Da li muzika može da podstakne kreativnost

Muzika ima veliki uticaj na različita područja ljudskog mozga. Ljudi uglavnom sami prave izbor između toga koja muzika je za njih vesela, a koja budi tužne osećaje, ali mozak i njegove reakcije nisu iste kada se sluša vesela melodija i kada se sluša ona koja to nije.

Iako je ljudski um i dalje velika nepoznanica, zahvaljujući nauci i mnogim istraživačkim radovima, polako se otkrivaju činjenice o tome koje stvari i aktivnosti utiču na sam njegov rad. Kao jedna od svakodnevnih aktivnosti koju mnogi praktikuju je slušanje muzike, koja definitivno ima veliki uticaj na ljudski mozak, a samim tim i na podsticanje kreativnosti kod ljudi.

Zašto se ježimo dok slušamo muziku?

Kako muzika budi kreativnost i utiče na razvoj u najmlađem uzrastu?

Sigurno je da ste se nekada pitali zašto vam se koža ježi dok slušate određene taktove muzike, čekajući da počne refren da zapevate. Odgovor se krije u hormonu dopamin koji se oslobađa iz mozga utičući da dobro raspoloženje i emocije.

Naučno je dokazano da slušanje muzike utiče na ljudske emocije, a da li i kako utiče na razvoj kreativnosti, saznajte u nastavku teksta.

Muzički ambijent koji budi kreativnost

Idealna muzika za učenje i koncentraciju nije ona koja je pojačana do daske, već je najpogodnija ona osrednje jačine zvuka. Osrednji tonalitet najboje utiče i na samu kreativnost, jer je za kreativna razmišljanja potrebna smirenost, te je zato ambijetalna muzika ta koja najbolje razvija talase kreativnosti u ljudskom mozgu.

Mnogi umetnici su stvarali i i dalje stvaraju okruženi neodoljivim tonovima koji kod njih bude emocije i inspiraciju. Nije iznenađujuće što je svaki centar za razvoj umetničke kreativnosti obojen najlepšim bojama i notama, kao i opuštajućim zvukovima koji podstiču kreativnost kod ljudi.

Kako muzika utiče na ljudske emocije?

Postoje dve vrste emocija koje se odnose na melodije i to su emocije spoznaje i emocije osećanja. Ljudi su u stanju da spoznaju emociju određene melodije, a samim tim i da je razumeju, bez toga da je u suštini i osećaju.

Iz tih razloga pojedini ljudi uživaju slušajući tužne melodije, koje su uglavnom vrlo depresivne, iako se oni sami tako ne osećaju. Muzika ljude opušta, pa čak i ukoliko neko oseti neku vrstu emocije, takva emocija se u nauci naziva indirektna emocija.

Mnogi smatraju da bi bez muzike život bio greška, jer melodija veoma pogodno utiče na razvoj mašte i kreativnosti kod ljudi, pa ne čudi što mnogi umetnici slušaju omiljene melodije dok stvaraju neko umetničko delo ili kako bi im se javila inspiracija za daljim stvaranjem.

Muzički ukus otkriva crte ličnosti

Naučnici smatraju da je jedan od značajnih faktora pri upoznavanju ljudi i sam muzički ukus, odnosno muzika koja se sluša. Pored toga što muzika veoma utiče na kreativnost, ona bez sumnje utiče i na raspoloženje, ali i opisuje ličnost.

Naime, sam muzički ukus otkriva crte ličnosti, pa je moguće na osnovu liste pesama doneti zaključak o karakternim osobinama neke osobe. Tako se na primer veruje da su osobe koje su ljubitelji džez muzike pune samopouzdanja i zasigurno imaju osobine kreativnih ličnosti, dok su ljudi koji vole rok i hevi metal pomalo lenji, ali takođe veoma kreativni.

Bavljenje muzikom – veliki uticaj muzike na kreativnost

Slušanje vesele muzike i veselih nota za vreme rada može da podstakne kreativnost, ali i rešavanje problema. Klasična muzika je definitivno ona koja se odlikuje pozitivnom energijom, te ne čudi što upravo ovaj žanr ima velike izglede da podstakne kreativno razmišljanje.

Takođe, pored slušanja, bavljenje muzikom i sviranje nekog instrumenta može biti od velike koristi za brojne ljudske sposobnosti koje imaju veze sa kreativom. Studije su dokazale da deca koja su svirala određeni instrument u nekom periodu svog života, ne samo da imaju nešto razvijenije sposobnosti sluha, već im je razvijenija i motorika i racionalno razmišljanje.

Sviranjem ili pevanjem se bez sumnje podstiče i sposobnost učenja, ali i razvijanje jezičke sposobnosti. Zato se kaže da bavljenje muzikom ne samo da podstiče kreativnost, već je i sama muzika pokretač za mnoge aktivnosti u životu.

Značaj muzičkih radionica u ranom obrazovanju

Kako muzika pogodno utiče na razvoj kreativnost i maštu kod dece, ne čudi što mališani još u vrtiću, a zatim i u prvim razredima osnovne škole imaju organizovane časove pevanja, kao i hora za sve one koji razvoj kreativnosti pronalaze u pevanju.

Brojne kreativne radionice za mališane, ako nisu usko povezane sa muzikom, zasigurno prate taktovi muzike koja budi razvoj kreativnosti kod dece. Kada veoma malena deca igraju i pljeskaju rukama u ritmu muzike, stimulišu deo mozga koji kontroliše grubu motoriku, ali i nesumnjivo pozitivno utiču na razvoj mašte kod dece koja je često odgovorna na samu kasniju kreativnost.

Tim finskih naučnika proučavao je uticaj muzike razvoj mozga i na kreativnost tako što su posmatrali grupu ljudi i reakcije njihovog mozga dok slušaju muziku. Rezultati su pokazali da se kod ljudi dok slušaju muziku pokreću velike neuronske mreže u regijama mozga koje su zadužene za emocije, motoriku i kreativnost.

Na taj način je naučno dokazano da, pored svega nekoliko aktivnosti u životu koje pokreću čitav mozak, muzika se izdvaja kao ona koja veoma utiče na sam rad mozga, ali i na razvoj kreativnosti mašte kod ljudi.