Idi, idi, Nesanice…

U subotu 10. septembra održavanjem Čupinog rok memorijala završeno je drugo veče Nisomnije. Pogledajte više fotografija

Najzapaženiji nastup imali su hedlajneri večeri, grupa Disciplin A Kitschme, dok je pobednik takmičarskog dela memorijala demo bend Suffering’s the price.

Na samom početku večeri situacija sa publikom veoma slična prvom danu. Primetno prazan prostor nije omeo mlade ali tvrde beatdown metalce da pokažu šta znaju. Veoma raspoloženi i energični, preostala tri takmičarska benda, Critical Solution, KZP i Decokvaritelji, uspeli su da privuku nešto brojniju publiku priuštivši im skoro dva sata skakutanja, veselih stihova i pozitivnih vibracija.

Revijalni deo Čupinog memorijala započeli su prošlogodišnji pobednici Dok 7, prema glasovima publike ovogodišnji pobednici gitarijade u Zaječaru. Nakon odličnog nastupa jedinstvenog niškog CA punk benda, usledili su indie ritmovi grupe The Combs. Čini se da je nešto drugačiji zvuk prijao publici, a upečatljivi scenski performans nije izostao.

Vrhunac večeri svakako je bio nastup dugoočekivane Discipline. U tim trenucima rovovi su bili najispunjeniji, a Koja i ekipa su “pržili” do duboko u noć.

Pesme poput “Neko mora to da spreči”, “Bunt”, “Političari virusi” prosto su nosile masu. Možda je bilo dovoljno glasno, ali se noć, nakon jednog bisa, ipak učinila kratkom.

Nisomnia 2011 – Prvo veče – 9.09. – Izveštaj

I još jedan festival u našem gradu je počeo. Iako smo mesecima raspravljali o tome hoće li ili neće biti, iako je najava i promocija krenula nekoliko dana pre početka, Nisomnia je ipak nastavila svoj život , te smo sinoć mogli da uživamo uz još malo muzike iz rovova. Kraća nego što smo navikli, sa mnogo  oskudnijim programom nego prošle godine, ali svejedno prisutna. Ovoga puta samo jedna bina, mnogo manja glavna priča, ali dosta šaputanja i priča iza scene.

Read more

Kolko puta ti je falio komad noći…Goblini 27.8.2011

Komad noći koji je dugo čekan, najzad se uklopio u letnju muzičku slagalicu. Kao da je s namerom Golubova posada čekala da se Nišlije, dijalekatski rečeno „izdrče“. Duga neizvesnost i decenijsko očekivanje Goblina doprineli su da se atmosfera ovih dana dobro usija. Pošto su šabački pankeri na ovim prostorima više nego dobrodošli nije bilo potrebno mnogo da se stotine Nišlija u jednom trenu digne na noge…

Banovina je tog 27.8.2011 zračila nekim posebnim optimizmom. Kraj leta je, valjda idealno doba da se iz istinskog pankera probude najskrivenije iskre, i da se tako probudjene ujedine sa onim ostalim.

Tek tada ogromna pank zvezda spremna je da zasija iznad grada. Masa, satkana od najmlađih do onih okorelih matorih pankera lagano se grupisala ispred bine. Dok su jedni privodili kraju poslednja piva ispred zgrade Univerziteta, drugi su već uz zvuke „Cepenih Ćunaka“, ladovačkim izvorom panka, dočekivali Gobline.
Bilo je i onih koji su pokušavali da bečkom školom manira kupe radnice na ulazu, ne bi li uspeli da „uštekaju“ po koju plavu novčanicu za čuveno „pivo unutra“. Ipak revnosne domaćice se nisu dale.

Ko zna možda su znale da će Šapčani ipak akordima nadoknaditi svaki teško zarađeni dinar uložen u kartu.
I nisu bile daleko od istine…
Naime, već prvom pesmom Anja, volim te, Goblini su pokazali da su deset godina kasnije jači nego ikad. Nastavili su sa Nagradom i Doktorom Hofmanom.

„Posebnu emociju u meni probudila je pesma Daleki put. Ne razmišljajući o mogućim posledicama popeo sam se na binu skinuo majcu i počeo da urlam u Golubov mikrofon. Ostatak moje ekipe uskoro mi se pridružio na bini. Hvala i obezbeđenju koje nas je suptilno spustilo nazad u publiku.“ Izjavio je moj alter ego kada smo se noćas nakon svirke susreli u ogledalu.

„Ima nas“, „Privatni rat“, „Elesdi se vraća kući“ „ Kraj“ neki su od naslova koji su se mogli čuti do bisa.

Zapravo, za pravljenje pauze između prvog i drugog dela svirke bila je zadužena bubnjareva bešika. Tako se nekako našalio Golub.

Nakon povratka na bis, Goblini su još jednom otprašili Anju i “Za Lorenu”

Dobra atmosfera prenela se i na minute koji su nastupili nakon svirke. Članovi benda bili su otvoreni za komunikaciju i fotkanje.

Više fotografija pogledajte na našoj FB stranici.

Fotograf: Marko Pekić

Rokenrol vs Kiša-kompromisna igra! Partibrejkersi 2.7.2011

“Ne znam, nekad je verovatno bilo drugačije“ čuo sam od nekoga dok se kiša slivala niz strehu zgrade niške Banovine. „Neće valjda da ga otkažu“ nastavio je isti glas. Ili možda nije bio isti. U svakom slučaju bio je glas Nišlije koji nakon osam godina ima priliku da ponovo u svom gradu čuje nenadmašive „Partibrejkerse“ . S druge strane Nišave odjekuje neukus. Dobro pokriveni neukus. Nastavljam da mislim rečenicu koju je neko prethodno izgovorio. „Ma, siguran sam da neće da ga odlože, ipak je Cane u pitanju…

„Izvinite što kisnete!“ bila je rečenica koja me je trgla iz već učaurene situacije iščekivanja. Ta rečenica i ne bi bila toliko bitna da nije izgovorena sa bine u trenutku kada se bubnjar hvatao za palice, a Anton vešao gitaru oko vrata. Izgovorio ju je čovek u crnom, čiji se pogled penjao do spoja dva suncobrana „Jelen“ proizvodnje,  sa koga je kap po kap curilo vreme koncerta. Čovek se zvao Cane i bio je zabrinut. Imao je trideset godina radnog iskustva, ali ga je zatekla neorganizacija. Pogaziti svoje principe i skloniti se sa bine,  samo je naizgled bilo lako. Kažem naizgled, jer je prva prepreka na putu povlačenja bila publika. Protiv nje se svakako ne može, a ni protiv rokenrola. Kompromis mu dođe prihvatljivo rešenje.

Dogovoriti se sa kišom i strujom da se u narednih sat i po ne sastaju nije baš jednostavno. Ipak antidodolom koja nije baš upalila Cane i ekipa su započeli rasterivanje kiše. „Kompromisna igra“ zatreštala je u dvorištu SKC-a nakon više od sat vremena „natezanja“ na temu hoće li koncerta uopšte biti.

„Jeste li spremni za strujno kolo?“
U stilu najvećih, brejkersi su već na početku „otprašili“ hitove poput „Zemljotres“, „Ako si“ i popularnu „Lobotomiju“.
Biće materijala za jedan fini kišni izveštaj pomislio sam u trenutku kada su se dvojica fanova našli na bini. Da nije čitava organizacija zatajila, pokazalo je opravno obezbeđenje koje je odmah krenulo da reaguje.

Od Caneta smo svi očekivali komentar na račun dvojice momaka. Međutim frontmen brejkersa, još jednom je iskoristio situaciju da se sarkastično našali na račun organizacije. Dok su se krijući se od obezbeđenja ona dvojica provlačila kroz masu sa bine se čulo: „ Alo žuti vrati se u kinu. Žućo vrati se nazad, šta je ne znaš srpski!?“ upućeno momcima u žutim uniformama (security). „ Vas niko ne sme da bije“ nastavljao je Cane dok je bend vrteo rifove „Hipnotisane gomile“.
Kad bolje razmislim, i ne čudi mnogo potez momaka koji su samo uspeli da realizuju ideju skoro svakog fana brejkersa.
Ono što je sigurno ostavilo negativan pečat na veče jeste dvadesetominutna pauza koja je usledila zbog nestanka struje na bini. Da li su i Svevišnjeg potkupili „ružičasti“ ili rokenrol stvarno nema sreće? Ipak nakon dvadeset minuta bend se vratio na binu i iskoristio ovo vraćanje umesto bisa koji je svakako nešto kasnije trebalo da usledi

„Mesečeva kći“ „Ona živi na brdu“ i „Ulični hodač“ završile su koncert. „Ovo vam nikada neću zaboraviti, hvala vam!“ izjavio je Cane dok se zadovoljan remijem sa kišom povlačio u suve odaje.
Komentari poput „Cane je genije, organizatori su krivi“ čuli su se u masi. Ipak, masa je delovala poprilično zadovoljno. Poneki komentar na cenu karte takođe se mogao čuti.
Viša sila je imala meč, ali je rokenrol svakako pokazao zube.

Izvinjavamo se zbog odsustva fotoizveštaja.Kiša nas je sprečila.

« Previous Page — Next Page »