Nisville 2010 – izveštaj sa treće večeri
Proteklo je i treće veče Nisville jazz festivala 2010. Program festivala je, kako je i najavljeno prethodne večeri, počeo od 20h. Dobrodošlicu nam je poželela voditeljka ovogodišnjeg festivala, hrvatska pevačica i voditeljka, Martina Vrbos.
Veče je počelo nastupom turskog klariniste Serkana Cagrija. Zanimljivi zvuci inspirisisani različitim kulturama pružili su niškoj publici mirniji uvod. Sanjiva melodija opuštajuće je delovala na publiku, koja je nesebičnim aplauzom ovog izvođača ispratila sa scene.
Nastup Simone Zanchini Quartet-a poceo je nakon Serkana Cagrua. Harmonika ovog Italijana uspela je da publiku trgne iz polusna. Njegova eksperimentalna muzika koja se kreće između moderne, akustične i elektronske bila je veoma interesantna.
Veče se nastavilo uz Banny Golsona & Balag Big Band. Bilo je pravo zadovoljstvo slušati ovog osamdesetogodišnjeg saksofonistu, koji iza sebe ima dugu i veoma uspesnu karijeru. Njegovo biografija je ispunjena značajnim koncertima, saradnjama sa velikim imenima, brojnim kompozicijama, pa čak i filmskom ulogom. 
Djabe & Steve Hackett bili su uvertira za nastavak veoma aktivne večeri. Ovaj odličan nastup kulminirao je njihovim izvodjenjem na drvenom, tradicionalnom, idonežanskom instrumentu. Proizvodili su zvuke koji ih kako su rekli „asociraju na Niš“ i u ovaj deo nastupa uključili su i jednu devojku iz publike. Nakon ovoga nastup je nastavljen u mnogo bržem i razigranijem ritmu.
Pretposlednji je, ove večeri, nastupio francuski sastav Manu Dibango & Soul Makossa Gang. Sudeći prem reakcijama publike, koja je sve vreme igrala i skakala, ovo je bio najuspešniji sinoćni nastup. Ovaj afrički saksofonista čija je muzika savrseni miks jazz-a i afričkih ritmova uspeo je da publiku, usled nedostatka adekvatnije reči, dovede do ekstaze. Muzika koja je obilovala funk, latino, karipskom i afričkom melodijom bila je savršena za privođenje večeri kraju.
Poslednji izvodjaci, elektro – jazz sastav Brakka Soundsystem, iz Norveške bio je pravo opuštanje pred napuštanje festivalskog prostora. Iako nismo navikli na laganiju zavrsnicu, ovaj nastup bio je dobar “chill” i odmor pred odlazak kuci. Veći deo publike, ipak, nije dočekao završetak nastupa, ali oni koji su ostali se sigurno nisu pokajali, jer su mogli da biraju da li ce đuskati uz muziku, ili ce “chillirati” na stolicama pozadi, s obzirom da je muzika bia pogodna i za jedno i za drugo. U svakom slučaj, bio je to dobar završetak treće festivalske večeri.
