Spect – Storia u najavi

Razgovarali smo sa momkom iz hooda, veseljakom, i boemom. Rep mu je bio i ostaće No1 u životu, a za Nis-Music otkriva svoje pogleda na nišku rep scenu, zavidan početak karijere, novi album …

Dušan Nešić – Spect

- Zdravo, Dušane. Za početak ispričaj nešto više posetiocima Niš Mjuzika, ko je Spect, i zašto si se baš odlucio za to umetničko ime?

- Zdravo! Spect je Dušan Nešic, iz Niša, Durlana, regularan lik koji voli sprdnju, pivo i rep. Zašto “Spect”, sasvim slucajno. Naime, k’o klinac (6-7 razred) sam se ložio da crtam gafite i re; “respectaz” mi je zvučala kao perfektan nadimak. Posle nekog vremena sam primetio da se lokalni writteri taguju skraćenicama i izvuk’o sam “Spect”. Kasnije sam saznao da glagol “specto, spectare, spectavi, spectatum”, na latinskom znači “gledati, posmatrati”, a imam taj dar da “vidim” stvari i tada sam se samo uverio u to da je nadimak onaj pravi. U neku ruku, Spect je naš’o mene, a ne ja njega.

- Čuda se ipak dogadaju, je l’? Upoznaj nas nešto više sa tvojim počecima rep karijere, i konkursom koji ti je promenio život.

- Prvu pesmu sam snimio 6.5.2006. godine u Beogradu, tačnije u studiju “Bling-Bling”. Vlasnik studija je LUD, poznato ime naše rep scene, koji je objavio konkurs za najbolji tekst u “Bravo” časopisu. U konkurenciji od preko 1300 pristiglih tekstova moj je izabran za najbolji i od tog momenta počinjem aktivno da snimam. Read more

Kratka pitanjca za Grace Kelly

- Šta misliš o našem gradu i ljudima u njemu?

G.K: Ljudi su mnogo ljubazni, ovde smo već nekoliko dana. Sviđa mi grad i ovaj ovde okrug oko tvrđave. Tretirali su nas kraljevski, stvarno je bilo zabavno.

- Da li si čula za festival pre ovog nastupa?

G.K: Ne, da budem iskrena. Ovo mi je prvi put, debi.

- Kako uspevaš sve da postigneš, mislim sviraš sve te instrumente i pevaš, kako si to uskladila sa školom?

G.K: Pa, završila sam srednju školu dve godine ranije i upisala muzički univerzitet u Bostonu. Profesori tamo rade sve da bi pomogli učenicima da nastupaju, vrlo su fleksibilni. Kada sam na putu, dopuštaju mi da sav posao radim preko interneta, šaljem mailom da bih sustigla gradivo, stvarno u fleksibilni.

- Šta misliš o festivalu Nišville i publici?

G.K: Dobro je organizovan. Ljudi su ludi za muzikom, daju fenomenalnu energiju, baš sam mogla to osetiti, verujem da su i ostali izvođači osećali taj duh. Sada kad se vratim kući reći ću svima za ovaj festival, stvarno je super!

- Da li si slušala ovih dana druge izvođače i šta misliš o njihovim nastupima?

G.K: Da, imala sam priliku da prisustvujem drugom danu festivala. Slušala sam Defunkt, bila je ludnica, stvarno su bili fenomenalni! Publika ih je dobro prihvatila.

- Šta misliš o našoj hrani?

G.K: Baš mi se dopala, naročito riba, jeli smo je svaki dan, doručak, ručak, večera – nema veze.

- Mladi kod nas i ne slušaju toliko jazz, kako je to kod vas?

G.K: Kod nas se to malo više sluša, svi me stvarno podržavaju.

- Jedan naš drug je tvoj veliki obožavaoc, slao ti je mailove na koje si odgovarala, to mu je značilo. Da li tako svim fanovima odgovaraš?

G.K: Oh, slao mi je mailove? Haha, mnogo cenim i volim kada mi fanovi šalju poruke, uvek čitam svoje mailove, pozdravite ga i zahvalite mu.:)

- Hteli smo da te pitamo jedno šašavo pitanje, da li voliš Lisu Simpson?

G.K: Hahaha, znate šta, nisam uspela da gledam Simpsonove, mada su mi rekli da je Lisa stvarno dobra, ali je još nisam čula kako svira. Kad ugrabim prvu priliku odgledaću ih.

- Radila si sa mnogim poznatim imenima, sa kime bi volela da sarađuješ od srpskih umetnika?

G.K: Čula sam da ima dobrih muzičara, ali iskreno nisam istraživala ni jednog srpskog izvođača. Neke sam vrlo kratko čula ovde na festivalu. Bilo bi zanimljivo raditi sa nekim vašim jazzerom. Baš ću istražiti neke, pa možda mi mogli imati još neki koncert.

Zahvaljujemo se talentovanoj tinejdžerki na saradnji.

Jelena Jonić, Danica Nikolić

Intervju sa Slobodanom Trkuljom

Imali smo tu čast i zadovoljstvo, da par dana pre koncerta popričamo sa gospodinom Trkljuom u vezi sa njegovim stvaralaštvom, etno muzikom, razmišljanjem, mladosti, instrumentima i još o raznim temama.

Slobodan govori o svojoj ljubavi prema muzici, najdražim instrumentima, iskustvu koje je stekao boravivši u Holandiji, kao i o prvim sećanjima na naš grad.

Za početak izdvajamo jednu lepu misao :

Treba otići i upoznati druge kulture da bi naučio da ceniš i voliš i svoju.

Read more

Marčelo & Shock Orchestra – review

„Od MC bez harizme, preko Sve oke, pa do ovoga sada, ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista – al’ se promenila scenografija, stoga cepam scenario. Od danas sam samo didaskalija: pišite me u zagradi, striktno u zagradi, molim lepo. Jer, od danas nisam reper i nemam ništa s ovom scenom…..Dragi slušaoče, budi budući ili bivši, al’ odluči: upali baklju, noćas biraš s kim si!”

Od 2003. godine do sada Marčelo je redovni posetilac našeg grada. Ovoga puta publiku je obradovao bendom uživo. Marčelo & Shock Orchestra počeli su svoj nastup oko 22:30h koji je trajao skoro puna 2 sata. Marčelo, Nensi i Ministar Lingvista sve vreme su se trudili da održe dobru atmosferu, a bend ih je odlično pratio. Mogli smo čuti pesme sa sva tri albuma, između ostalih i: Kloš vs ljax, Mc bez harizme, Suze, Bekstvo, Kuća na promaji, Šarada, Pozerište, Otkucaji, Sveti bes, Uskuravtina, Gola vera, 3 želje, Ponos, Krasnokalipsa, Bluz o duhu iz boce, Dole, i Svetla gore! za kraj. Najveće iznenađenje za publiku je bilo izvođenje dela pesme „Vrežinski bazen“.

Svirane sa bendom, sve pesme dobijaju neku novu dimenziju i drugačiji zvuk. Neke zvuče tvrđe, energičnije, svežije, dok druge gube svoju čar . Atmosfera je svakako drugačija.

Cena ulaznice (500 din) je očigledno nekima bila prevelika te je nastup, između ostalog, obeležio i nedostatak publike. Postavlja se pitanje da li je koncert uopšte isplatio sam sebe?

Za razliku od prethodnog puta kada je veći deo publike činila mlađa populacija, dok su stariji stajali uglavnom pozadi i uživali u muzici, ovoga puta to nije bio slučaj. Primetno je bilo da se struktura publike sasvim promenila, starije publike nije bilo, a najbolje objašnjenje za to dao je Dr. Dra klavijaturista, producent i kompozitor Shock Orchestra:

„Neki ljudi su malo odustali da slušaju Marčela, a neki novi na koje smo mi računali još uvek nisu došli. Očigledno smo i mi u tranziciji, i ja mislim da će polako sada opet da krene progresija u tom pravcu, zbog toga što je sada neka potpuno nova priča, sve drugačije zvuči, ide se na neku malo drugačiju publiku sa željom da se ne zaboravi ni stara. E sad, dok se to ne dogodi, mi ćemo svirati u malo praznijim klubovima. Znate šta, kome se sviđa, sviđa, kome se ne sviđa, ne sviđa, i to je sasvim u redu.“

Marčelo, Nensi, Ministar Lingvista i dr. Dra bili su vrlo ljubazni da sa nama podele utiske sa nastupa…

NM: Kako ti se dopalo i šta si očekivao ovoga puta?

Dr. Dra: Ja u Nišu sviram 79ti put, i bilo je super kao i uvek!

Ministar Lingvista: Pa svaki put bude super, tako je bilo i ovaj put. Mislim, najbitnije je u suštini da publika oseti sve to i da daju nama energiju da bi mi dali njima.

Nensi: Super je bilo, razlika je jedina u tome što smo ovaj put došli sa bendom. Prošli put nije bio bend i bila je isto super atmosfera, večeras, naravno kada je bend tu, tu je više energije, interakcije sa publikom. Tako da, mislim da je ovaj put bilo i bolje nego prošli. Mislim da se ljudima svidelo to što nastupamo sa bendom i mislim da su se lepo proveli. Mi jesmo, nadam se da se to videlo. Nama je bilo super.

Marčelo: Ne znam, mi smo se proveli stvarno super i stvarno je bilo baš, baš, baš energije. A, nije bilo naročito mnogo ljudi, ali možda je to malo i zbog termina kada se koncert održava. S jedne strane imaš rezon – praznik je i svi su tu, provode praznik sa porodicom, to je kao plus; s druge strane imaš minus – svi su tu I provode praznik sa porodicom, znaš kao, zašto bi tih dana išao na koncert. Što se energije i atmosfere tiče, mi smo vrlo, vrlo zadovoljni kako je sve ovo prošlo.

NM: Kakav je tvoj komentar na prisustvo Zorana Živkovića u publici?

Marčelo: Kog Zorana Živkovića?

NM: Našeg bivšeg gradonačelnika, i bivšeg premijera.

Marčelo: Je l’? Pa nemam neki komentar, to sam sad čuo prvi put, tako da, znate šta, sa bine je malo teže snimiti pojedinačne face… Zoran Živković, koliko ja znam, proizvodi vino, i jednom je, kada se održavala promocija knjige njegovog imenjaka i prezimenjaka pisca Zorana Živkovića iz Beograda, našeg najprevođenijeg pisca u ovom trenutku; imenjaci i prezimenjaci su se našli zajedno, i napravili jednu akciju gde je Zoran Živković pisac promovisao svoju knjigu, a Zoran Živković političar i proizvođač vina se pobrinuo da svi ljudi popiju po nešto. To je bilo dobro dešavanje, tako da… Ništa, u svakom slučaju, svi koji dođu, dobrodošli su. Mogao bi sledećeg puta da donese neko vince, ako već ima nameru da dođe.

NM: Imate li na umu možda neki koncert na otvorenom?

Marčelo: Pa ne zavisi od nas. Zavisi od lokalnih organizatora i ko nas gde pozove. Što se nas tiče, mi smo voljni da dođemo uvek, a znamo da su ovde uvek dešavanja na otvorenom malo efektivnija od ovih u zatvorenom prostoru, ali kažem ti to stvarno nije do nas. Mi dobru volju imamo, tako da, ako nas neko pozove, eto nas.

NM: Imaš li neku poruku za buduće naraštaje? Primetili smo da je u publici bilo i dosta dece i tinejdžera…

Marčelo: Uvek istu! Citiram ono što kaže broj Jedan , starac iz stripa Alan Ford, on ima jedan savet, a od svih koje sam čuo u životu, ovaj se jedino pokazao tačnim, i glasi ovako: “Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti”. To nema greške, to je tako, samo nemoj da izgubiš, i pobedićeš, to je to…

Priredile Zoe_Jane i Stella

« Previous Page — Next Page »