Proteklo je i treće veče Nisville jazz festivala 2010. Program festivala je, kako je i najavljeno prethodne večeri, počeo od 20h. Dobrodošlicu nam je poželela voditeljka ovogodišnjeg festivala, hrvatska pevačica i voditeljka, Martina Vrbos.

Veče je počelo nastupom turskog klariniste Serkana Cagrija. Zanimljivi zvuci inspirisisani različitim kulturama pružili su niškoj publici mirniji uvod. Sanjiva melodija opuštajuće je delovala na publiku, koja je nesebičnim aplauzom ovog izvođača ispratila sa scene.

Nastup Simone Zanchini Quartet-a poceo je nakon Serkana Cagrua. Harmonika ovog Italijana uspela je da publiku trgne iz polusna. Njegova eksperimentalna muzika koja se kreće između moderne, akustične  i elektronske bila je veoma interesantna.

Veče se nastavilo uz Banny Golsona & Balag Big Band. Bilo je pravo zadovoljstvo slušati ovog osamdesetogodišnjeg saksofonistu, koji iza sebe ima dugu i veoma uspesnu karijeru. Njegovo biografija je ispunjena značajnim koncertima, saradnjama sa velikim imenima, brojnim kompozicijama, pa čak i filmskom ulogom.      

Djabe & Steve Hackett bili su uvertira za nastavak veoma aktivne večeri. Ovaj odličan nastup kulminirao je njihovim izvodjenjem na drvenom, tradicionalnom, idonežanskom instrumentu. Proizvodili su zvuke koji ih kako su rekli „asociraju na Niš“ i u ovaj deo nastupa uključili su i jednu devojku iz publike. Nakon ovoga nastup je nastavljen u mnogo bržem i razigranijem ritmu.

Pretposlednji je, ove večeri, nastupio francuski sastav Manu Dibango & Soul Makossa Gang. Sudeći prem reakcijama publike, koja je sve vreme igrala i skakala, ovo je bio najuspešniji sinoćni nastup. Ovaj afrički saksofonista čija je muzika savrseni miks jazz-a i afričkih ritmova uspeo je da publiku, usled nedostatka adekvatnije reči, dovede do ekstaze. Muzika koja je obilovala funk, latino, karipskom i afričkom melodijom bila je savršena za privođenje večeri kraju.

Poslednji izvodjaci, elektro – jazz sastav Brakka Soundsystem, iz Norveške bio je pravo opuštanje pred napuštanje festivalskog prostora. Iako nismo navikli na laganiju zavrsnicu, ovaj nastup bio je dobar “chill” i odmor pred odlazak kuci. Veći deo publike, ipak, nije dočekao završetak nastupa, ali oni koji su ostali se sigurno nisu pokajali, jer su mogli da biraju da li ce đuskati uz muziku, ili ce “chillirati” na stolicama pozadi, s obzirom da je muzika bia pogodna i za jedno i za drugo. U svakom slučaj, bio je to dobar završetak treće festivalske večeri.

Na Nišville dolazi sa svojim desetočlanim sastavom Soul Makossa Gang, a nastup su pomogli Ambasada Francuske i Francuski kulturni centar.

Manu Dibango

Rođen je u Kamerunu (1933), a tokom karijere duže od pola veka nastupao je na svim kontinetima. Osim u rodnom Kamerunu živeo je u Zairu, Obali Slonovače, Belgiji, na Jamajci, a poslednjih decenija državljanin je Francuske. Prvi značniji sastav čiji je bio član i jedan od osnivača je zairski bend African Jazz (1960) sa kojim je radio pet godina, a na velika vrata svetske muzičke scene Dibango je ušao albumom “Soul Makosa” iz 1972. godine koji se odmah našao u vrhovima pop, ritam i bluz i jazz top lista. Istoimena pesma (makossa na Dibangovom maternjem jeziku znači “igra” ili “ja igram”), koja je direktno uticala na mnoge kasnije veoma popularne izvođače od Majkla Džeksona, preko sastava Fuges pa do Rihane. Pesmu “Soul makossa” mnogi danas smatraju prvim disko hitom, a ujedno bila je to i prva “francuska” kompozicija koja osvojila Sjedinjene Američke Države.

Na spisku muzičara sa kojima je Manu Dibango snimao i nastupao su i Fela Kuti, Herbie Hancock, Bill Laswell, Bernie Worrell, Ladysmith Black Mambazo, Don Cherry, Sly Dunbar, Robbie Sheakspeare, Eliades Ochoa sa kojim je 1998. godine snimio album “CubAfrica”. Osim sakso

Manu Dibango je objavio pedesetak albuma, a osim saksofona, svira i vibrafon i marimbu, kao i različite afričke udaraljke. Godine 2004. godine proglašen je Umetnikom mira UNESCO-a.

U formularu je neophodno popuniti sva navedena polja, uz napomenu koja se odnosi na polje angažovanja. Na raspolaganju su pozicije na workshop-u, press-u, tehnici, marketingu, prodaji, brendiranju i pozicije asistenta domaćina publike i muzičara. Za sve kandidate koji uđu u uži izbor biće organizovani intervjui i dodatna obuka.

Volonteri će imati obezbeđenu hranu, piće i ulaz i boravak u festivalskom prostoru XXVII Nisville festivalu i nakon završenog radnog vremena a po završetku festivala biće organizovana poseban koncert za sve volontere na kojoj će najangažovaniji biti posebno nagrađeni.

Volonteri će kroz rad na festivalu imati priliku da razvijaju i sopstveni muzički ukus a i osećaj pripadnosti i korisnosti za zajednicu, humanitarni rad, a ujedno biće im i značajno za razvoj novih veština, timski rad, upoznavanje novih ljudi, poboljšanje znanja stranih jezika.

Volontiranje će trajati od 9. do 16.avgusta u smenama od najviše 8 sati po danu.

Sve dodatne informacije možete potražiti na volonteri@nisville.com

Inače, među headlinerima ovogodisnjeg Nišville jazz festivala su i Solomon Burke, Benny Golson, Roy Hargrove, De Phazz, Manu Dibango, Djabe i Steve Hackett, Terje Rypdal…

Džez – fank Ramba Amadeusa

Pravi muzički disident koji je uvek uspevao da ostane ne samo van “radio friendly” tokova već i van svih stilskih odrednica, poslednjih godina svoj izraz, kako i sam ističe, sve više usmerava prema džezu i džez – fanku. To će za ovu priliku biti i dodatno naglašeno proširivanjem Rambovog benda duvačkom linijom (tenor saksofon i truba) koja zvučnoj slici daje i be-bop prizvuk.

Izlet u avangardnije vode (mada je Rambo već po definiciji sam po sebi avangarda) “Svjetski Mega Car” potencira i sve češćim korišćenjem fretless gitara (bez pragova) što mu, kako sam kaže, “omogućava atonalan izraz koji daje snažan “pramuzički” prizvuk, budeći tako davno potisnuti senzibilitet pračoveka, koji je duboko prikriven u svakom od nas”.

Rambov nepredvidivi i specifičan humor i žestoka satira u tekstovima (ali i drugim vidovima javnih nastupa) primenjeni na sve segmente društva, često bacaju u senku činjenicu da je prvenstveno reč o fantastičnom muzičaru i autoru koji, čak u svetskim razmerama verovatno najviše zaslužuje titulu nastavljača opšteg koncepta Frenka Zape.

A i to to opet ne treba shvatiti doslovno, jer je on pre neko ko prvi prolazi nekom stazom (uz veliko pitanje dali neko uopšte može proći tom prtinom), nego puki sledbenik – makar i jedne od najvećih ličnosti savremene muzike. Internacionalno priznanje za svoj rad Rambo Amadeus u poslednje vreme sve više stiče i nastupima širom Evrope.

Između ostalih, na predstojećem Nišville festivalu nastupiće i Solomon Burke Band, Benny Golson & Kelag Big Band, Roy Hargrove Quintet, De Phazz, Manu Di Bango, Steve Hackett & Djabe, Terje Rypdal Trio …

Kompleti za Nišville – od 2.500 do 4.000

Nišville Jazz Festival 2010 Niš

Pre nekoliko dana počela je prodaja karata za XXVII Internacionalni Nišville Jazz Festival koji će se održati od 12. do 15. avgusta 2010. ( četvrtak – nedelja ) u niškoj Tvrđavi.

Cena kompleta karata za četiri festivalske večeri je 3.000 dinara, dok studentski i đački kompleti koštaju 2.500 dinara. Prilikom kupovine karata sa popustom, obavezno je poneti sa sobom index ili đačku knjižicu. Pojedinačne karte koštaju 1.000 dinara (po večeri), a komplet za VIP tribinu 4.000.

Pretprodajna mesta u Nišu : Turistička organizacija Niša ( TON ) – Voždova 7, Galerija “Slavujac” – Obrenovićeva 51 i Energy music shop – TPC Kalča, prizemlje.

Pretprodaja za ostale gradove u Srbiji i države u regionu organizovana je preko prodajne mreže Card Servisa, putem vaučerske, fizičke i online prodaje na www.tickets.rs

Za sve zainteresovane kojima nisu dostupna pretprodajna mesta ili online kupovina karata, dodatne informacije na ticket@nisville.com ili na tel. 018 235 161 (Nišville produkcija).

Na ovogodišnjem Nišville-u, kako je najavljeno nastupiće i Solomon Burke, Roy Hargrove, Benny Golson i Kelag big band, De Phazz, Rambo Amadeus, Steve Hacket…

Energija džeza i biznisa

Kelag big band austrijske energetske korporacije dolazi na Nišville

Tradiciju dovođenja velikih jazz orkestara iz zemalja u okruženju, Nišville jazz festival ove godine nastavlja predstavljanjem austrijskog Kelag Big Band-a, koji radi pod okriljem kompanije Kelag. Ovaj big band će nastupiti sa legendom svetske jazz scene –saksofonistom, kompozitorom i aranžerom Benny Golsonom.

U početku ovaj sastav je radio u formaciji duvačkog orkestra, a 2003. je prerastao u big band koji je do 2009. godine vodio poznati češki dirigent, kompozitor i aranžer Oldo Lubich. Sadašnji umetnički direktor i dirigent orkestra je jedan od najcenjenijih austrijskih muzičara mlađe generacije – trubač, kompozitor i aranžer Hans Lassnig. Pod njegovim vođstvom orkestar se od komercijalnijeg džeza okrenuo ka kompleksnijim formama i stvaranju sopstvenog zvuka po kojem je već prepoznatljiv.

Kelag Big Band je saradjivao sa mnogim imenima svetske jazz i soul scene – izmedju ostalih, tu su Raphael Wressnig, Farina Miss, Sandra Pires, Carol Alston, Francesca Viaro, Dieter Themel, Uroš Perić, Jaromir Hnilika, Franco Andolfo…

De Phazz na Nišville Festivalu

Vodeći svetski elektro džez bend dolazi u Srbiju

Jedan od najpoznatijih lounge – jazz – downtempo sastava , De Phazz, potvrdio je svoj nastup na ovogodišnjem Nisville Festivalu koji će se od 12. do 15. avgusta održati u niškoj Tvrđavi.

Sastav je 1997. godine osnovao nemački producent i DJ Pita Baumgartner kao karakterističan muzički projekat jedinstvenog lounge zvuka, odnosno, kombinacije muzičkog nasleđa različitih stilova: jazz, blues, soul, latin (…), ali i modernih pravaca elektronske muzike – drum and bass, trip hop…

Njihovih 8 studijskih albuma i veoma česti nastupi ustoličili su De Phazz kao jedan od vodećih bendova ovoga pravca na svetskoj muzičkoj sceni. Posle albuma Big, izdatog prošle godine, na kojem su, u saradnji sa big bendom Nemačkog radija HR, stare hitove (poput Mambo Crazy, Jazz music…) obradili u novim aranžmanima, De Phazz su nedavno objavili novi album “LaLa 2.0”. kojim se ponovo vraćaju svom karakterističnom zvuku,odnosno, kombinaciji semplovanih i živih instrumenata i dominantih vokalnih linija.

De Phazz će u sklopu svetske turneje nastupiti na Nišville festivalu, u već standardnoj postavi, koju čine: Patricia Appleton (vokal), Karl Frierson (vokal), Frank Spaniol (saksofon), Bernd Windisch (bas), Oliver Rubuow (bubnjevi) i Markus Lang (klavijature).

Baumgartner je kao producent paralelno dosta sarađivao sa drugim izvođačima poput Kool and the Gang, A-ha (…) , a radio je i remix pesme Ele Fitzgerald “Wait ’til You See Him” za prvu „Verve Remixed“ kompilaciju.

Nišville workshop – na korak do Jazz akademije

Nišville jazz radionice održaće se i ove godine od 12. do 15. avgusta na više punktova u gradu što je prema rečima direktora festivala Ivana Blagojevića novi korak u nastojanju da Niš dobije Jazz akademiju.

Direktor Nišvilla Ivan Blagojević podseća da je sve počelo pre nekoliko godina dolaskom delegacije Dalaver state Univerziteta (USA) koju je predvodio dekan te visokoškolske ustanove, a među delegacijom profesorima koji su došli u Niš je bio i legendarni trubač Donald Byrd – dvostruki doktor: muzike i prava.

- Izuzetan uspeh prošlogodišnje besplatne radionice duguju razumevanju i pomoći gradonačelnika Niša, gopodina Miloša Simonovića, koji je sjajno prepoznao izuzetnu važnost ovakvog vida edukacije. Tada smo prvi put organizovali radionice za sve grupe instrumenta koji se koriste u džezu: klavir, bubnjevi i udaraljke, bas gitara i kontrabas, limeni duvači (truba i trombon), instrumenti sa trskom (saksofoni i klarinet) i flauta, gitara i vokal, a predavači su bili skoro svi headlineri festivala: Candy Dulfer, Miroslav Vitous, kompletna postava Mingus Dynasty, Yehia Khalil, Randy Brecker, Grace Kelly, Michaella Rabitsch, Robert Pavlik, Vicky Almazidu, Milcho Leviev, Ratko Zjača… Prošlogodišnji Nišville workshop dobio je izuzetno pozitivne ocene, kako od strane predavača, tako i od devedesetak polaznika koji su se kvalifikovali na osnovu poslatih snimaka, i koji su, pored besplatnod pohadjanja radionica dobili i mogućnost da besplatno prate kompletan program festivala, i tako u praksi provere sve ono što su naučili tokom rada sa najvećim imenima džeza, kaže Blagojević. On naglašava da su neki od predavača, motivisani entuzijazmom i kvalitetom polaznika, nastavljali rad sa čitavim grupama i po završetku dogovorenih termina i to u stanovima samih učenika.

- S obzirom da su i velika sala i klub Simfonijskog orkestra od ujutru pa do početka programa bili zauzeti za workshop, pojedini muzičari su na konstatacije polaznika da je bilo super, ali da ima još nekih stvari koje su željni da saznaju, odgovarali: „OK. Hajdemo negde da nastavimo“ – naravno ne tražeći dodatni honorar! Posebno smo ponosni što smo uspeli da ubedimo Candy Dulfer da održi workshop za saksofon – što ona inače do sada nije radila, da bi nam, post festum, rekla kako je to sasvim novo iskustvo i za nju bilo od velike kosristi. Uostalom, dodaje Ivan Blagojević, koliko je sve to uspelo može se zaključiti i na osnovu mnogih mailova polaznika iz raznih krajeva Srbije koji su nam se po završetku festivala zahvaljivali na odličnoj organizaciji i novim saznanjima koja su „iz prve ruke“ dobili od svetski poznatih muzičara.

Ivan Blagojević zaključuje da je namera da i ove godine workshop bude besplatan za polaznike, a već su postignuti dogovori da se predavači budu najpoznatija imena ovogodišnjeg izdanja.

- Pozivamo sve zainteresovane studente muzičkih akademija, učenike muzičkih škola, ali i samouke muzičare da se prijave za workshop, odnosno, pošalju svoje podatke i snimke. Workshop će i ove godine biti besplatan, a da li će na njemu ponovo predavati vi headlineri festivala, zavisi da li ćemo ponovo imati finansijsku potporu neophodnu za pokrivanje osnovnih troškova (honorari predavača, zakup sale, iznajmljivanje opreme…). Ivan Blagojević kaže da održavanje ovakvog workshopa može da bude odlična osnova za prvu srpsku jazz akademiju, koja bi, kao podrška decentralizaciji, trebalo da bude upravo u Nišu zahvaljući upravo rejtingu koji festival ima kod potencijalnih budućih studenata, kako iz Srbije, tako i iz zemalja u okruženju.

Benny Golson

Još kao srednjoškolac svirao je sa tadašnjim mladim nadama među kojima su i John Coltrane, Red Garland, Jimmy Heath, Percy Heath, Philly Joe Jones, Red Rodney. Po diplomiranju je svirao u orkestrima koje su vodili Tadd Dameron, Lionel Hampton, Johnny Hodges, Earl Bostic, Dizzy Gillespipe, a bi je i član jedne od najboljih postava legendarnih Jazz Mesengersa Arta Blakeya. Sa trubačem Artom Farmerom vodio je jedan od najznačajnijih bop sastava “Jazztet”.

Osim kao odličan saksofonista Golson je poznat i kao jedan od autora značajnog broja kompozicija koje su postali džez standardi (Killer Joe, I Remember Clifford, Along Came Betty, Stablemates, Whisper Not, Blues March, Five Spot After Dark, Are you Real?). Tokom šeszdesetih godina se takoreći potpuno posvetio radu u studiju, komponovanju i aranžiranju sarađujući sa mnogim značajnim imenima džeza, klasike, pop i rok muzike (Count Basie, Miles Davis, Sammy Davis Jr., Mama Cass Elliott, Ella Fitzgerald, Dizzy Gillespie, Benny Goodman, Shirley Horn, David Jones and the Monkees, Quincy Jones, Peggy Lee, Carmen McRae, Anita O’Day, Itzhak Perlman, Oscar Peterson, Lou Rawls, Mickey Rooney, Diana Ross, The Animals i Eric Burdon, Mel Torme, George Shearing, Dusty Springfield…). Autor je muzike za TV i film (M*A*S*H, Mannix, Mission Impossible, Mod Squad, Room 222, Run for Your Life, Des Femmes Disparaissent, The Partridge Family, Bill Cosby show, The Karen Valentine Show, TV specijali za ABC, CBS and NBC, BBC, muzička tema dodele Oskara…).

Iako se pojavljuje samo u poslednjim scenama filma “Terminal” iz 2004. godine, (sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom Džouns u glavnim ulogama) Benny Golson je posredno ključni lik ovog ostvarenja Stivena Spilberga. Radnja se vrti oko fotografije “Veličanstven dan u Harlemu” (snimljene 1958. godine) na kojoj je fotografu magazina “Esquire” poziralo pedesetak najznačajnijih džezera a među njima i Benny Golson. Glavni junak Viktor Navorski (Tom Henks) doleće u Njujork iz svoje (izmišljene) istočnoevropske zemlje Krakozije samo da bi mu se Golson potpisao na fotografiji, jer je to jedini autogram koji njegov otac za života nije uspeo da dobije.

Spomenik Šabanu Bajramoviću

Na press konferenciji održanoj u Media centru 16. aprila u Nišu , direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević potvrdio je učešće do sada najavljenih headlinera XXVII izdanja festivala (koji će se od 12. do 15 avgusta održati u niškoj Tvrđavi) a to su Solomon Burke Band, Terje Rypdal trio, Roy Hargrove quintet, Steve Hackett & Djabe. Blagojević je nagovestio učešće još nekih zvučnih imena i u prilog tome saopštio je da je dogovoren i dsolazak legende džeza – saksofoniste i kompozitora Benny Golsona koji će nastupiti sa Kelag big bandom iz Austrije.

Kada je reč o sponzorima Nišvilla, Ivan Blagojević je pohvalio grad Niš i Ministarstvo kulture koji su već uplatili deo dogovorenih sredstava, ali i posebno apostrofirao kompaniju Telekom koja je kao prvi privredni subjekt odlučila da nastavi saradnju i potpiše ugovor na dva miliona dinara što je duplo veći iznos u odnosu na prošlu godinu.

Međutim, po Blagojevićevim rečima, ima naznaka da će neki od dosadašnjih sponzora festivala, poput Duvanske industrije Niš u sastavu kompanije Filip Moris – znatno smanjiti iznose svojih donacija.

Na pres konferenciji je predstavljena i maketa spomenika Šabanu Bajramoviću čije postavljanje u Nišu inicira upravo Nišville jazz festival. Rad akademskog vajara Vlade Ašanina, koji je takodje prisustvovao press konferenciji – simbolično je prezentovan upravo na dan rođenja legendarnog pevača čije ime nosi i Grand prix Nišvilla – za doprinos fuzije džeza i drugih muzičkih pravaca.

PR menadžer Nišvilla Andrej Blagojević podsetio je da će od početka maja važiti nove pretprodajne cene kompleta ulaznica koji će koštati 3.000 dinara, dok će studenti i učenici moći da ih kupe po ceni od 2.500 dinara. Do tada, ulaznice se i dalje mogu rezervisati uplatama od 2.500 (cena bez studentskog popusta) i 2.000 dinara (za učenike i studente).

Steve Hackett

Uz Pitera Gebrijela, Heket je najzaslužniji za formiranje autentičog zvuka grupe Genesis sa kojim je snimio 7 studijskih i 3 live albuma. Svoj prvi solo album Voyage of the Acolyte (poznat kao “izgubljeni” album Genesis zahvaljujući ogromnom doprinosu Fila Kolinsa i Majkla Ruterforda u njegovoj realizaciji) objavio je još1975. godine. Posle napuštanja Genesis snimio je svoj drugi solo album Please Don’t Touch na kome gostuju različiti pevač, izmedju ostalih i Randy Crawford, a i sam Heket preuzima deo vokalnih deonica. Početkom osamdesetih on se polako udaljava od progresiv zvuka po kome je do tada bio prepoznatljiv, pravi blagi zaokret ka pop zvuku i sve više se okreće klasičnoj gitari. Negova saradnja sa Stiv Hovom (Steve Howe) iz grupe Yes rezultirala je 1986. stvaranjem supergrupe GTR. Bez obzira na kratko trajanje ove grupe, njihov istoimeni album je dostigao veliku popularnost u SAD.

Devedesetih godina ponovo se okreće izvodjenju repertoara iz Genesis faze, a 1996. godine i snima album pod naslovom Genesis Revisited. Genesis se tada ponovo okupljaju u cilju izdavanja box-seta Genesis Archive 1967-75 za koji Heket ponovo snima neke gitarske linije sa njihovih albuma iz sedamdesetih godina.

Krajem 2009. godine izlazi njegov album Out of the Tunnel’s Mouth koji, zajedno sa izdanjem Wild Orchids (2006) baca novo svetlo na njegove progresiv rock korene.

Djabe

Djabe je najpoznatiji madjarski jazz/world fusion bend koji već više od 2 godine aktivno nastupa i snima sa Stiv Heketom. Osnivač benda je Attila Egerházi (gitara) a glavi autor je Tamás Barabas, najvirtuozniji madjarski basista. Za njihovu autentičnu kombinaciju džeza i madjarske narodne muzike zaslužan je takodje i violinista Ferenc Kovacs. Grupa Djabe je saradjivala sa mnogim svetski poznatim uzičarima.

Izmedju ostalih tu su saksofonista Ben Castle (The Brand New Havies, Sting, Jamie Cullumn…) koji je sa Djabe snimio 4 studijska i 3 live albuma), saksofonista John Nugent (Ella Fitzgerald, Tony Bennett, Carla Blay) koji je učestvovao u snimanju albuma Take On, kao i Malik Mansurov, koji na istom albumu svira tar (stari Persijski instrument).

Kralj soula prvi put u Srbiji
Kralj soul muzike Solomon Burke (Solomon Bark) nastupiće 12. avgusta sa svojim bendom na otvaranju ovogodišnjeg Nišville jazz festivala u niškoj Tvrđavi – potvrdio je direktor Festivala Ivan Blagojević.

Jedan od najznačajnijih (a tokom mnogih decenija i najaktivnijih) pevača i autora u istoriji soula i ritma i bluza, za koga Tom Waits tvrdi da je “arhitekta američke muzike”, nastupiće uz pratnju svog kompletnog velikog benda (gitara, bas, bubnjevi, klavijature, duvači, gudači i prateći vokali) i to će biti njegovo prvo gostovanje u Srbiji tokom karijere duže od pola veka.

Zajedno sa (pokojnim) Wilsonom Picketom i Otisom Rendigom, Solomon Burke je tokom šezdesetih bio udarna igla izdavačke kuće Atlantic (kada se okrenuo ka “sekularnijem” tretmanu soula) i imao presudni uticaj na stil mnogih poznatih pevača i sastava. Između ostalih i na Rollingstonse koji su praktično počeli pod njegovim direktnim uticajem i koji i danas izvode Solomonove klasike “Cry to me” i “Everybody need somebody to love” (koja je ponovo reaktelizovana u izvođenju The Blues Brothers). Spisak njegovih sledbenika sa kojima je nastupao je impresivan: Eric Clapton, Tom Jones, Robert Plant, Elvis Costelo, Bob Dylan, Van Morrison, Dolly Parton, Aretha Franklin, Norah Jones, Johny Depp, Jerry Lee Lewis, Dr John, Don Was, Swamp Dogg…

Iako je stil ovog gorostasa u svakom pogledu (težak je skoro 200 kilograma) kombinacija različitih stilova (blues, country, gospel) Solomon je poznat kao jedan od najupornijih soul čistunaca koji nikada nisu pristajali na komercijalne kompromise. Priznanje za to je stiglo i kroz članstvo u skoro svim kućama slavnih kada je reč o popularnj muzici, ali i uručivanjem Grammy nagrade za najbolju savremeni blues album “Don’t give up on me” iz 2002. godine na kojem su se kao autori pesama pojavili Elvis Costello, Dan Penn, Nick Lowe, Tom Waits.

Godine 2006. Solomon Burke je objavio izuzetno interesantan country-soul hibrid, album “Nashville”, čime je na neki način anticipirao i svoje učešće na Nišville jazz festivalu.

Kraljevski tron i crvene ruže

Zbog svoje težine, Solomon Burke tokom svojih nastupa sve vreme sedi na prestolu, a organizatori su dužni da obezbede i prilaz za kolica kojima ga na binu dovoze do soul trona. U ugovoru, kao posebna stavka stoji i to da je organizator dužan da obezbedi sto crvenih ruža sa dužim drškama koje su očišćene od trnja – pošto cveće do kraja koncerta završi u publici.

Terje Rypdal na Nišvilu

Jazz sa severa Evrope u Nišu

Direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević potvrdio je učešće sastava norveškog gitariste i kompozitora Terje Rypdalu na ovogodišnjem izdanju festivala koji će se od 12. do 15. avgusta održati u niškoj Tvrđavi.

Rypdal, jedan od najznačajnijih evropskih muzičara evropskog džeza, i jedan od najupečatljivijih predstavnika čuvene ECM produkcije još sa početka sedamdesetih, rodjen je 1947. godine u Oslu, a njegov originalni stil spoj je džeza, roka, klasične umetničke i ambijentalne muzike. Sa pet godina je počeo da svira klavir, a sa 13 je prešao na gitaru. Studirao je muzikologiju i kompoziciju na Muzičkom konzervatorijumu u

Oslu, a karijeru je počeo šezdesetih pod uticajem grupe Shadows u sastavu Vanguards. U to vreme je bio i muzički direktor i vođa orkestra u norveškoj postavi poznatog mjuzikla “Kosa”.

U svet džeza ulazi 1968. godine kada se pridružio bendu saksofoniste Jana Garbareka, a godinu dana kasnije i sastavima Georga Rusell-a. sekstetu i orkestru. Jedan od značajnih koraka u ranoj fazi njegove karijere predstavlja i učešće na fri-džez festivalu u nemačkom Baden-Badenu 1969. godine, kada je nastupio u bendu Lestera Bowieja.

Od 1971. godine pod svojim imenom snima albume za ECM (uglavnom u manjim sastavima, a na nekima se pojavljuje i samo kao kompozitor), a neki od muzičara sa kojima je najčešče saradjivao su: Jan Garbarek, Miroslav Vitous i Jack DeJohnette, Bobo Stenson, Palle Mikkelborg…

Na Nišville jazz festivalu Terje Rzpdal će nastupiti u triju u kojem su i Frank Hovland – bas i Paolo Vinaccia – bubnjevi.

Nišvile – Projekat budućnosti

Nišville jazz festival dobitnik je priznanja „Projekat budućnosti“ u tradicionalnoj akciji „Opštine i projekti budućnosti“ koju organizuju Klub privrednih novinara Srbije i Centar za mala i srednja preduzeća i Agrobanka. Žiri akcije čiji je slogan „Pokažimo svima šta Srbija ima“, prepoznao je u Nišville jazz festivalu manifestaciju koja je uz skromni budžet uspela do dostigne izuzetno visok umetnički nivo i da pri tom privuče veliki broj posetiliaca iz cele Srbije pa i inostranstva.

Svečanost povodom završetka akcije održana je juče u Sali republičke skupštine u Beogradu, a domaćin svečanosti je bila potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić.

Primajući nagradu „Projekat budućnosti“, koju je uručio poznati radio i TV voditelj emisija umetničke muzike Dejan Đurović, direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević je rekao da mu je veoma drago što je Nišville prepoznat kao manifestacija koja pokazuje da Srbija pored festivala zabave ima i festivale umetničke muzike. U umetničkom delu Svečanosti „Opštine i projekti budućnosti“ nastupi je sastav Hazari koji će i otvoriti ovogodišnje izdanje Nišvila (12 – 15. avgust).

Nišville jazz festival je već nekoliko godina javna gradska manifestacija Niša, a Ministarstvo kulture Srbije, dalo je prošle godine Nišvilu status festivala od nacionalnog značaja.