Orgazam je ovo gostovanje u Nišu iskoristio da promoviše novi album „To što vidiš, to i jeste“. Iako smo svi ovih dana zatrpani snegom, i emocije nam čuče na dnu, Električni orgazam, otopio je na nekoliko sati sve snegove. Povratnik Ljuba Đukić i Gile su u četvrtak bili zaduženi da unesu malo proleća!

Pevajući kako stare tako i nove stvari, ne krcat fidbek (kao što to ume da bude)uživao je u oko dva sata dobre svirke.
„Bejbe ti nisi tu“ i „Debela devojka“ startovale su petnestak minuta posle ponoći. „Hajde bejbe daj da vidim sad“, „ Ja sam težak ko konj“ „Gde da odem“ bile su zadužene da se fidbekovska aura ne poremeti.

Nikada, naravno, nije na odmet, podsetiti se preminulih članova. Orgazam je pokazao da i nakon 15 godina sviraju onako „kako Čavke kaže“, aludirajući pritom na pokojnog Gorana Čavajdu, bivšeg bubnjara benda.

Za bis su bile ostavljene pesme „Krokodili dolaze“, čuveni antisnobovski novotalasni „Zlatni papagaj“ i pesma koja je Nišlije poprilično ganula-Pesma „Nebo“.

„ Svidja mi se što je atmosfera kamerna! Nije velika gužva , i nekako je neprocenjivo slušati legende srpskog njuvejva u ovakvoj intimnoj amtosferi. Imam osećaj kao da mi sviraju kod kuće. Odlična svirka, odlično veče!“ moj prijatelj Milan reče.

FOTOGRAFIJE: STEVAN ŠURLAN

Foto: Irena Spasić

U četvrtak i petak 19. i 20. januara u klubu Feedback niški dvadesetogodišnji bend “Novembar” proslavio je rođendan. Iako je nastupilo nešto manje bendova nego što je bilo najavljivano, i kojima smo se radovali, Novembar se pokazao kao dobar domaćin.

Najavljeni Line-up, bio je u većoj meri ispoštovan. Kombinacija različitih zvukova učinila je obe večeri poprilično zanimljivim. Sveže nastali Protektori, koji zapravo predstavljaju kumovsku fuziju frontmena Novembra i gitariste Atheist repa predstavili su se Nišlijama ali i brojnim gostima i  u četvrtak i u petak.

Novosadski bend Atheist rap iskoristio je priliku da na neki način promoviše i novi album “Priče matorih pokvarenjaka”.

“Uvek se u Nišu dobro provedemo. Atmosfera je super, ali je nama i zanimljiva cela priča koja se dešava pre i posle svirke” kaže Radule, gitarista i vokal Ateista.

Sudeći po brojnosti i atmosferi, publici se svakako dopao nastup Hosenfefera-benda iz Kosovske Mitrovice.

Foto: Irena Spasić

Prve večeri nastupili su još i Prljavi dripci, kao i bend Spins. Ranije najavljene Čikine bombonice se nisu pojavile.

Što se druge večeri tiče, moglo bi se reći da je najprimećeniji bio nastup niškog Oi-pank benda “Totalni klošari” koji su nastupili u nešto izmenjenijem sastavu. Na mestu pevača Zeke (s)našao se basista ovog benda.

Nedostatak “Grupe tvog života” vremenski su nadomestili Concrete worms, Yoda Ben Hur, i Gavrilo Princip.

Za sam kraj bili su ostavljeni slavljenici, koji su jednočasovnim nastupom, razgalili duše zvanicama. Publika je horski pevala numere “Samoća“, “Spomenik“, “Ko je Sunce ubio“, “U jutrima je sva istina” i druge. Kosta i ekipa su drugu noć za redom proslavljali 20. godina i na najbolji način zatvorili mini punk festival, koji je, slobodno možemo reći, zadao domaći zadatak budućim svirkama.

Ako se vratimo godinu-dve unazad, priznajemo da je retko kada u Nišu za dva dana viđeno ovoliko dobrih bendova domaće punk scene. Bila je to prava godišnjica, praćena opuštenom atmosferom, dobrim prašenjem, vrućim šutkama, neobaveznom pričom sa bendovima, a nešto se rečima i ne može opisati.

Foto: Irena Spasić

Nikako da odemo u bilo koju  kafanu, ka da ih ni nema u ovoj našoj sredini, kao da su rezervisani samo za pojedine sa malo dubljim i većim buđelarom. Ma koga i briga za njih kada u naš grad dolaze boemi sa stilom i mislima koje oslobađaju mladost i lepotu. KKN i Oliver na tronu bohemije naše male i nikakve zemlje…

Posle dužeg vremena Niš ponovo počinje da liči na pravi mali svetski centar dešavanja. Napokon u naš mali grad dolaze neka nova i stara muzička imena da oplemene kulturni život. Dešavaju se neke promene u našim životima, posle dužeg vremena krenulo je na bolje.

Koncert naše popularne rock grupe Kanda Kodža i Nebojša počeo je sa malim zakašnjenjem zbog hladnoće koja je narod demotivisala da na isti dođu. Meni je ovo prvi put da slušam ovu grupu uživo. Njihov zvuk tako autentičan i slobodan prostrujao je kroz moj alijenisani mozak. Oliver je svojim specifičnim glasom preneo svu svoju pozitivnu energiju na nas. Pravi profesionalac, odavno nisam video takavi divan odnos muzičara prema svojoj publici. Ali dosta o profesionalnosti koja nam je svima neophodna…

Bubnjar Vladan je svojom besprekornom palicom davao pravi ritam za sve one predivne i perfektne zvukove tj. tonove koji su pratile dve gitare i bass koji blago rečeno kida one debele žice…
Dok smo mi pojedini alkosi cugali neke rakiještine po malo , nama drage i simpatične mlade ženice su skakutale i vrištale uz nove i stare hitove KKN.

Pa su se tako smenjivale Kafana i rokenrol, Divni dani, Pašću u svest, Danas nebo silazi u grad, Najsvetliji dan, Ahead there, Deveti život…

Dva sata njihovo divnog muziciranja je prošlo kao san, bilo je možda i kratko za moj ukus. Mada nema to nikakve veze sa životom, ljudi su se proveli super opuštajuće. Energija je bila toliko lepa i dobra da imam još pora i vremena išao bih i drugo veče da dopunim taj divni ugođaj.

Ukoliko neko želi da  sa nama podeli utiske od sinoć, neka nam se javi.

Teks: Miloš Igrutinović

Fotografije: Marko Pekić

Sigurno da najjači utisak ostavlja to što je za razliku od prošlih nastupa, ovog puta Block Out u Nišu samo jedan dan, pa je i odabir pesama ali i sva energija bila skoncentrisana u ta dva i po sata.
Naime, Block Out već 15-og oktobra nastupa u Pirotu. Pa ko je željan dopune, put pod noge.
Da podsetimo, Block Out je poslednji put u Nišu gostovao na proleće kada je održao dva fantastična koncerta.
Svakako da nije na meni da sudim, ali čini mi se da svaki novi nastup ovog beogradskog benda u Nišu pobuđuje sve veća interesovanja.

Zbog tehničkih problema slike će biti dostupne uskoro.

“Koncert je bio fenomenalan, čak i više nego što sam očekivala. Jedina zamerka je što nisam čula pesmu “Zauvek mlad”. To je himna moje bivše škole, pa mi je zato posebno draga” izjavila je Maja student elektronike.

Banovino do sledećeg viđenja “VOLJNO”.

Fotograf: Matija Davidović

Saradnik: M.A

Više fotografija

Nadja Lind je zagrevala atmosferu i pripremala publiku za nastup fenomenalnog Lovebirds koji se niškoj publici prvo predstavio sa svojim hitom Want You in My Soul.

Posetioci su, pored toga, imali prlike da uzivaju u 3D animaciji koja je projektovana na zidove tvrdjave, u interaktivnoj sobi i dinamičnim igricama na iPad uređajima.

Inače, možete primeti da smo malo okasnili sa izveštajem (malo više) ali svakako je bolje ikad nego nikad. Moramo pohvaliti odnos prema medijima kako pre tako i nakon eventa. Sa Zlatkom Dimitrijevićem a.k.a. Dimizom smo, kao i uvek, imali odličnu saradnju i čovek nije štedeo na informacijama. Jedan od retkih profesionalaca u poslu organizatora/promotera na lokalnoj muzičkoj sceni sa kojim imamo prilike da sarađujemo. Sve pohvale na uspešno organizovanoj, svakako nesvakidašnjoj žurci.

Click here to view the embedded video.

Nakon  tri godine grupa Negative ponovo u Nišu. Krajem 2008. godine Negative je nastupao u niškom klubu Spark, što je (ako me sećanje dobro služi) ujedno bila i prva svirka u klubu. Ovoga puta Negative u niškom omiljenom koncertnnom prostoru, dvorištu Univerziteta, Banovini. I pored sve naklonosti koju ima od publike, a verujem i organizatora, izgleda da ima i neku losu karmu, jer nakon problema na nastupu Partibrejkersa, malo pred koncert Banovina je ponovo bila  bez struje, ali se na svu sreću nikakva slična situacija nije ponovila tokom nastupa, te je sve proteklo u odličnom redu. Iako predviđen za pola 10 (prema početnoj najavi čak za 9) koncert je krenuo 20ak minuta nakon  10. Što nam nije bilo ni nešto stašno, ni iznenađujuće.

Već nakon prve pesme zaboravili smo na kašnjenje. I publika i ekipa na bini bili su odlično raspoloženi. Ivana u svom element,  Zmo nasmejan, Džoni na kojeg se sve vreme nešto čekalo i tako  jedno dva sata. A za to vreme prošli su kroz sve svoje albume, te smo culi Ja bih te sanjala, Bez promene, Tango, Čarobni napitak, Svet tuge, Mamin sin…  Banovina je bila puna, a publika je sve vreme skakala i pevala zajedno sa Ivanom.  U potpunosti smo uživali uz muziku i savršen vocal (verovatno najbolji na našoj muzičkoj sceni).

Pola sata pred ponoć Negative je završio svoj nastup. Očekivano, vratili su se na bis, ali nakon još jedne pesme, svetla su se potpuno ugasila i masa je krenula da se razilazi. Još jedno divno veče u Banovini, a Negative sada putuje još južnije, jer  ih očekuje nastavak Summertime tour-a u Skoplju.

Click here to view the embedded video.

Najzapaženiji nastup imali su hedlajneri večeri, grupa Disciplin A Kitschme, dok je pobednik takmičarskog dela memorijala demo bend Suffering’s the price.

Na samom početku večeri situacija sa publikom veoma slična prvom danu. Primetno prazan prostor nije omeo mlade ali tvrde beatdown metalce da pokažu šta znaju. Veoma raspoloženi i energični, preostala tri takmičarska benda, Critical Solution, KZP i Decokvaritelji, uspeli su da privuku nešto brojniju publiku priuštivši im skoro dva sata skakutanja, veselih stihova i pozitivnih vibracija.

Revijalni deo Čupinog memorijala započeli su prošlogodišnji pobednici Dok 7, prema glasovima publike ovogodišnji pobednici gitarijade u Zaječaru. Nakon odličnog nastupa jedinstvenog niškog CA punk benda, usledili su indie ritmovi grupe The Combs. Čini se da je nešto drugačiji zvuk prijao publici, a upečatljivi scenski performans nije izostao.

Vrhunac večeri svakako je bio nastup dugoočekivane Discipline. U tim trenucima rovovi su bili najispunjeniji, a Koja i ekipa su “pržili” do duboko u noć.

Pesme poput “Neko mora to da spreči”, “Bunt”, “Političari virusi” prosto su nosile masu. Možda je bilo dovoljno glasno, ali se noć, nakon jednog bisa, ipak učinila kratkom.

Click here to view the embedded video.

I još jedan festival u našem gradu je počeo. Iako smo mesecima raspravljali o tome hoće li ili neće biti, iako je najava i promocija krenula nekoliko dana pre početka, Nisomnia je ipak nastavila svoj život , te smo sinoć mogli da uživamo uz još malo muzike iz rovova. Kraća nego što smo navikli, sa mnogo  oskudnijim programom nego prošle godine, ali svejedno prisutna. Ovoga puta samo jedna bina, mnogo manja glavna priča, ali dosta šaputanja i priča iza scene.

Festival  je otvorio lokalni alternativni band Plastic Sunday. Ovogodišnji učesnici takmičarskog dela Jelen Demo Fest-a u  Banja Luci nisu baš imali podršku lokalne publike. S obzirom na satnicu, bilo je i za očekivati da će u publici biti malo ljudi. Šteta, rekli bismo, jer ovi mladi ljudi imaju potencijala i ne bi ih tek tako rok kritičari Pop Boksa svrstali u Top 10 najboljih novih bendova u 2010. godini.

Program je nastavio još jedan član lokalne scene Bokerini. Tokom polučasovnog performansa publika je već počela polako da se okuplja, ali se može reći da je i u ovom slučaju veća podrška, nažalost,  izostala. Uprkos tome, Bokerini je prisutnima priuštio odlično slemovanje.

Nešto malo posle 23h, baš onako kako je bilo i najavljeno (izgleda da je Jelen top 10 turneja probila led pa je satnica počela da se poštuje) počeo je nastup hrvatskog electro synthpop benda Lollobrigida. Iako su stalni gosti Srbije i veoma često su u  Beogradu, pa i Novom Sadu, Niš je imao prvi put priliku da ih ugosti, a kako su Ida i Jernej rekli „Nadamo se ne i poslednji“.

Sat i po vremena đuskanja i skakanja, uz šarene i vesele tonovo je upravo ono što nas je sinoć razbudilo. Mnogo više ljudi, mnogo bučnija atmosfera, pa pretpostavljam da je Nišlijama ovo zapravo bio početak festivala. Šaljivi, malo ironičnii, raspoloženi, razigrani, odlično su iskoristili svoje vreme da se predstave niškoj publici, a i da pokažu da im i repovanje na srpskom super ide.

Let 3 je bio drugi hrvatski izvođač sinoć. Po treći put u Nišu, samo nekoliko meseci nakon prethodne posete, a već drugi put na Nisomniji. Da su publici ne samo poznati, već i veoma dragi pokazala je masa, koja se za vreme njihovog nastupa okupila . Veoma živo publika je ispratila svaku pesmu, ali je najglasnije definitivno bilo uz nezvaničnu himnu grada iz kojeg dolaze, “Riječke pičke”. Uz nju smo još čuli “Dijete u vremenu”, “Mala soba” i još dosta toga, što je ispunilo više od sat vremena nihovog nastupa.

Završnica prvog dana Nisomnie bio je DJ set Marka Gramophondzie. Od 2h posle ponoći  publika je počela da se proređuje, te su ostali oni kojima je elektronski zvuk nedostajao, ali svakako mnogo manje nego što bismo od Nisomnije očekivali. Osim što je bio završnica prve večeri, ovo je ujedno bio i i jedini DJ set ovogodišnjeg festivala.

Nakon uspešno završene prve večeri, večeras nam predstoji potpuno bendovska priča.  Disciplin A Kitschme i Dok 7 kao headlineri, a izmedju njih, takmičarski deo Čupinog memorijala.

Banovina je tog 27.8.2011 zračila nekim posebnim optimizmom. Kraj leta je, valjda idealno doba da se iz istinskog pankera probude najskrivenije iskre, i da se tako probudjene ujedine sa onim ostalim.

Tek tada ogromna pank zvezda spremna je da zasija iznad grada. Masa, satkana od najmlađih do onih okorelih matorih pankera lagano se grupisala ispred bine. Dok su jedni privodili kraju poslednja piva ispred zgrade Univerziteta, drugi su već uz zvuke „Cepenih Ćunaka“, ladovačkim izvorom panka, dočekivali Gobline.
Bilo je i onih koji su pokušavali da bečkom školom manira kupe radnice na ulazu, ne bi li uspeli da „uštekaju“ po koju plavu novčanicu za čuveno „pivo unutra“. Ipak revnosne domaćice se nisu dale.

Ko zna možda su znale da će Šapčani ipak akordima nadoknaditi svaki teško zarađeni dinar uložen u kartu.
I nisu bile daleko od istine…
Naime, već prvom pesmom Anja, volim te, Goblini su pokazali da su deset godina kasnije jači nego ikad. Nastavili su sa Nagradom i Doktorom Hofmanom.

„Posebnu emociju u meni probudila je pesma Daleki put. Ne razmišljajući o mogućim posledicama popeo sam se na binu skinuo majcu i počeo da urlam u Golubov mikrofon. Ostatak moje ekipe uskoro mi se pridružio na bini. Hvala i obezbeđenju koje nas je suptilno spustilo nazad u publiku.“ Izjavio je moj alter ego kada smo se noćas nakon svirke susreli u ogledalu.

„Ima nas“, „Privatni rat“, „Elesdi se vraća kući“ „ Kraj“ neki su od naslova koji su se mogli čuti do bisa.

Zapravo, za pravljenje pauze između prvog i drugog dela svirke bila je zadužena bubnjareva bešika. Tako se nekako našalio Golub.

Nakon povratka na bis, Goblini su još jednom otprašili Anju i “Za Lorenu”

Dobra atmosfera prenela se i na minute koji su nastupili nakon svirke. Članovi benda bili su otvoreni za komunikaciju i fotkanje.

Više fotografija pogledajte na našoj FB stranici.

Fotograf: Marko Pekić