Nišville 2015: četvrto festivalsko veče

Poslednje veče Nišville jazz festivala otpočelo je kišom pa je program kasnio oko pola sata. Nešto posle osam veče je otvorio jedan od dva tria najavljena za ovo veče, Majamisty Trio.

Maja Alvarović, Majamisty trio, foto: Aleksandar Milojić

Koncert su započeli pred tek petnaestak ljudi koji su uspeli da stignu nakon prestanka kiše, ali se tokom koncerta malo po malo sakupio pristojan broj istih. Koncert je krenuo instrumentalima pa se među prvim mogla čuti kompozicija Suddenly Japan, sledila je Barquinho. Očaravajuće zvuke klavira (Maja Alvanović) praćene ritmom basa (Ervin Malina) i bubnjeva (Ištvan Čik) bilo je pravo uživanje slušati pa je publika iako malobrojna (a možda posebno zbog toga) svaku pesmu nagrađivala snažnim aplauzom. Na bini im se ubrzo pridružila i vokalistkinja Aleksandra Drobac Čik pa su nastavili izvođenje pesama praćeni njenim glasom. Ovaj novosadski trio je drugi put na Nišvilu i svojom iskrenom muzikom potvrdili su kvalitet koji su pokazali pre četiri godine. Koncert su završili pesmom Ljubav.

Devon Youth Jazz Orchestra, foto: Aleksandar Milojić

Odmah zatim svoj koncert započeo je Devon Youth Jazz Orcherstra iz Engleske, prvi orkestar koji je imao četiri koncerta na Nišvilu iste godine, jedan u Đavoljoj Varoši, dva na Youth bini i jedan na glavnoj bini festivala. Poslednji je nažalost malo pokvarila kiša koja je počela da pada već posle druge kompozicije, cialis free trial Willow http://peterlawgroup.com/blog/cialis-online/ weep for me, pa je počelo otvaranje kišobrana i sklanjanje pod ma šta što može makar malo da zaštiti. Srećom preovladala je ljubav prema džezu pa najveći deo publike nije napustio festival. Nizale su se džez i rok pesme a mladi Englezi pokazali su sjajnu umešnost u sviranju, naročito se iskazujući u solo deonicama. Jedna od zapaženijih pesama sigurno je Wanderwall grupe Oasis kada su i zapevali.

Wayne Escoffery quartet, foto: Aleksandar Milojić

Kiša je nastavila da pada i gotovo tokom celog koncerta Vejna Eskoferija (Wayne Escoffery), britanskog saksofoniste. Ovo je treći dolazak Eskofrija na Nišvil, ali ovog puta smo slušali njegov kvartet. Divna slika u kojoj publika uprkos kiši stoji ispred bine i sa potpunom pažnjom sluša jednog od najboljih saksofonista sadašnjice oduševila je i samog Vejna koji je rekao da je upravo ovakva publika ono što čini ovaj festival velikim i zahvalio im. Pored Eskoferija, kvartet čine generic cialis i David Kikoski (klavir), Ugonna Okegwo (kontrabas) i Ralph Peterson (bubnjevi), pravi olstar bend. Pred sam kraj koncerta stala je i kiša pa se prilično brzo povećao i broj ljudi u festivalskom prostoru. Očaravajući zvuk saksofona ostavio je publiku punu emocija.

Pristizao je sve veći broj ljudi pa je Sotavento Big Band ispred sebe imao očekivano veliku publiku. Argentiski sastav u kome dominiraju saksofoni brzo je zagrejao atmosferu. Džez, sving i tango pokrenuli su ljude pa se plesalo na sve strane. Sjajni Gustavo Firmenich svaku pesmu najavljivao je publici na mešavini srpskog, engleskog i španskog što se publici veoma dopalo. Ipak najviše simpatija je razumljivo pokupila Patricia Leguicamo, vokal. Među pesmama koje su izveli našle su se Cheek to cheek, The autumn viagra for women leaves, Tanguer. Gustavo je uspeo i da uključi publiku pa je tvrđavom odjekivalo tapšanje i pevanje u maniru tanga. Sa pesmom Lacrimosa Sotavento Big Band završio je svoj deo programa ali Nišlije neće zaboraviti uveravanje Gustava kako će se videti ponovo.

Amira Medunjanin, Nenad Vasilić i Bojan Zulfikarpašić, foto: Aleksandar Milojić

Koncert drugog tria ove večeri, bosansko-srpski, jedan je od najboljih na ovogodišnjem Nišvilu. Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić, jedna od najboljih pevačica na Balkanu viagra side effects i dvojica fantastičnih instrumentalista, na festival su doneli sevdah u svom svom sjaju. Amirin divan glas iznosio je pesmu za pesmom i potpuno opčinio ogromnu masu ljudi

koja se skupila očigledno željna upravo ovakve muzike. Ako će se ženiš, Prošeta se Jovka Kumanovka, Oj ti momče Ohrigjanče, išle su pesme jedna za drugom svaka savršeno izvedena. Bojan i naš Nišlija Nenad sa razlogom se smatraju jednim od najboljih džez muzičara sa ovih prostora. Pokazali su da na svojim instrumentima mogu sve što zamisle, čak su lupali po rezonantnim kutijama, poklopcu, dirkama, žicama i davali ritam što se publici jako dopalo. Usledile su Grana od bora pala kraj mora, Bele ruže nežne ruže, Čula jesam da se dragi ženi, Kafu mi draga ispeci. Poslednja pesma na koncertu bi ostala Marijo deli bela kumrijo ali usledio je potpuno zasluženi bis i pesma Omer-beže na kuli sjeđaše. I dok su Bojan i Nenad polako silazili sa bine Amira je želeći da udovolji publici otpevala još jednu pesmu, bez pratnje. Idem kući a već zora je tako ostala poslednja pesma, mada bi da se pitala publika Amira pevala upravo do zore.

Jam Station, foto: Mateja Jeremić

Nišville 2015. zatvorio je niški bluz, soul, fank i džez sastav Jam Station, grupa koja je nastala pre skoro 3 godine. Među prvim pesmama bila je I got a woman Reja Čarlsa. Igranje ispred bine počelo je sa prvim taktom i nije stalo do kraja koncerta. Osim obrada koje su Nišlije imale prilike da čuju u njihovom izvođenju više puta i ranije, sinoć su izveli i dve autorske pesme. Getting up

je bila druga, a nakon nje usledilo je sat vremena svima poznatih pesama bluza i džeza. Roadhouse blues je bila pesma za kraj festivala, a momcima

su se na bini tradicionalno pridružile volonterke i zajedno sa bendom pozdravile publiku.

Prošle večeri smo u sećanje ispratili još jedan Nišvil i do narednog avgusta ostaje nam da čekamo novi i još bolji Nišville Jazz Festival.

Fotografije preuzere sa FB stanice Nisville Jazz Volonteers/Fan page