Viva Vox raspevao Niš
Nakon maestralnog performansa na prošlogodišnjem Nišviille Jazz festivalu, beogradski hor Viva Vox priredio je publici u Nišu, koja je ’’okupirala’’ dvorište Univerziteta, još jedno nezaboravno i šarenoliko muzičko veče. Koncert, rasprodat nekoliko dana ranije, pokazatelj je da je Banovina ovoga puta bila premala kako bi primila sve one koji su želeli da uživaju u magiji Viva Vox-a. Magija je trajala puna dva sata, začaravši sve one koji su imali mogućnosti i sreće da na vreme dođu do karata.
Obrade pesmama popularne muzike retko mogu zvučati podjednako dobro kao originalne verzije, ali kada stavite original u neku drugu formu, moguće je transformisati već dobro poznatu verziju pesme, ili ukazati na njeno novo značenje te joj tako podariti i novi život, stvoriti nešto jedinstveno. Tako je sinoć zvučao repertoar Viva Vox-a. Kroz neslućene mogućnosti ljudskog glasa vodila nas je sigurna ruka Jasne Lorin, dirigenta ovog hora jedinstvenog u Srbiji. Pevalo se kako na pozornici tako i u publici, od dirljivog Srca EKV-a, pa sve do zastrašujućeg Sandman-a grupe Metallica. Uživali smo u klasicima rokenrola Bohemian Rhapsody (Queen), Africa (Toto), grandža Smells Like Teen Spirit (Nirvana), industrijskog roka Du Hast (Rammstein), filmske muzike Always Look On The Bright Side Of Life (Monty Python). Vizuelno i muzički sjajan koncept, uvežban do savršenosti, posebno je došao do izražaja prilikom izvođenja mistične numere Ameno (Era).
Oduševljena publika, u znak zahvalnosti za sve ono što su joj priredili junaci ovog spektakla, nije se okrenula ka izlazu nakon najavljenog kraja koncerta, već je gromoglasnim aplauzima i povicima ’’prizvala’’ bis. Na bisu su usledile još dve pesme, najpre vrlo simbolično i prigodno trenutku The Show Must Go On grupe Queen, a za kraja i malo iznenađenje, jedinstevni poklon svim ljubiteljima muzike, srpska starogradska ’Ajde Jano, koja je u Viva Vox aranžmanu dobila specifičnu moć majstorije nezamislivih razmera te je bila i više nego divan kraj jedne neobične muzičke večeri. Aplauzi zahvalne publike trajali su sve dok i poslednji član hora nije sišao sa pozornice, i to je, uz sjajnu amosferu koju je vladala tokom čitava dva sata trajanja koncerta zapravo i najveći dokaz vrednosti desetogodišnjeg rada Viva Vox-a i nadamo se da će ih Niš ponovo slušati, možda i na nekom prostoru koju ne bi bio premali za sve zainteresovane ako takav prostor, bar kada je reč o Viva Vox-u, postoji.
