Pozitivne muzičke vibracije Niša

Nišville 2014: četvrto festivalsko veče

Posljednje veče ovogodišnjeg Nišville Jazz festivala ostaće nam u sećanju kao jedno od najboljih u istoriji Nišvila. Puno odličnog džeza i još boljih fuzija sa istim karakteriše ovo neverovatno veče.

Blues Brothers

Veče je otvorio beogradski sastav Fish in Oil. Kombinujući džez, bluz, funk, rok, surf i filmsku muziku kroz svoje autorske pesme ovi momci su uspeli da dođu do veoma originalne fuzije koja se ne da svrstani ni u jedan od postojećih muzičkih pravaca. Uostalom zar je bitno šta sviraju ako to rade odlično, sa puno energije i emocija?! Krenuli su brzom pesmom, a već sledeća je imala spor ritam. Zatim su polako, kroz svaku sledeću pesmu ubrzavali da bi koncert završili još jednom pesmom koja kao da je pozivala na igranje. Sve vreme je dominirao saksofon Dušana Petrovića, a najveće oduševljenje dolazilo je u momentima kada je svirao dva saksofona u isto vreme.

Nabuki Takamen,foto: Julija Stojkovic

Nakon Beograđana na bini pored otpočeo je koncert Japanac Nobuki Takamen sa svojim triom. Ovaj sjajni gitarista nije krio oduševljenje publikom, festivalom i gradom gde je boravio prethodna dva dana slušajući sjajnu muziku. Uspeo je čak da nauči i po koju našu reč pa je svoj sastav predstavio na srpskom. Uz pratnju basa i bubnjeva odsvirao je po nekoliko pesama sa svoja 4 albuma među kojima i: Red dragon fly, One big shot, Homeward bound, Strolling downtown. Čisti, kristalno jasni tonovi gitare i sklad  instrumenata odzvanjali su kroz prostor i ostavljali publiku zanesenu ovom divnom muzikom. Prijatne, divne melodije koje je Nobuki odsvirao sinoć siguran sam da će mnogi iz publike ovih dana preslušavati na internetu. Nobuki je na kraju sa nesvakidašnjom poniznošću za svet u kome živimo zamolio da posetimo njegov sajt, pa evo za one kojima se dopalo http://www.nobukitakamen.com.

Daniel Marques trio, foto: Katarina Jovanovic

Zatim je usledio koncert još jednog tria, ovog puta sa sasvim drugog kraja sveta, iz Brazila. Daniel Markes (Daniel Marques) i njegov trio pokazali su sasvim drugačiji zvuk džeza. Energična, na momente veoma snažna emocija slivala se u publiku sa pesmama poput Bright and dark, Imposible places… Daniel svoj džez bazira na folkloru svoje zemlje, pa i ne čudi sva ta strast koja izbija iz njega, ali i iz njegove muzike. Danielu ovo nije bio prvi koncert na Nišvilu, prethodni je održao 2009. godine kada je, kako sam kaže, bio mnogo mlađi. S obzirom na želju i nadu koju je iskazao ovaj sjajni brazilski gitarista i reakciju publike, možemo očekivati da ćemo ga čuti još koji put na Nišvilu u predstojećim godinama.

Iyeoka Okoawo, foto: Dejan Pejčić

Došao je red i na koncert koji je publiku podigao na noge. Ijoka Okoavo(Iyeoka Okoawo), Amerikanka nigerijskog porekla, sjajna pevačica i tekstopisac, oduševila je sve u publici. Koncert je počela pesmom Baba, pesmom sa malo teksta, ali čak i za one koji ne razumeju ni reč engleskog, veoma emotivnom. Među poznatijim pesmama koje smo sinoć čuli bile su i Yelow brick road (glavna muzička tema popularne serije “Fairly legal”), Every second every hour i Say yes (sa istoimenog albuma). Publika je pokrenuta ritmom igrala sve vreme, a nije bilo moguće ne diviti se glasu Ijoke. Ljubav i romantika koju je slala ova neverovatna pevačica dotakle su i raznežile oduševljenu masu. Divan, emotivan koncert završila je pesmom Revolution.

Blues Brothers, foto: Dejan Pejčić

The Original Blues Brothers Band, grupa zbog koje su mnogi i došli na Nišvil ove godine, bio je razlog ogromne gužve ispred bine na kojoj su svirali još mnogo ranije nego što je koncert počeo. Početak odložio i problem sa opremom, pa je publika desetak minuta gledala kako tehničari jure na i sa bine pokušavajući da reše problem. Na kraju, uz zvuke gitare koju je svirao Stiv “The Colonel” Kroper (Steve “The Colonel” Cropper) i pesmu Green Onions, polako su, jedan po jedan, izlazili na binu članovi legendarnog sastava Braće Bluz i priključivali se Stivu. Poslednja su pred publiku izašla Braća Bluz: Rob Paparoci (Rob “The Honeydripper” Paparozzi) i Bobi Harden (Bobby “Sweet Soul” Harden) u svojim crnim odelima, sa šeširima i Rej ban naočarima. Soul Man, Going Back To Miami, She Caught The Katy, Messing With The Kid, Do You Love Me, Sweet Home Chicago neke su od pesama koje smo sinoć čuli u izvođenju samih majstora. Na bini im se povremeno pridruživao i Tomi Mekdonel (Tommy McDonnell), treći pevač, treći Bluz Brat. Bend je svirao sjajno, uigrano do u tančine. Pevači nisu bili ništa manje dobri, fenomenalni glasovi. Koncert je odmicao, pesme su se nizale, na bini ja vladao pravi šou. Publika je u glas pevala refrene svima poznatih pesama, a oni koji su imali uslova, odnosno prostora, ispratili su koncert i igrajući. Tokom koncerta dodeljena je i nagrada Šaban Bajramović saksofonisti grupe Luu Mariniju (Lou “Blue Lou” Marini). Najpoznatija Everybody need somebody, ostavljena je za bis. Publika je pevala iz sveg glasa, Rob, Bobi i Tomi skakali su na bini, pevali i trudili se da publiku nagnaju na još energičnije reakcije. Pridružile su im se i volonterke plešući.

Proces, foto: Dejan Pejčić

Za kraj jedna od najboljih grupa iz Niša, Proces, i jedan od najboljih koncerata na Nišvilu ove godine. Taxi, Novac, Bezbrižno, Moj san, Ja sam tu, Pesma br.7, Lift, Dušanovom ulicom, pesme koja su jedna za drugom vodile do kraja ovog ljubilarnog, dvadesetog po redu Nišville Jazz festivala. I tako se Nišvil završio uz skakanje i pevanje na sve strane.

Sad ostaje veliki posao organizatora da nakon ovog sjajnog festivala, probaju da sledeće godine naprave još bolji. Uz sve probleme sa novcem, ostaje strepnja i briga za opstanak jednog od najboljih festivala na ovim prostorima. Ako se publika pita, ovaj sjajan festival pun odlične muzike trajaće još mnogo godina.

VN:F [1.9.8_1114]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.8_1114]
Rating: +2 (from 2 votes)

Nišville 2014: treće festivalsko veče

Još jedno muzički bogato veče je iza nas. Sedmoro izvođača džeza i raznolikih njegovih varijanti podarilo je publici noć koja će se dugo prepričavati i koju će mnogi prisutni zasigurno čuvati kao jednu od dražih uspomena.

Treće festivalsko veče otvorio je bend Irene Blagojević, flautistkinje jedinstvene na ovim prostorima, poznate po sjajnim interpretacijama soula u džez aranžmanima sa određenom dozom pop muzike. Sinoćni performans bazirao se na albumu iz 2010. godine ,,Jutro bez ljubavi’’. Sentimentalne melodije u maestralnom izvođenju besprekorno uvežbanog benda, prijatan glas Irene Blagojević koji je zvučao vrlo uverljivo bez obzira da li je pevala na srpskom (Gorko je slatko) ili na engleskom (Lonely Days), na najlepši način najavili su sav raskoš koji nas je čekao u nastavku programa.

Zatim nas je zabavljao slovenački vokalni kvartet Vox Arsana u pratnji orkestra Big Band Dom (Dobrepoljski orkestar mladih) čiji je umetnički vođa Braco Doblekar, perkustionista benda September. Publika je, maltene hipnotisana, slušala performans slovenačkog vokalnog kvarteta, i bila zapanjena prirodnošću kojom se glasovi kvarteta uklapaju i stapaju i daju novi, drugačiji život i značenje klasicima poput Fly Me To The Moon, Over The Rainbow, Sing Sing Sing

Vox Arsana

Britanska grupa Empirical, dobitnik nagrade za najbolji džez album i najbolji džez sastav, vratila nas je u varljive okvire klasičnog džeza. Zanosni zvuk kvarteta, briljantne kompozicije poput Say What You Mean Mean What You Say, budio je maštu i emocije stvorivši tako specifičan ambijent, pogodan za zvuke prošlosti maskirane u novo ruho džez roka slovenačke grupe September. Nakon 35 godina, Niš je imao privilegiju da konačno pozdravi legendarnu i jednu od prvih super grupa bivše Jugoslavije. Reputaciju jednog od najboljih koncertnih sastava potvrdili su beskompromisnom svirkom ne štedeći se i vidno uživajući u tome što rade. Interakcija sa publikom kroz muziku i priče između numera doprinela je tome da performans poprimi duh intimne klupske svirke. Svevremenske kompozicije poput Majko zemljo, Florida, Domovino moja i ostale koje smo sinoć čuli, odzvanjale su nostalgijom za nekim manje ružnim vremenima i većim prostranstvima.

September, foto:Dejan Pejčić

Nakon fuzije džeza i roka, na red su došle i zvezde večeri, epitet koji su bez pogovora opravdali, beogradski hor Viva Vox predvođen dirigentkinjom Jasminom Lorin. U prilog tezi da je ljudski glas najmoćniji instrument svakako ide ono čemu smo sinoć prisustvovali. Najpre su se pogasila svetla, a izvođači su u rukama držali lampice i tako vizuelno doprineli boljem izvođenju i doživljaju mistične kompozicije Ameno. Ređali su se klasici pop i rok muzike izvođeni samo glasovima i uz podršku bitboksa. Muzički i vizuelno sjajan koncept, uvežbana koreografija, sve je funkcionisalo bez premca, od Džibonijevog Libra, Srca grupe EKV, do nemačkog industrijskog metala Du Hast grupe Rammstein i rok klasika Bohemian Rhapsody grupe Queen. Veličanstveni performans okončan je, simbolično, još jednim hitom grupe Queen, The Show Must Go On. Očarana publika je gromoglasnim i dugim aplauzom nagradilia članove hora očekujući da će čuti još neko ,,epsko’’ izvođenje, ali satnica kao ograničavajući faktor je morala biti ispoštovana.

Viva Vox, foto:Dejan Pejčić

Težak i nezahvalan zadatak da održi pažnju publike nakon performansa hora Viva Vox pripao je nemačko-italijanskom sastavu Mop Mop. Svojevrsna kobinacija džeza, fanka i latino muzike naišla je na pozitivnu reakciju vesele publike. Moćan, zarazan zvuk, ritam koji pokreće i moćni vokali teško da su nekoga mogli ostaviti ravnodušni. Međutim, u ovo sjajno džez veče umešala se i sitna, dosadna kiša te je dobar deo publike tražio zaklon, a bilo je i onih koji su ranije napustili Earth & Sky Stage. Kiša je dočekala i izlazak kubanskog orkestra Estudiantina Ensemble. No, već tokom izvođenja prve kompozicije, prestale su da pristiži iritirajuće kapi kiše, te je treće veče Nišville jazz festivala dobilo ugodan završetak u ritmu Kube.

Mop Mop, foto:Dejan Pejčić

Pred nama je četvrto festivalsko veče i još mnogo zanimljivih izvođača, a sa posebnim nestrpljenjem očekuje se performans ,,ljudi u crnom’’, The Original Blues Brothers Band. Nemojte zaboraviti da ponesete naočare za sunce!

VN:F [1.9.8_1114]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.8_1114]
Rating: +2 (from 2 votes)

Nišville 2014: drugo festivalsko veče

Za nama je i drugo veče Nišville jazz festivala koje je, za razliku od šarenolikosti večeri ranije, bilo ispunjeno džez muzikom.

Assaf Kehati Trio, foto: Tijana Lazić

Drugo festivalsko veče otvorio je trio Izraelca Asafa Kehatia (Assaf Kehati). Ovaj džez sastav za sobom ima 2 albuma, a uskoro se očekuje i treći, a na Nišvilu smo imali prilike da čujemo kompozicije sa sva 3 albuma. Njihove pesme, kako je to objasnio Asaf, kroz muziku pričaju priče, pa tako recimo pesma The Horses’ fight govori o borbi dva konja. Još jedna pesma koja je osvojila  pažnju i oduševljenje publike je Naked koja će se naći na istoimenom trećem albumu. Ovaj sjajni gitarista i kompozitor nekoliko puta se obraćao publici, čak i na srpskom jeziku što je naravno izazvalo veliko oduševljenje. Na kraju se zahvalio publici na divnoj atmosferi i dodao ja je prava inspiracija.

Manglares, foto: Tijana Lazić

Sledeći je na binu izašao sastav Manglares iz Meksika. Kroz sjajnu fuziju flamenka i latino muzike publici u Nišu po prvi put se predstavio neki meksički sastav. Gitara, bubnjevi, perkusije i klavir, sve zajedno sjajno uklopljeno, stvara divnu ambijetalnu muziku. Publika je uživala slušajući Meksikance kako sviraju, a bilo je i onih koji nisu mogli mirno da sede u svojim stolicama. Na žalost grupa nije došla u punom sastavu, pa je zvuk flaute ovoga puta izostao.

Brussels Jazz Orchestra, foto: Tijana Lazić

Brussels Jazz Orchestra, prošlogodišnji dobitnici Oskara za muziku u filmu The Artist, u Niš su došli sa vrlo neobičnim projektom u svetu muzike. Naime njihova ideja je, i to sjajna, da dok ovaj fantastični džez orkestar izvodi svoju muziku, na video zidovima publika gleda stripove sa džez tematikom. Stripove je radio, zajedno sa orkestrom, poznati belgijski strip autor Filip Pakuet (Philip Paquet). Na dvadesetu godišnjicu od osnivanja sastava, BJO je na Nišvil doneo sjajnu kombinaciju muzike i stripa.

Vlatko i Miroslav, foto: Nikola Pejčić

Među izvođačima koji su privukli najviše pažnje publike svakako su Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić. Dva sjajna virtuoza na gitari priredili su publici Nišvila pravo uživanje. Ne si go prodavaj, Koljo, Uči me, majko, karaj me, neke su od mesama koje smo mogli da čujemo sinoć u izvođenju dva majstora. Svaku pesmu publika je ispratila poklicima i aplauzima, očigledno oduševljenja umešnošću Vlatka i Miroslava. Kompoziciju u kojoj su nekoliko puta ubacivali pesmu Jovano, Jovanke, zbog činjenice da je publika mogla da je isprati pevanjem,  najbolje je bila prihvaćena. Koncert su završili Kalajdžijsko orom i dubokim naklonom publici.

Candy Dulfer, foto: Nikola Pejčić

Slatkiš večeri, Kendi Dalfer (mogao sam da kažem i zvezda, ali ovako je slađe), koja po treći put svira na Nišvilu odnela je titulu hedlajnera druge večeri festivala. Jedna od najlepših žena u svetu džeza, ali i jedna od najboljih saksofonista okupila je ispred bine nekoliko hiljada ljudi i napravila pravu žurku. Pick up the pieces, What you do (when the music hits), History, Base in your face … menjale su se pesme, ali je ludnica ostala ista, skakanje, igranje i pevanje u publici – skakanje, igranje i pevanje na bini. Jedina promena atmosfere nastala je tokom pesme malo smirenijeg ritma, čuvene Lily was here. Koliko su se sjajno provodili svi na festivalu tokom koncerta govori činjenica da je Kendi izašla na bis i odsvirala sa svojim bendom pesmu Full moon. Sve u svemu odličan, ali svakako ponovljiv koncert (Nišlije to najbolje znaju) ostavio je sve u publici pune sjajnih utisaka. Ostala je i ideja da Kendi predložimo za počasnog građanina Niša,a ako se to desi, eto povoda da se Kendi Dalfer i Nišvilovci ponovo sretnu.

Vlada Maričić feat Nidia Moya, foto: Nikola Pejčić

Drugo veče festivala zatvorio je bend našeg pijaniste i kompozitora Vlade Maričića. Spoj džeza,fanka, latino i balkanske muzike pretvorio je prostor ispred bine u plesni podijum. A bilo je tu i plesača od kojih niste mogli da skrenete pogled, prosto fenomenalni. Na bini pak, sviralo se iz sveg srca, sa puno emocija. Pesma koja je svima bila najpoznatija, Bolero Negotino, našla se na repertoaru još na počerku koncerta. Gost benda bila je kubanska pevačica Nidia Moja (Nidia Moya). Povačica je pokazala da poseduje ogromnu energiju i sjajan glas.Baš kao prethodni koncert, i ovaj se završio bisom, pa možemo da zaključimo kako je ovo bilo sjajno veče za sve na Nišville Jazz Festivalu.

VN:F [1.9.8_1114]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.8_1114]
Rating: +1 (from 1 vote)

Nišville 2014 – Prvo festivalsko veče

Izvanredan performans na River Stage-u pod nazivom “Prijatelji Šabanu” pre dva dana, poslužio je kao svojevrstan pijedestal za sinoćnje zvanično otvaranje gigantskog Nišville jazz festivala, te je niški sastav Moba sa još nekoliko gostiju, nastavio vijugavom stazom džez muzike i tako otvorio ovogodišnji Nišville.

Kvartet Moba otpočeo je svoj performans sa par autorskih kompozicija predstavivši tako delić svog albuma ,,Sećanja’’. Publika je još uvek pristizala, a niškom sastavu se na sceni pridružio nekadašnji finalista takmičenja Ja imam talenat, Oliver Katić. Čuli smo nekoliko sjajnih kompozicija iz različitih žanrova u sjajnom džez aranžmanu poput hita Part Time Lovers legendarnog Steive Wonder-a. Zatim je Oliver Katić svoje mesto ustupio čuvenoj Nadi Pavlović kojoj je ovom prilikom uručena nagrada za životno delo. Publika je imala čast da čuje i džez standarde u aranžmanu Miše Blama, a izvođenju Nade Pavlović i kvarteta Moba, Cry Me A River i Lady Be Good. Počast Miši Blamu odalo je i dvoje njegovih učenika koji su uz podršku benda Moba izveli omiljenu kompoziciju svog profesora ,,Crni orfej’’.

Zatim je na scenu stupila, vizuelno i zvučno, vrlo neobična pojava, bugarski sastav Vayla Balkanska & orkestar ,,101 kaba gaidi’’. Vayla je uz pratnju preko pedeset gajdaša predstavila publici etno zvuke svoje rodne zemlje, a kao gosti iznenađenja na susednoj bini su se pojavila i dva trubačka orkestra tek pristigla iz Guče, i izveli zajedno sa gajdašima kompozicije Marš na Drinu i When The Saints Go Marching In.

Valya Balkanska & Orkestar ''101 Kabai Gaidi''

,,Brazilska Aretha Franklin’’, Tania Maria je ponovo uspostavila vladavinu džeza kombinovanog sa muzičkom tradicijom Brazila, bosa novom i sambom. Publika nije mogla da ostane imuna na neodoljivi ritam Brazila. Vešto kombinovani stilovi, sentimentalne melodije i šarmantni izvođači uspešno su preneli duh i temperament Južne Amerike u nišku tvrđavu.

Potom je usledila još jedna poslastica za muzičke sladokusce pripremljena u francuskoj kuhinji od strane poznatog gitariste, violiniste i kompozitora Dorado Schmitt-a i njegovog pratećeg benda, predstavnika gipsy swing pravca. Najpre je bend bez svog idejnog vođe odsvirao jednu sentimentalnu kompoziciju, a do izražaja je najviše došao gitarista Samson Schmitt, sin Dorado Schmitt-a. Potom je i Dorado Schmitt, virtouz na violini, izašao na scenu, ritam je bio brži, melodije veselije, a ugođaj koji je stvoren je teško preneti rečima.

Dorado Schmitt

Legende džeza, američki sastav The Cookers, sinoć su bili jedini autentični predstavnici džez muzike. Pre nego što su počeli sa performansom, predstavnik ambasade Amerike u Srbiji, Rajan Roland uručio im je Konstantinovu statuu kao priznanje za doprinos džezu. Sedmočlani bend je na najbolji način iskazao svoju zahvalnost priredivši publici vrhunsko muzičko iskustvo. Bilo je dovoljno zatvoriti oči, prepustiti se zvucima, i mašta bi vas odvela u neke druge, daleke, gotovo imaginarne predele.

Za kraj, rumunski orkestar Zuralia priredio je reprizu programa svog koncerta sa River Stage-u. Ponovo je publika pala u trans, atmosfera je eksplodirala, a zemlja se tresla od gromkih duvačkih isntrumenata i skakanja prisutnih. Zanimljiva mešavina tradicionalne rumunske i romske muzike sa prizvukom Bregovića i Kusturičinih filmskih ostvarenja još jednom se pokazala kao magnet za publiku i okidač dobrog raspoloženja.

Zuralia

Tako, žanrovski šaroliko poput duginih boja i jednako veselo, završeno je prvo veče Nišville jazz festivala.

VN:F [1.9.8_1114]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.8_1114]
Rating: +2 (from 2 votes)

« Previous PageNext Page »