Nisville nagrada i nove donacije za spomenik Šabanu

Vesti iz Nišvilla

Mirku Šoucu – Nišville nagrada za životno delo

Počast velikanu jazz harmonike

Kompozitor, aranžer, pijanista, dirigent i pre svega jedan od najboljih džez harmonikaša u evropskim i svetskim razmerama Mirko Šouc, dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo Nišville jazz festivala. Šoucu će ova nagrada tradicionalno biti dodeljena na otvaranju ovogodišnjeg izdanja Nišvila 12. avgusta u niškoj Tvrđavi.

Ostaće zabeleženo da je Mirko Šouc još šezdesetih godina prošlog veka proglašen najboljim evropskim jazz harmonikašem na takmičenju solista radio orkestara Evrope u Minhenu – i to u jeku slave čuvenog holandskog harmonikaša Arta Van Dama. Kako sam Šouc kaže, tajna njegove originalnosti, kada je reč o sviranju jazz harmonike je upravo to što nikada nije pretereno slušao harmonikaše već su na njega presudni uticaj imali klaviristi Oskar Piterson i Erol Garner, ali i duvači poput Čarlija Parkera, Džej Džej Džonsona, Stena Geca, gitarista Barni Kesel…

Mnogi naši najistaknutiji džez muzičari (Lala Kovačev, Đino Maljoković, Čedomir Urošević, Dragoljub Kitić, Franja Jenč, Nikola Mitrović Mimo, Dragan Davidović Caki, Milivoje Mića Marković, Ivan Švager, Zvonimir Skerl, Aleksandar Korać…) su svoja prva iskustva i uspehe (a pre angažmana u velikom džez orkestru RTB) stekli upravo u ansamblima koje je vodio Mirko Šouc. U bogatom opusu ima i tri vanserijska džez albuma sa sopstvenim kompozicijama, aranžmanima i dirigentskim vodjstvom, na kojima je solista na harmonci, čembalu, i melodici.

Mirko Šouc (rođen 1933. godine) profesionalno se bavi muzikom već sedam decenija, a kompozitorskim radom 55 godina. Prve profesionalne javne nastupe imao je već kao petogodišnjak: prvo u beogradskoj Osnovnoj školi Kralj Petar I, zatim jednom nedeljno u beogradskom “Rodinom pozorištu” i na Kolarcu (solistički i sa “Harmonikaškom kapelom Mirka Šouca”). U to vreme je nastupo i u Novom Sadu, Makrskoj, Splitu, a kao čudo od deteta 1939. godine svirao je (za materice) u Kraljevom Dvoru (Kralju Petru II), a celu svečanost direktno je prenosio Radio Beograd. Za vreme, i neposredno posle Drugog svetskog rata izdržavao je porodicu svirajući u kafanama. Nižu muzičku školu (odsek klavir) završio je za četiri umesto za 6 godina, a na Muzičkoj akademiji diplomirao na nastavničkom odseku sa klavirom kao glavnim predmetom (klasa Milice Marijanović i Marka Tajčevića) sa prosečnom ocenom 9.70 i 10 na diplomskom ispitu.

Još od studentskih dana, odnosno od susreta sa Stevanom Markićevićem (1951), koji ga uvodi u taj svet i čijem se sastavu priključuje, Mirko Šouc se, i kompozitorski i izvođački sve više okreće džezu. Sa ansamblom Stevana Markićevića ali i sa svojim sastavima redovno je svirao na koncertima, igrankama i emisijama uživo Radio Beograda. Po završetku akademije punih deset godina vodio je Zabavni ansambl pod svojim imenom, a kasnije Zabavni Ansambl RTB, kao i Zabavni i Narodni orkestar ove kuće i dirigovao preko 100 predstava u Pozorištu na Terzijama. U SOKOJ-u je evidentirano preko 200 njegovih kompozicija različitih muzičkih žanrova i približno isto toliko aranžmana i koautorskih radova. Komponovao je džez, zabavnu, dečiju, muziku u duhu starogradskih pesama, muziku za film, radio i TV drame i serije, a njegove kompozicije i aranžmani nagrađivani su na mnogim festivalima.

Član je udruženja džez muzičara od 1953 god, a član Udruženja kompozitora Srbije od 1955 godine. U Radio Televiziji Beograd radio je od 1961. godine do penzionisanja 1991. godine.

Kako sam kaže, kruna njegovog opusa je ipak kćer Vesna Šouc – profesorka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i cenjeni dirigent i van granica države.

Apsolutni sluh

Mirko Šouc ima urođeni apsolutni sluh (sposobnost prepoznavanja tonova samo slušanjem, odnosno, bez upoređivanja sa drugim instrementom). To je još na prijemnom ispitu za nižu muzičku školu kod njega otkrio profesor i direktor zemunske škole Ditlov koji mu je odsvirao akord D7 i reko mu da ponovi (odnosno, da otpeva tonove koje čuje), a Šouc mu je “izverglao”: “d, fis, a, c” – odnosno, naveo sve tonove koje mu je profesor odsvirao istovremeno.

Međutim, apsolutni sluh (perfect pitch – kako to kažu Englezi) nosi i svojevrsno prokletsvo koje je Mirko Šouc prvi put osetio kada je trebalo da polaže javni ispit iz klavira u nižoj muzičkoj školi na klaviru naštimovanom za polustepen niže. Jednostavno njegov sluh nije mogao da istrpi to što on svira Mocartovu Sonatu u C-duru, a čuje H-dur, pa je uplakan istrčao sa scene – i opet dobio najveći aplauz i peticu – bez odsvirane note. Jer, isti onaj profesor Ditlov je , shvativši o čemu je reč, izašao pred publiku objasnio da đak ima apsolutni sluh i uz pomoć zvučne viljuške dokazao da je klavir pogrešno naštimovan.

Nove donacije za Šabanov spomenik

Zoran Živković, bivši premijer Srbije i saradnik – producent poslednjih albuma velikog romskog muzičara, uplatio je 1.500 evra u fond „Prijatelji Šabanu“ za podizanje spomenika Šabanu Bajramoviću u Nišu.

Donaciju od 1.000 evra najavio je i filmski reditelj Goran Paskaljević u čijem je filmu „Andjeo čuvar“ korišćena muzika Šabana Bajramovića, koji je istoveremeno i igrao epizodnu ulogu.

Mirko Miljuš, organizator Festivala „Rock Village“ koji se održava u Banatskom Sokolcu (ove godine od 28. avgusta) priključio se akciji „Prijatelji Šabanu“ i uplatio 100.000 dinara za izgradnju spomenika Šabanu Bajramoviću.

Rock Village – sigurno najveća muzička manifestacija spram broja stanovnika mesta u kojem se održava (oko 300), na kojem su prethodnih godina nastupili skoro svi važniji sastavi iz regiona, poznat je i po tome što je pre dve godine uz otvaranje festivala, u Banatskom Soklocu otkriven spomenik čuvenom rege muzičaru i borcu za ljudska prava Bobu Marliju (rad vajara Davora Dukića), što je prvi spomenik ovoj legendi na evropskom tlu, a što je privuklo pažnju medija u celom svetu.

Mirko Miljuš kaže da je planirao da otkrivanju spomenika Bobu Marliju prisustvuje i Šaban Bajramović, ali je legendarni pevač umro par meseci pre toga.

– Obojicu muzičkih velikana, osim toga što su svoj umetnički izraz bazirali na tradiciji podneblja u kojem su potekli, vezuje i to što su odrasli u siromašnim sredinama, što im nije smetalo da postanu svetske veličine. Kada sam iz medija saznao za ideju da se u Nišu podigne spomenik Bajramoviću, i to iz donacija njegovih prijatelja, saradnika i poštovaoca, jednostavno sam morao da se i sam uključim i javim se inicijtoru akcije „Prijatelji Šabanu“ direktoru Nišville jazz festivala Ivanu Blagojeviću – kaže organizator Rock Village-a Mirko Miljuš.

Akciji „Prijatelji Šabanu“ do sada su se odazvali Goran Bregović, gradonačelnik Niša Miloš Simonović, glumac, reditelj i filmski producent Ljubiša Samardžić..