Lačni Franz Nišlijama ostavio koncert za pamćenje
“Lačni Franz se vratio!”, naslovi su koje smo gledali poslednjih nedelja na svim elektronskim medijima. Sa puno nestrpljenja iščekivali su se njihovi koncerti u Srbiji. Ove nedelje konačno smo stigli do datuma koji su nam sa sobom doneli pesme Zorana Predina u izveđenju legende lično. Posle sjajnih koncerata u Novom Sadu i Beogradu, slovenačka rok grupa sinoć je stigla u Niš.
Zoran Predin i Lude žene
Pre Lačnog Franza Nišlije su imale priliku da čuju grupu Lude žene iz Užica. U pola sata svirke stalo je 7, 8 pesama među kojima i Armija lavova, Čudan san, Letu će skoro kraj, Ona sama je i, zajedno sa Zoranom Predinom, Moja draga.
Aleksandar Kovačević i Mihailo Majstorović, Lude Žene
Tih trideset minuta bilo je više nego dovoljno da saznamo par stvari o Ludim ženama. Među njima zapravo nema ni jedne žene, ustvari ostavili su utisak da nemaju ni ludake među sobom, ali to je malo teže konstatovati. Stvar oko imena postaje jasnija kada se zna da ga je smislio Svetislav Basara koji je sa njima svirao kratko tokom davne ’91. godine. Naravno daleko važnije je to da su ovi momci odlični muzičari i to da imaju odlične pesme. Grupu čine Duško Cicvarić (gitara), Aleksandar Kovačević (vokal), Mihailo Majstorović (vokal), Zoran Đukić (bubanj), Radovan Cicvarić (gitara) i Viktor Kostadinov (bas).
Lačni Franz
Odmah po završetku svirke Užičana na binu Fidbeka izlazi Lačni Franz i koncert se nastavlja. Već sa prvom pesmom otklanjaju svaku sumnju ( ako ih je uopšte bilo) u njihov kvalitet. Naj ti poljub nariše ustnice, Lačni Franz, Okupatorka, Zanzibar, Šta bi mi bez nas (Kaj bi mi brez nas), U mojim očima… nižu se pesme jedna za drugom pitke, melodične, emotivne, snažne. Harizmatični i spontani Zoran Predin imao je odličan odnos sa publikom. Obraćao im se skoro pre svake pesme najavljujući ih i objašnjavajući tekstove. Jedna od najemotivnijih pesama za Zorana, ali i
za publiku, bila je Kosa boje srebra koju je Predin, kako je sam pojasnio, napisao Margiti Magi Stefanović.
Klemen Lombar, Lačni Franz
Naravno, teško je svirati, kako to kaže pevač Lačnog Franza, žestoko, udarnički i beskompromisno, bez odličnih muzičara za instrumentima. Na uživanje svih u Fidbeku, Lačni Franz nema slabih karika. Anej Kočevar (bas), Luka Čadež (bubnjevi), Boštjan Artiček (klavijature) i Klemen Lombar (gitara) sinoć su bili sjajni.
Do kraja koncerta publika je čula mnoge hitove slovenačke legendarne grupe: Čakaj me, U mojim očima, Zarnica za boljši jutri, Jebiveter, Na kraju naše duge,Mravljinčarji in čeladarji. Na Veckovu molbu (organizator koncerta) odsvirali su i Ako umram il zaginam (Jonče Hristovski).
Koncert bi završili jednom od njihovih najpoznatijih pesama, Zarjavele trobente, ali su se, nakon što ih je publika pozvala na bis derući grla, vratili na binu i odsvirali Pitaju me pitaju (Oliver Mandić). Nakon nešto više od dva i po sata svirke koncert su priveli kraju legendarnom Praslovan.
Oko 150 ljudi, koliko je sinoć rešilo da se u hladnoj noći ugreje u klubu Fidbek uz pesme grupe Lačni Franz, postali su svedoci i učesnici povratka jedne od najboljih Jugoslovenskih grupa među žive. Franc je očigledno gladan dobrih rok pesama i svirki, najavili su novi album, te je sigurno da ovo nije poslednje što smo čuli do njih.
