niš zaslužuje veće poštovanje jer je grad repa. Bukvalno. Što se tiče respekta, NEMA GA! Postoje grupe koje zajedno rade i međusobno se poštuju, naravno, ali respekta nekih većih razmera nema. Zato nam scena i puca. Zlatna vremena Bassivity-a su daleko iza nas…

– Gde voliš da izađeš u Nišu? (obožavateljke, pažljivo čitajte! 🙂 )

– Hedonist je broj jedan! Lepe uspomene me vezuju za taj kafić. Ima me i u klubovima, ali samo kad drugari organizuju žurke, jer drugacije nemam živaca za nafurane snobove i barbike. Zaglavim i na keju, u kraju… Sve zavisi od raspoloženja i trenutnog budzeta. 🙂

– Čaša je do pola puna ili do pola prazna?

– Optimista sam, tako da je uvek do pola puna, a u kafani sam najcrnji pesimista tako da je uvek do pola prazna i punim je do vrha.

– Znam da si poštovalac rada i dela Ðorda Balaševica. Osim repa, šta se još može naći u tvojoj plejlisti?

– Balaševic je muzičar kog ja najviše cenim i poštujem. Nisam uskogrud i skučenih vidika, tako da slušam maltene sve, kazem “maltene” jer novokomponovanu muziku, tzv. “narodnjake”, stavrno ne mogu da slušam. Znam pesme jer se vrte svuda, ali u mom plejeru ne. Volim Riblju Čorbu, Indexe, Smak volim da poslušam, Kemala Montena, u poslednje vreme Dušana Prelevica, itd…

Da ne nabrajam dalje. Rep je na prvom mestu bio i biće.

– Od 2006. godine nastupao si u dosta klubova, snimao si kako solo tako i dosta zajedničkih pesama. Čuli smo da uskoro izlazi tvoj prvi album “Storia”. Biće to tvoj debi, i kaži nam šta ti očekuješ od albuma, i šta mi kao publika možemo čuti.

– Da, snimam album, do kraja 2009 se nadam da će biti gotov. Dobar deo materijala je gotov. Biće 15-ak pesama, goste ne želim da otkrivam. U svakom slučaju, biće i zvučnih imena. Albumom ne menjam svoj status demo izvodjača jer će biti dostupan na Internetu na free download-u. Nemam platežnih mogucnosti da album izdam preko neke izdavačke kuće, tako da to ostaje kao jedan od ciljeva u budućnosti. Nadam se, skorijoj.

Od albuma ne zelim da očekujem bilo šta, jer sam, vremenom, naučio da budem skroman, a i ne želim da letim visoko. Biće šta treba da bude, album sam radio predano, svim srcem, sa puno entuzijazma i energije koja će se osetiti, nadam se. Pubilka može da očekuje dobar rep, bez nekih limunada od pesama, ima, naravno, i takvih, ali su u manjem broju.

– I za kraj te moram pitati za poruku onima koji neveruju u čuda, šta bi im ti porucio 🙂 ?

– Da veruju u čuda. 🙂 Šalim se, čuda su retka, ali dese se.. S druge strane, i ne verujem baš u cuda. Dinar ne padne s neba, već treba da se zaradi, a mojim “dragim” reperima poručujem da snimaju, pišu, repuju, i da se ne obaziru se na tuđe komentare, jer će samo tako da izgrade svoj stil i ime.

Pozdrav svima, ljubav!