Ovogodišnji, 27. po redu, Nisville je za nama. Sinoćnom, četvrtom večeri, zaokružen je program za ovu godinu.

Veče je počelo uz bugarski ženski sekstet The Belles. I ovo, poput prethodnog, veče je počelo mirno. Publika je malo kasnila, tako da ove dame, možda, i nisu dobile pažnju koju zaslužuju. Nastup je bio lagan i staložen, tako da su svi prisutni mogli da uživaju u početku nove festivalske večeri.

Program se nastavio uz Falb Fiction, kvartet iz Austrije. Ovi mladi i talentovani muzičari, nastavili su sa mirnijim zvucima, i još više uljuljkali publiku, koja je već polako počela da pristiže. Ono što je ovom kvartetu, možda, nedostajalo je kontakt sa publikom, te su delovali malo odsutno.

Treći po redu sastav ove večeri bio je Terje Rypdal Trio, iz Norveške. Sinoć su se prvi put, makar da se primetilo, dogodile tehničke poteškoće,  tako da su izvođači sa nastupom kasnili petnaestak minuta. Terje Rypdal je jedan od najznačajnijih jazz muzičara u Evropi, tako da ga je bilo zadovoljstvo slušati. Ovaj spoj jazza i rocka na momente je delovao preteško, ali je čak i u tim tenucima publika sa uživanjem pratila svaki novi ton.

Vladimir Četkar Band, makedonski sastav, koji je sinoćnu publiku podigao na noge. Nakon tri prilično mirna nastupa, publika je sa uživanjem poskakla pred binu, i opušteno ispratila ovaj jazz – funk band, predvođen talentovanim i svetski priznatim jazz muzičarem, Vladimirom Četkarom. Sam nastup krenuo je mirnije, ali je sa svakom novom pesmom postajao razigraniji i veseliji, tako da se završio uz igru i veliki aplauz koji su ovi muzičari izmamili publici.

Apsolutni pobednik četvrte večeri bio je nemački, jazz downtempo, sastav De Phazz. Iako ih je publika sa nestrpljenjem išekivala, možda još od prvog dana, ovaj nastup je bio iznad svih očekivanja. Energija koju su uspeli da prenesu na publiku je zaista neprocenljiva. Komunikacija koju je ovaj šarmantni sastav imao sa publikom dovela je do toga da mnogi požele da se nastup ne završi ni posle sat i po vremena. Jedan bis je svakako bio malo, ali je zbog vremenskog ograničenja bilo neizvodljivo duže uživanje uz njihovu odličnu muziku. Ako se mogu koristiti apstraktniji pojmovi za poređenje, onda su oni svakako bili sinoćni oblak za lebdenje. Sada nam ostaje da preslušavamo njihov najnoviji album „Lala 2.0“  i iščekujemo neku narednu posetu.

Ovogodišnji festival zatvorio je srpski, alternativni etno, sastav iz Rume, Vrelo. Natup ovih šest veoma dinamičnih devojaka bio je i više nego pogodan za zatvaranje festivala. Publika je uživala i uključeno ispratila poslednji nastup na ovogodišnjem festivalu. Neobičnost ovog sastava se dopala publici, tako da je festival zatvoren uz bis i ovacije.

Uspešnost programa ovogodišnjeg festivala je neosporna, a od danas krećemo da odbrojavamo i iščekujemo Nisville 2011.

XXVII Nisville jazz festival

Veče su lagano započeli Hazari i Kornelije Kovač. Blagi romantični jazz ritmovi, pomešani sa raznim poznatim etno i pop melodijama. Ovaj eksperimentalni spoj je napravio, ne previše upečatljiv, ali svakako prijatan početak festivala.

Nakon njih nastupio je Saskia Laroo Band predvođen ovom damom. Uspela je da malo ubrza atmosferu, a publici je pokazala kako uz zvuke trube mogu da se ukomponuju i afrički ritmovi, beatboxing, repovanje i razni drugi pravci. Pred kraj svog nastupa potrudila se da uključi i publiku i da provod podigne na malo viši nivo. Publika se razmrdala i tek tada je festival stvarno počeo.

Po mišljenju mnogih, jedini čisto jazz sastav koji je nastupio sinoć bio je gitarista Ori Dakari iz Izraela sa svojim pratećim bendom. Možda ne toliko živahni kao band pre njih, ipak su ljubiteljima jazza ulepšali veče i malo umirili atmosferu pred najveće oduševljenje sinoć.

Usledio je zvezda večeri Solomon Burke. Pokazao je da nije veliki samo po veličini (ima oko 300kg) već i da je fenomenalan muzičar koji je uspeo da najviše oduševi publiku sinoć. Sedeći u svojoj kraljevskoj stolici, izvodio je gomilu svojih hitova da bi zatim prepustio mikrofon svojoj ćerki koja je svima dobro poznatom pesmom “I will survive” otvorila izvođenje serije svetski poznatih pesama kao što su “What a wonderfull world”, “Rollin”, i zatvorili sa “Everybody needs somebody to love”.

Publika je oduševljeno pevala i igrala zajedno sa njima, i ovo je definitivno bio jedan od nastupa koje će prisutna publika pamtiti jos dugo.

Za mikrofonom se zatim našao Svetski mega car Rambo Amadeus. Svojim dobro poznatim stilom i šarmom, pokazao je ono što se i očekivalo od njega. Domaća publika se oduševila njegovim vickastim pesmama, dok je strana publika ušivala uz jazz ritmove njegovog pratećeg benda.

Prvo veče Nisvillea 2010 zatvorio je američki gitarista Lance Lopez, koji je doneo malo odličnog blues zvuka niškom jazz festivalu. Njegovo umeće na gitari nišlije su imale prilike da vide i ranije, a ovoga puta Lance se prošetao kroz publiku svirajući i družeći se, da bi pred sam kraj pokazao da gitaru može da svira čak i jezikom.

Ljubitelje gitare ovaj virtuoz na istoj je definitivno oduševio i uz odličnu atmosferu završio svoj nastup.

Click here to view the embedded video.

Mirku Šoucu – Nišville nagrada za životno delo

Počast velikanu jazz harmonike

Kompozitor, aranžer, pijanista, dirigent i pre svega jedan od najboljih džez harmonikaša u evropskim i svetskim razmerama Mirko Šouc, dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo Nišville jazz festivala. Šoucu će ova nagrada tradicionalno biti dodeljena na otvaranju ovogodišnjeg izdanja Nišvila 12. avgusta u niškoj Tvrđavi.

Ostaće zabeleženo da je Mirko Šouc još šezdesetih godina prošlog veka proglašen najboljim evropskim jazz harmonikašem na takmičenju solista radio orkestara Evrope u Minhenu – i to u jeku slave čuvenog holandskog harmonikaša Arta Van Dama. Kako sam Šouc kaže, tajna njegove originalnosti, kada je reč o sviranju jazz harmonike je upravo to što nikada nije pretereno slušao harmonikaše već su na njega presudni uticaj imali klaviristi Oskar Piterson i Erol Garner, ali i duvači poput Čarlija Parkera, Džej Džej Džonsona, Stena Geca, gitarista Barni Kesel…

Mnogi naši najistaknutiji džez muzičari (Lala Kovačev, Đino Maljoković, Čedomir Urošević, Dragoljub Kitić, Franja Jenč, Nikola Mitrović Mimo, Dragan Davidović Caki, Milivoje Mića Marković, Ivan Švager, Zvonimir Skerl, Aleksandar Korać…) su svoja prva iskustva i uspehe (a pre angažmana u velikom džez orkestru RTB) stekli upravo u ansamblima koje je vodio Mirko Šouc. U bogatom opusu ima i tri vanserijska džez albuma sa sopstvenim kompozicijama, aranžmanima i dirigentskim vodjstvom, na kojima je solista na harmonci, čembalu, i melodici.

Mirko Šouc (rođen 1933. godine) profesionalno se bavi muzikom već sedam decenija, a kompozitorskim radom 55 godina. Prve profesionalne javne nastupe imao je već kao petogodišnjak: prvo u beogradskoj Osnovnoj školi Kralj Petar I, zatim jednom nedeljno u beogradskom “Rodinom pozorištu” i na Kolarcu (solistički i sa “Harmonikaškom kapelom Mirka Šouca”). U to vreme je nastupo i u Novom Sadu, Makrskoj, Splitu, a kao čudo od deteta 1939. godine svirao je (za materice) u Kraljevom Dvoru (Kralju Petru II), a celu svečanost direktno je prenosio Radio Beograd. Za vreme, i neposredno posle Drugog svetskog rata izdržavao je porodicu svirajući u kafanama. Nižu muzičku školu (odsek klavir) završio je za četiri umesto za 6 godina, a na Muzičkoj akademiji diplomirao na nastavničkom odseku sa klavirom kao glavnim predmetom (klasa Milice Marijanović i Marka Tajčevića) sa prosečnom ocenom 9.70 i 10 na diplomskom ispitu.

Još od studentskih dana, odnosno od susreta sa Stevanom Markićevićem (1951), koji ga uvodi u taj svet i čijem se sastavu priključuje, Mirko Šouc se, i kompozitorski i izvođački sve više okreće džezu. Sa ansamblom Stevana Markićevića ali i sa svojim sastavima redovno je svirao na koncertima, igrankama i emisijama uživo Radio Beograda. Po završetku akademije punih deset godina vodio je Zabavni ansambl pod svojim imenom, a kasnije Zabavni Ansambl RTB, kao i Zabavni i Narodni orkestar ove kuće i dirigovao preko 100 predstava u Pozorištu na Terzijama. U SOKOJ-u je evidentirano preko 200 njegovih kompozicija različitih muzičkih žanrova i približno isto toliko aranžmana i koautorskih radova. Komponovao je džez, zabavnu, dečiju, muziku u duhu starogradskih pesama, muziku za film, radio i TV drame i serije, a njegove kompozicije i aranžmani nagrađivani su na mnogim festivalima.

Član je udruženja džez muzičara od 1953 god, a član Udruženja kompozitora Srbije od 1955 godine. U Radio Televiziji Beograd radio je od 1961. godine do penzionisanja 1991. godine.

Kako sam kaže, kruna njegovog opusa je ipak kćer Vesna Šouc – profesorka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i cenjeni dirigent i van granica države.

Apsolutni sluh

Mirko Šouc ima urođeni apsolutni sluh (sposobnost prepoznavanja tonova samo slušanjem, odnosno, bez upoređivanja sa drugim instrementom). To je još na prijemnom ispitu za nižu muzičku školu kod njega otkrio profesor i direktor zemunske škole Ditlov koji mu je odsvirao akord D7 i reko mu da ponovi (odnosno, da otpeva tonove koje čuje), a Šouc mu je “izverglao”: “d, fis, a, c” – odnosno, naveo sve tonove koje mu je profesor odsvirao istovremeno.

Međutim, apsolutni sluh (perfect pitch – kako to kažu Englezi) nosi i svojevrsno prokletsvo koje je Mirko Šouc prvi put osetio kada je trebalo da polaže javni ispit iz klavira u nižoj muzičkoj školi na klaviru naštimovanom za polustepen niže. Jednostavno njegov sluh nije mogao da istrpi to što on svira Mocartovu Sonatu u C-duru, a čuje H-dur, pa je uplakan istrčao sa scene – i opet dobio najveći aplauz i peticu – bez odsvirane note. Jer, isti onaj profesor Ditlov je , shvativši o čemu je reč, izašao pred publiku objasnio da đak ima apsolutni sluh i uz pomoć zvučne viljuške dokazao da je klavir pogrešno naštimovan.

Nove donacije za Šabanov spomenik

Zoran Živković, bivši premijer Srbije i saradnik – producent poslednjih albuma velikog romskog muzičara, uplatio je 1.500 evra u fond „Prijatelji Šabanu“ za podizanje spomenika Šabanu Bajramoviću u Nišu.

Donaciju od 1.000 evra najavio je i filmski reditelj Goran Paskaljević u čijem je filmu „Andjeo čuvar“ korišćena muzika Šabana Bajramovića, koji je istoveremeno i igrao epizodnu ulogu.

Mirko Miljuš, organizator Festivala „Rock Village“ koji se održava u Banatskom Sokolcu (ove godine od 28. avgusta) priključio se akciji „Prijatelji Šabanu“ i uplatio 100.000 dinara za izgradnju spomenika Šabanu Bajramoviću.

Rock Village – sigurno najveća muzička manifestacija spram broja stanovnika mesta u kojem se održava (oko 300), na kojem su prethodnih godina nastupili skoro svi važniji sastavi iz regiona, poznat je i po tome što je pre dve godine uz otvaranje festivala, u Banatskom Soklocu otkriven spomenik čuvenom rege muzičaru i borcu za ljudska prava Bobu Marliju (rad vajara Davora Dukića), što je prvi spomenik ovoj legendi na evropskom tlu, a što je privuklo pažnju medija u celom svetu.

Mirko Miljuš kaže da je planirao da otkrivanju spomenika Bobu Marliju prisustvuje i Šaban Bajramović, ali je legendarni pevač umro par meseci pre toga.

- Obojicu muzičkih velikana, osim toga što su svoj umetnički izraz bazirali na tradiciji podneblja u kojem su potekli, vezuje i to što su odrasli u siromašnim sredinama, što im nije smetalo da postanu svetske veličine. Kada sam iz medija saznao za ideju da se u Nišu podigne spomenik Bajramoviću, i to iz donacija njegovih prijatelja, saradnika i poštovaoca, jednostavno sam morao da se i sam uključim i javim se inicijtoru akcije „Prijatelji Šabanu“ direktoru Nišville jazz festivala Ivanu Blagojeviću – kaže organizator Rock Village-a Mirko Miljuš.

Akciji „Prijatelji Šabanu“ do sada su se odazvali Goran Bregović, gradonačelnik Niša Miloš Simonović, glumac, reditelj i filmski producent Ljubiša Samardžić..

Krugu Šabanovih prijatelja i saradnika ovih dana se priključio i poznati glumac, reditelj i producent, inače Nišlija – Ljubiša Samardžić, koji je takođe potvrdio donaciju od 100.000 dinara. Podsećamo da su Šaban Bajramović i Ljubiša Samardžić sarađivali u filmu „Anđeo čuvar“ Gorana Paskaljevića.

Ivan Blagojević, direktor Nišville jazz festivala od kojeg je i potekla inicijativa za postavljanje spomenika Šabanu Bajramoviću u centru Niša, kaže da se nada da će se i odbornici Skupštine grada Niša na sednici 6. jula odreći po jedne dnevnice za izgradnju spomenika.

- Bojim se samo, kaže Blagojević, da do 12. avgusta, kada planiramo otkrivanje spomenika, neće stići lokacijska dozvola, jer je još sporno mesto na koje će spomenik biti postavljen. Postoji predlog da spomenik Šabanu Bajramoviću bude na obodu amfiteatra na nišavskom keju (kod Doma mladih), ali lično smatram da je ta lokacija malo rizična jer postoji mogućnost skrnavljenja Spomenika u kasnim noćnim satima. Po meni je, zaključuje direktor Nišvila, bolje rešenje da spomenik bude na mnogo prometnijem mestu u centralnoj pešačkoj zoni kod apoteke „Higia“, gde bi turisti, ali i Nišlije imali mogućnost da vide spomenik ali i da se slikaju uz bistu čoveka po kojem je Niš, naročito u krugovima ljubitelja muzike – poznat širom sveta.

Inače, donaciju za podizanje spomenika Bajramoviću (rad akademskog vajara Vlade Ašanina) u iznosu od 300.000 dinara već je uplatio Goran Bregović.

Na Nišville dolazi sa svojim desetočlanim sastavom Soul Makossa Gang, a nastup su pomogli Ambasada Francuske i Francuski kulturni centar.

Manu Dibango

Rođen je u Kamerunu (1933), a tokom karijere duže od pola veka nastupao je na svim kontinetima. Osim u rodnom Kamerunu živeo je u Zairu, Obali Slonovače, Belgiji, na Jamajci, a poslednjih decenija državljanin je Francuske. Prvi značniji sastav čiji je bio član i jedan od osnivača je zairski bend African Jazz (1960) sa kojim je radio pet godina, a na velika vrata svetske muzičke scene Dibango je ušao albumom “Soul Makosa” iz 1972. godine koji se odmah našao u vrhovima pop, ritam i bluz i jazz top lista. Istoimena pesma (makossa na Dibangovom maternjem jeziku znači “igra” ili “ja igram”), koja je direktno uticala na mnoge kasnije veoma popularne izvođače od Majkla Džeksona, preko sastava Fuges pa do Rihane. Pesmu “Soul makossa” mnogi danas smatraju prvim disko hitom, a ujedno bila je to i prva “francuska” kompozicija koja osvojila Sjedinjene Američke Države.

Na spisku muzičara sa kojima je Manu Dibango snimao i nastupao su i Fela Kuti, Herbie Hancock, Bill Laswell, Bernie Worrell, Ladysmith Black Mambazo, Don Cherry, Sly Dunbar, Robbie Sheakspeare, Eliades Ochoa sa kojim je 1998. godine snimio album “CubAfrica”. Osim sakso

Manu Dibango je objavio pedesetak albuma, a osim saksofona, svira i vibrafon i marimbu, kao i različite afričke udaraljke. Godine 2004. godine proglašen je Umetnikom mira UNESCO-a.

U formularu je neophodno popuniti sva navedena polja, uz napomenu koja se odnosi na polje angažovanja. Na raspolaganju su pozicije na workshop-u, press-u, tehnici, marketingu, prodaji, brendiranju i pozicije asistenta domaćina publike i muzičara. Za sve kandidate koji uđu u uži izbor biće organizovani intervjui i dodatna obuka.

Volonteri će imati obezbeđenu hranu, piće i ulaz i boravak u festivalskom prostoru XXVII Nisville festivalu i nakon završenog radnog vremena a po završetku festivala biće organizovana poseban koncert za sve volontere na kojoj će najangažovaniji biti posebno nagrađeni.

Volonteri će kroz rad na festivalu imati priliku da razvijaju i sopstveni muzički ukus a i osećaj pripadnosti i korisnosti za zajednicu, humanitarni rad, a ujedno biće im i značajno za razvoj novih veština, timski rad, upoznavanje novih ljudi, poboljšanje znanja stranih jezika.

Volontiranje će trajati od 9. do 16.avgusta u smenama od najviše 8 sati po danu.

Sve dodatne informacije možete potražiti na volonteri@nisville.com

Inače, među headlinerima ovogodisnjeg Nišville jazz festivala su i Solomon Burke, Benny Golson, Roy Hargrove, De Phazz, Manu Dibango, Djabe i Steve Hackett, Terje Rypdal…

Džez – fank Ramba Amadeusa

Pravi muzički disident koji je uvek uspevao da ostane ne samo van “radio friendly” tokova već i van svih stilskih odrednica, poslednjih godina svoj izraz, kako i sam ističe, sve više usmerava prema džezu i džez – fanku. To će za ovu priliku biti i dodatno naglašeno proširivanjem Rambovog benda duvačkom linijom (tenor saksofon i truba) koja zvučnoj slici daje i be-bop prizvuk.

Izlet u avangardnije vode (mada je Rambo već po definiciji sam po sebi avangarda) “Svjetski Mega Car” potencira i sve češćim korišćenjem fretless gitara (bez pragova) što mu, kako sam kaže, “omogućava atonalan izraz koji daje snažan “pramuzički” prizvuk, budeći tako davno potisnuti senzibilitet pračoveka, koji je duboko prikriven u svakom od nas”.

Rambov nepredvidivi i specifičan humor i žestoka satira u tekstovima (ali i drugim vidovima javnih nastupa) primenjeni na sve segmente društva, često bacaju u senku činjenicu da je prvenstveno reč o fantastičnom muzičaru i autoru koji, čak u svetskim razmerama verovatno najviše zaslužuje titulu nastavljača opšteg koncepta Frenka Zape.

A i to to opet ne treba shvatiti doslovno, jer je on pre neko ko prvi prolazi nekom stazom (uz veliko pitanje dali neko uopšte može proći tom prtinom), nego puki sledbenik – makar i jedne od najvećih ličnosti savremene muzike. Internacionalno priznanje za svoj rad Rambo Amadeus u poslednje vreme sve više stiče i nastupima širom Evrope.

Između ostalih, na predstojećem Nišville festivalu nastupiće i Solomon Burke Band, Benny Golson & Kelag Big Band, Roy Hargrove Quintet, De Phazz, Manu Di Bango, Steve Hackett & Djabe, Terje Rypdal Trio …

Kompleti za Nišville – od 2.500 do 4.000

Nišville Jazz Festival 2010 Niš

Pre nekoliko dana počela je prodaja karata za XXVII Internacionalni Nišville Jazz Festival koji će se održati od 12. do 15. avgusta 2010. ( četvrtak – nedelja ) u niškoj Tvrđavi.

Cena kompleta karata za četiri festivalske večeri je 3.000 dinara, dok studentski i đački kompleti koštaju 2.500 dinara. Prilikom kupovine karata sa popustom, obavezno je poneti sa sobom index ili đačku knjižicu. Pojedinačne karte koštaju 1.000 dinara (po večeri), a komplet za VIP tribinu 4.000.

Pretprodajna mesta u Nišu : Turistička organizacija Niša ( TON ) – Voždova 7, Galerija “Slavujac” – Obrenovićeva 51 i Energy music shop – TPC Kalča, prizemlje.

Pretprodaja za ostale gradove u Srbiji i države u regionu organizovana je preko prodajne mreže Card Servisa, putem vaučerske, fizičke i online prodaje na www.tickets.rs

Za sve zainteresovane kojima nisu dostupna pretprodajna mesta ili online kupovina karata, dodatne informacije na ticket@nisville.com ili na tel. 018 235 161 (Nišville produkcija).

Na ovogodišnjem Nišville-u, kako je najavljeno nastupiće i Solomon Burke, Roy Hargrove, Benny Golson i Kelag big band, De Phazz, Rambo Amadeus, Steve Hacket…

Energija džeza i biznisa

Kelag big band austrijske energetske korporacije dolazi na Nišville

Tradiciju dovođenja velikih jazz orkestara iz zemalja u okruženju, Nišville jazz festival ove godine nastavlja predstavljanjem austrijskog Kelag Big Band-a, koji radi pod okriljem kompanije Kelag. Ovaj big band će nastupiti sa legendom svetske jazz scene –saksofonistom, kompozitorom i aranžerom Benny Golsonom.

U početku ovaj sastav je radio u formaciji duvačkog orkestra, a 2003. je prerastao u big band koji je do 2009. godine vodio poznati češki dirigent, kompozitor i aranžer Oldo Lubich. Sadašnji umetnički direktor i dirigent orkestra je jedan od najcenjenijih austrijskih muzičara mlađe generacije – trubač, kompozitor i aranžer Hans Lassnig. Pod njegovim vođstvom orkestar se od komercijalnijeg džeza okrenuo ka kompleksnijim formama i stvaranju sopstvenog zvuka po kojem je već prepoznatljiv.

Kelag Big Band je saradjivao sa mnogim imenima svetske jazz i soul scene – izmedju ostalih, tu su Raphael Wressnig, Farina Miss, Sandra Pires, Carol Alston, Francesca Viaro, Dieter Themel, Uroš Perić, Jaromir Hnilika, Franco Andolfo…

De Phazz na Nišville Festivalu

Vodeći svetski elektro džez bend dolazi u Srbiju

Jedan od najpoznatijih lounge – jazz – downtempo sastava , De Phazz, potvrdio je svoj nastup na ovogodišnjem Nisville Festivalu koji će se od 12. do 15. avgusta održati u niškoj Tvrđavi.

Sastav je 1997. godine osnovao nemački producent i DJ Pita Baumgartner kao karakterističan muzički projekat jedinstvenog lounge zvuka, odnosno, kombinacije muzičkog nasleđa različitih stilova: jazz, blues, soul, latin (…), ali i modernih pravaca elektronske muzike – drum and bass, trip hop…

Njihovih 8 studijskih albuma i veoma česti nastupi ustoličili su De Phazz kao jedan od vodećih bendova ovoga pravca na svetskoj muzičkoj sceni. Posle albuma Big, izdatog prošle godine, na kojem su, u saradnji sa big bendom Nemačkog radija HR, stare hitove (poput Mambo Crazy, Jazz music…) obradili u novim aranžmanima, De Phazz su nedavno objavili novi album “LaLa 2.0”. kojim se ponovo vraćaju svom karakterističnom zvuku,odnosno, kombinaciji semplovanih i živih instrumenata i dominantih vokalnih linija.

De Phazz će u sklopu svetske turneje nastupiti na Nišville festivalu, u već standardnoj postavi, koju čine: Patricia Appleton (vokal), Karl Frierson (vokal), Frank Spaniol (saksofon), Bernd Windisch (bas), Oliver Rubuow (bubnjevi) i Markus Lang (klavijature).

Baumgartner je kao producent paralelno dosta sarađivao sa drugim izvođačima poput Kool and the Gang, A-ha (…) , a radio je i remix pesme Ele Fitzgerald “Wait ’til You See Him” za prvu „Verve Remixed“ kompilaciju.

Nišville workshop – na korak do Jazz akademije

Nišville jazz radionice održaće se i ove godine od 12. do 15. avgusta na više punktova u gradu što je prema rečima direktora festivala Ivana Blagojevića novi korak u nastojanju da Niš dobije Jazz akademiju.

Direktor Nišvilla Ivan Blagojević podseća da je sve počelo pre nekoliko godina dolaskom delegacije Dalaver state Univerziteta (USA) koju je predvodio dekan te visokoškolske ustanove, a među delegacijom profesorima koji su došli u Niš je bio i legendarni trubač Donald Byrd – dvostruki doktor: muzike i prava.

- Izuzetan uspeh prošlogodišnje besplatne radionice duguju razumevanju i pomoći gradonačelnika Niša, gopodina Miloša Simonovića, koji je sjajno prepoznao izuzetnu važnost ovakvog vida edukacije. Tada smo prvi put organizovali radionice za sve grupe instrumenta koji se koriste u džezu: klavir, bubnjevi i udaraljke, bas gitara i kontrabas, limeni duvači (truba i trombon), instrumenti sa trskom (saksofoni i klarinet) i flauta, gitara i vokal, a predavači su bili skoro svi headlineri festivala: Candy Dulfer, Miroslav Vitous, kompletna postava Mingus Dynasty, Yehia Khalil, Randy Brecker, Grace Kelly, Michaella Rabitsch, Robert Pavlik, Vicky Almazidu, Milcho Leviev, Ratko Zjača… Prošlogodišnji Nišville workshop dobio je izuzetno pozitivne ocene, kako od strane predavača, tako i od devedesetak polaznika koji su se kvalifikovali na osnovu poslatih snimaka, i koji su, pored besplatnod pohadjanja radionica dobili i mogućnost da besplatno prate kompletan program festivala, i tako u praksi provere sve ono što su naučili tokom rada sa najvećim imenima džeza, kaže Blagojević. On naglašava da su neki od predavača, motivisani entuzijazmom i kvalitetom polaznika, nastavljali rad sa čitavim grupama i po završetku dogovorenih termina i to u stanovima samih učenika.

- S obzirom da su i velika sala i klub Simfonijskog orkestra od ujutru pa do početka programa bili zauzeti za workshop, pojedini muzičari su na konstatacije polaznika da je bilo super, ali da ima još nekih stvari koje su željni da saznaju, odgovarali: „OK. Hajdemo negde da nastavimo“ – naravno ne tražeći dodatni honorar! Posebno smo ponosni što smo uspeli da ubedimo Candy Dulfer da održi workshop za saksofon – što ona inače do sada nije radila, da bi nam, post festum, rekla kako je to sasvim novo iskustvo i za nju bilo od velike kosristi. Uostalom, dodaje Ivan Blagojević, koliko je sve to uspelo može se zaključiti i na osnovu mnogih mailova polaznika iz raznih krajeva Srbije koji su nam se po završetku festivala zahvaljivali na odličnoj organizaciji i novim saznanjima koja su „iz prve ruke“ dobili od svetski poznatih muzičara.

Ivan Blagojević zaključuje da je namera da i ove godine workshop bude besplatan za polaznike, a već su postignuti dogovori da se predavači budu najpoznatija imena ovogodišnjeg izdanja.

- Pozivamo sve zainteresovane studente muzičkih akademija, učenike muzičkih škola, ali i samouke muzičare da se prijave za workshop, odnosno, pošalju svoje podatke i snimke. Workshop će i ove godine biti besplatan, a da li će na njemu ponovo predavati vi headlineri festivala, zavisi da li ćemo ponovo imati finansijsku potporu neophodnu za pokrivanje osnovnih troškova (honorari predavača, zakup sale, iznajmljivanje opreme…). Ivan Blagojević kaže da održavanje ovakvog workshopa može da bude odlična osnova za prvu srpsku jazz akademiju, koja bi, kao podrška decentralizaciji, trebalo da bude upravo u Nišu zahvaljući upravo rejtingu koji festival ima kod potencijalnih budućih studenata, kako iz Srbije, tako i iz zemalja u okruženju.

Benny Golson

Još kao srednjoškolac svirao je sa tadašnjim mladim nadama među kojima su i John Coltrane, Red Garland, Jimmy Heath, Percy Heath, Philly Joe Jones, Red Rodney. Po diplomiranju je svirao u orkestrima koje su vodili Tadd Dameron, Lionel Hampton, Johnny Hodges, Earl Bostic, Dizzy Gillespipe, a bi je i član jedne od najboljih postava legendarnih Jazz Mesengersa Arta Blakeya. Sa trubačem Artom Farmerom vodio je jedan od najznačajnijih bop sastava “Jazztet”.

Osim kao odličan saksofonista Golson je poznat i kao jedan od autora značajnog broja kompozicija koje su postali džez standardi (Killer Joe, I Remember Clifford, Along Came Betty, Stablemates, Whisper Not, Blues March, Five Spot After Dark, Are you Real?). Tokom šeszdesetih godina se takoreći potpuno posvetio radu u studiju, komponovanju i aranžiranju sarađujući sa mnogim značajnim imenima džeza, klasike, pop i rok muzike (Count Basie, Miles Davis, Sammy Davis Jr., Mama Cass Elliott, Ella Fitzgerald, Dizzy Gillespie, Benny Goodman, Shirley Horn, David Jones and the Monkees, Quincy Jones, Peggy Lee, Carmen McRae, Anita O’Day, Itzhak Perlman, Oscar Peterson, Lou Rawls, Mickey Rooney, Diana Ross, The Animals i Eric Burdon, Mel Torme, George Shearing, Dusty Springfield…). Autor je muzike za TV i film (M*A*S*H, Mannix, Mission Impossible, Mod Squad, Room 222, Run for Your Life, Des Femmes Disparaissent, The Partridge Family, Bill Cosby show, The Karen Valentine Show, TV specijali za ABC, CBS and NBC, BBC, muzička tema dodele Oskara…).

Iako se pojavljuje samo u poslednjim scenama filma “Terminal” iz 2004. godine, (sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom Džouns u glavnim ulogama) Benny Golson je posredno ključni lik ovog ostvarenja Stivena Spilberga. Radnja se vrti oko fotografije “Veličanstven dan u Harlemu” (snimljene 1958. godine) na kojoj je fotografu magazina “Esquire” poziralo pedesetak najznačajnijih džezera a među njima i Benny Golson. Glavni junak Viktor Navorski (Tom Henks) doleće u Njujork iz svoje (izmišljene) istočnoevropske zemlje Krakozije samo da bi mu se Golson potpisao na fotografiji, jer je to jedini autogram koji njegov otac za života nije uspeo da dobije.

Spomenik Šabanu Bajramoviću

Na press konferenciji održanoj u Media centru 16. aprila u Nišu , direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević potvrdio je učešće do sada najavljenih headlinera XXVII izdanja festivala (koji će se od 12. do 15 avgusta održati u niškoj Tvrđavi) a to su Solomon Burke Band, Terje Rypdal trio, Roy Hargrove quintet, Steve Hackett & Djabe. Blagojević je nagovestio učešće još nekih zvučnih imena i u prilog tome saopštio je da je dogovoren i dsolazak legende džeza – saksofoniste i kompozitora Benny Golsona koji će nastupiti sa Kelag big bandom iz Austrije.

Kada je reč o sponzorima Nišvilla, Ivan Blagojević je pohvalio grad Niš i Ministarstvo kulture koji su već uplatili deo dogovorenih sredstava, ali i posebno apostrofirao kompaniju Telekom koja je kao prvi privredni subjekt odlučila da nastavi saradnju i potpiše ugovor na dva miliona dinara što je duplo veći iznos u odnosu na prošlu godinu.

Međutim, po Blagojevićevim rečima, ima naznaka da će neki od dosadašnjih sponzora festivala, poput Duvanske industrije Niš u sastavu kompanije Filip Moris – znatno smanjiti iznose svojih donacija.

Na pres konferenciji je predstavljena i maketa spomenika Šabanu Bajramoviću čije postavljanje u Nišu inicira upravo Nišville jazz festival. Rad akademskog vajara Vlade Ašanina, koji je takodje prisustvovao press konferenciji – simbolično je prezentovan upravo na dan rođenja legendarnog pevača čije ime nosi i Grand prix Nišvilla – za doprinos fuzije džeza i drugih muzičkih pravaca.

PR menadžer Nišvilla Andrej Blagojević podsetio je da će od početka maja važiti nove pretprodajne cene kompleta ulaznica koji će koštati 3.000 dinara, dok će studenti i učenici moći da ih kupe po ceni od 2.500 dinara. Do tada, ulaznice se i dalje mogu rezervisati uplatama od 2.500 (cena bez studentskog popusta) i 2.000 dinara (za učenike i studente).

Steve Hackett

Uz Pitera Gebrijela, Heket je najzaslužniji za formiranje autentičog zvuka grupe Genesis sa kojim je snimio 7 studijskih i 3 live albuma. Svoj prvi solo album Voyage of the Acolyte (poznat kao “izgubljeni” album Genesis zahvaljujući ogromnom doprinosu Fila Kolinsa i Majkla Ruterforda u njegovoj realizaciji) objavio je još1975. godine. Posle napuštanja Genesis snimio je svoj drugi solo album Please Don’t Touch na kome gostuju različiti pevač, izmedju ostalih i Randy Crawford, a i sam Heket preuzima deo vokalnih deonica. Početkom osamdesetih on se polako udaljava od progresiv zvuka po kome je do tada bio prepoznatljiv, pravi blagi zaokret ka pop zvuku i sve više se okreće klasičnoj gitari. Negova saradnja sa Stiv Hovom (Steve Howe) iz grupe Yes rezultirala je 1986. stvaranjem supergrupe GTR. Bez obzira na kratko trajanje ove grupe, njihov istoimeni album je dostigao veliku popularnost u SAD.

Devedesetih godina ponovo se okreće izvodjenju repertoara iz Genesis faze, a 1996. godine i snima album pod naslovom Genesis Revisited. Genesis se tada ponovo okupljaju u cilju izdavanja box-seta Genesis Archive 1967-75 za koji Heket ponovo snima neke gitarske linije sa njihovih albuma iz sedamdesetih godina.

Krajem 2009. godine izlazi njegov album Out of the Tunnel’s Mouth koji, zajedno sa izdanjem Wild Orchids (2006) baca novo svetlo na njegove progresiv rock korene.

Djabe

Djabe je najpoznatiji madjarski jazz/world fusion bend koji već više od 2 godine aktivno nastupa i snima sa Stiv Heketom. Osnivač benda je Attila Egerházi (gitara) a glavi autor je Tamás Barabas, najvirtuozniji madjarski basista. Za njihovu autentičnu kombinaciju džeza i madjarske narodne muzike zaslužan je takodje i violinista Ferenc Kovacs. Grupa Djabe je saradjivala sa mnogim svetski poznatim uzičarima.

Izmedju ostalih tu su saksofonista Ben Castle (The Brand New Havies, Sting, Jamie Cullumn…) koji je sa Djabe snimio 4 studijska i 3 live albuma), saksofonista John Nugent (Ella Fitzgerald, Tony Bennett, Carla Blay) koji je učestvovao u snimanju albuma Take On, kao i Malik Mansurov, koji na istom albumu svira tar (stari Persijski instrument).