Znojavo, veselo i ludo – Orthodox Celts, izveštaj 25.3.2011.
What’ll we do with a drunken sailor, What’ll we do with a drunken sailor, What’ll we do with a drunken sailor, Earl-aye in the morning?
Uh, (gutljaj kafe), noćas beše opasno 🙂
Dragi nam Kelti već tradicionalno gostuju zelenih dana marta, na radost ovdašnjih pristalica i poštovalaca braće Iraca i Éire kulture.
U Klubu Pravnog fakulteta (SKC) nastupili su juče momci čiji se koncerti pamte i poklanjaju samo lepa sećanja. To svakako može potvrditi omladina koja je u velikom broju pristizala i okupljala se u obližnjem parku, „zagrevajući se“ i pevušeći (urličući?) po neke refrene uz priče kako je to bilo ranijih godina.
Neki minut pred početak, združena ekipa reportera, a pre svega velikih prijatelja, te večeri pod okriljem Južnih vesti i Nis-Music.net portala, odlučila je da napravi intervju sa Aleksandrom Petrovićem (Aca Celtik), frontmenom grupe Orthodox Celts.
Odma’ da vam kažem, Aca je jedan kul lik, što podjednako važi za ceo bend. Sledeće godine biće im 20 godina postojanja a sa njima se može popričati bez ikakvih distanci. Ljudi su nas bez problema primili u backstage i baš lepo proćaskasmo. Uostalom, pogledajte video prilog 🙂 (uskoro)
A koncert?
Da, baš kao što ste zamislili da je bio, samo još malo vlažniji. A kakav bi mogao biti kada ljudi pevaju iz srca, isijavaju i zrače energijom, ne štede se. Nema falša, nema foliranja. Svirka i pesma iz duše uvek rezultuje punim srcima svih pridošlih. Fora je u tome što to Kelti uspevaju godinama, i iako uz sličan program, uvek je svaki koncert na svoj način poseban. Tako beše i juče.
Treba pohvaliti organizatore jer koliko sam imao priliku da vidim i čujem, nisu štedeli na ozvučenju i rasveti. Kasnije sam potvrdio tu informaciju i saznao da su angažovani zaista profesionalci toj struci. Šta reći… Da bog da svaki koncert ovako zvučao!
Čim se završila utakmica, u već zagrejanoj atmosferi SKC-a, istrčaše Kelti na binu
Dve laganije pesme nisu sprečavale domaće pulene da žestoko zatalasaju klub. Možda je bilo i preterivanja u tom gurkanju (činilo se u trenucima da su pojedinci došli samo zbog toga), ali to valjda ide tako s mladošću, ili u mladosti, kako god.
Nakon Acinog uvodnog pozdrava, usledila su dva irska tradicionala „Star of a County Down“ i „Irish Rover“. Vazduha je polako nestajalo i verujem da su se svi pitali:“A kako li je tek bilo dok su dozvoljavali pušenje“. Elem, to omladincima punim snage nije smetalo da se vesele do iznemoglosti, koja ih je doduše stigla posle desetak odsviranih pesama, pa su prvi redovi bili nešto „mirniji“.
Hm, poduhvat je setiti se većine odsviranih a da se pritom ne pomeša prethodno ili gostovanje tamo neke godine J. Ipak, teško je zaboraviti podignute ruke i poznati ritam koje donose pesme poput „Two Faces“, „Rocky Road To Dublin“, „Whiskey you’re the Devil“ …
Dok smo ćaskali u backstage-u Aca mi je rekao da su ih neke devojke (iz Niša mislim?) pratile tokom cele turneje. Bile su i na jučerašnjem koncertu i jednog trenutka ih je Aca pozvao u prve redove posvetivši im „Spanish Lady“.
Šalovi i zastave zavijoriše se još jednom uz „Mick McGuire“ i evergreen stvari „Green Roses“, „Far Away“ uz neizbežnu „Drinking Song“. Naravno nije izostala i legendarna „Dirty Old Town“, većini poznata u izvođenju Pouges-a i Dubliners-a.
Ne mogu vam reći kada se završio koncert jer sam zaboravio na sat. Mobilni je bio u jakni, a jakna ko zna ispod koje jakne, i zaista nisam obraćao pažnju na vreme. Verujem da niko nije.
Nakon dva bisa, Aca se srdačno zahvalio publici, uz prethodnu šalu da „nije došao ovde da bude popularan“. „Ukoliko ti nakon svirke gaće nisu mokre, kao i da nisi bio na svirci“ – rekao je Aca citirajući Goluba, frontmena grupe „Goblini“. Pre nego što su se svetla upalila, odsvirana je još „Foggy Dew“, taman da punih srca odemo domu.
Beše juče lepa noć. Topla. Ispunjena. Vesela.
Orthodox Celts, hvala vam majstori, dođite nam opet!
