Uticaj Muzike na Razvoj Mozga

Svi ljudi vole i slišaju muziku do neke mere. Neki su „zavisnici“ koji uvek prvi čekaju izlazak albuma svojih omiljenih bendova i izvođača i onda ga besomučn slušaju dok im ne dosadi. Drugi su u stanju da sedam sati đuskaju uz zvuke muzike koje stvara njihov omiljni DJ, dok opet sa druge strane ima onih koji nisu toliko „zagriženi“ za bilo koji žanr ili izvođača i koji uglavnom puste radio ili neku opuštajuću YouTube plejlistu koja im ide u pozadini dok obavljaju stvari kao štvo su vožnja automobila, čišćenje, učenje ili prosto odmaranje od napornog dana uz fine opuštajuće tonove. Bez obzira na to na koji način slušate muziku i koje su vam lučne preference, bitno je da je slušate jer ona ima neverovatno veliki uticaj na razvoj mozga, a sada ćemo saznati i koji su to načini na koji nas muzika oblikuje.

Čini nas srećnim

Prema istraživanjima Ashford univerziteta, jedna od prvih stvari koja se dešava kada muzika uđe u naš mozak je pokretanje centara za zadovoljstvo koje oslobađaju dopamin – neurotransmiter koji vas čini zadovoljnim. Ova reakcija na muziku je toliko brza, mozak može čak ima mogućnost da predvidi predvideti te najprijatnije momente uživanja u određenim, po vama najboljim delovima poznate melodije, što se da primetiti i po preuranjenim skokom dopamina, čiji nivoi „skoče“ pre i nego što taj najbolji deo pesme dođe do vašeg mozga.

Pomaže razvoju mozga i usvajanju znanja

Prema istom istraživanju, osim toga što nas čini srećnijim i raspoloženijim, muzika može igrati ključnu ulogu u ravoju mozga.  Veruje se da sviranje, ili učenje sviranja instrumenta povećava zapreminu sive

materije u određenim područjima mozga, i ima sličan uticaj na mozak kao fizičke vežbe na razvoj i tonus mišića. Kao rezultat toga, muzičari, i ljudi koji aktivno slušaju muziku doživljavaju veliko poboljšanje  često doživljavaju poboljšanje funkcija mozga, kao što su auditorno procesuiranje, učenje i pamćenje. Stoga, ukoliko učite za ispit, ili pohađate kurs engleskog jezika i kod kuće ste, obnavljate materiju i radite domaći, obavezno to činite uz muziku, jer eto, kako nauka kaže, muzika nam umnogome pomaže da bolje pamtimo i efektnije usvajamo znanje.

Razvijamo centre za empatiju

Da bi proučili kako muzičke želje mogu uticati na funkcionalnu povezanost mozga – interakcije između odvojenih područja mozga – neuroradiolog Džonatan Burdet i njegovi kolege istraživači koristili su  magnetnu rezonancu za funkcionalno mapiranje (fMRI), koja prikazuje aktivnost mozga tako što detektuje promene u krvnom toku. Testu je podvrgnuta 21 osoba, a test je podrazumevao slušanje muzike koju vole i ne vole. U studiju je uključeno pet žanrova, pet žanrova (klasična, kantri, rep, rok i kineska operska) i ljudima su puštanje pesme  koje su prethodno naveli kao svoje omiljene. Ovi fMRI skenovi pokazali su jedan vrlo konzistentan obrazac: preferencije slušalaca, a ne vrsta muzike koju su slušali, imali su najveći uticaj na povezivanje mozga – naročito na moždanu struju za koju je poznato da je uključena u interno fokusirane misli, empatiju i samosvesnost. Ovo kolo, bilo je slabo povezano kada su učesnici slušali muziku koju nisu voleli, a daleko bolje povezanoo povezan kada su slušali svoje omiljene melodije. To nas dovodi do zaključka da prava muzika, ona kojoj smo naklonjeni može umnogome da nas promeni kao osobe, na bolje, i poveća naš nivo empatije i samosvesti, pa stoga počnemo i daleko bolje da se ophdimo prema drugima.