Divne noći u Feedbacku
Nikako da odemo u bilo koju kafanu, ka da ih ni nema u ovoj našoj sredini, kao da su rezervisani samo za pojedine sa malo dubljim i većim buđelarom. Ma koga i briga za njih kada u naš grad dolaze boemi sa stilom i mislima koje oslobađaju mladost i lepotu. KKN i Oliver na tronu bohemije naše male i nikakve zemlje…
Posle dužeg vremena Niš ponovo počinje da liči na pravi mali svetski centar dešavanja. Napokon u naš mali grad dolaze neka nova i stara muzička imena da oplemene kulturni život. Dešavaju se neke promene u našim životima, posle dužeg vremena krenulo je na bolje.
Koncert naše popularne rock grupe Kanda Kodža i Nebojša počeo je sa malim zakašnjenjem zbog hladnoće koja je narod demotivisala da na isti dođu. Meni je ovo prvi put da slušam ovu grupu uživo. Njihov zvuk tako autentičan i slobodan prostrujao je kroz moj alijenisani mozak. Oliver je svojim specifičnim glasom preneo svu svoju pozitivnu energiju na nas. Pravi profesionalac, odavno nisam video takavi divan odnos muzičara prema svojoj publici. Ali dosta o profesionalnosti koja nam je svima neophodna…
Bubnjar Vladan je svojom besprekornom palicom davao pravi ritam za sve one predivne i perfektne zvukove tj. tonove koji su pratile dve gitare i bass koji blago rečeno kida one debele žice…
Dok smo mi pojedini alkosi cugali neke rakiještine po malo , nama drage i simpatične mlade ženice su skakutale i vrištale uz nove i stare hitove KKN.
Pa su se tako smenjivale Kafana i rokenrol, Divni dani, Pašću u svest, Danas nebo silazi u grad, Najsvetliji dan, Ahead there, Deveti život…
Dva sata njihovo divnog muziciranja je prošlo kao san, bilo je možda i kratko za moj ukus. Mada nema to nikakve veze sa životom, ljudi su se proveli super opuštajuće. Energija je bila toliko lepa i dobra da imam još pora i vremena išao bih i drugo veče da dopunim taj divni ugođaj.
Ukoliko neko želi da sa nama podeli utiske od sinoć, neka nam se javi.
Teks: Miloš Igrutinović
Fotografije: Marko Pekić
