Dušan Nešić a.k.a. Spect

Sunčano junsko popodne iskoristili smo da proćaskamo sa Dušanom Nešićem, na rep sceni poznatiji kao Spect. Veseli Nišlija otkira zašto repuje, piše, čemu se nada. Da li mu je draža mašina ili priroda, ima li kinte od repa i kako treba razumeti singl “Ovo nije moj grad”, pročitajte u našem intervjuu.

1. Poslednji put smo razgovarali krajem 2009. godine. Svašta se za to vreme izdešavalo. Daj nam neki hronološki pregled bitnijih datuma (svirke, singlovi, album…)

- Pozdrav svima koji čitaju ovo i pozdrav celoj ekipi Nis-Music.net portala! Krajem 2009. smo pričali o mom prvom albumu, Storia -i, od tad se hiljadu stvari izdešavalo. Brdo snimljenih pesama, nastupa i drugi album koji uveliko spremam. Od nastupa bih izdvojio onaj u klubu SKC-a, na Pravnom fakultetu, koji je organizovala ekipa Buđenja. Pre toga je izašo singl koji najavljuje album ( Spect f. Tobacco, Solow – 1234 ) i najsvežiji je spot za pesmu ”Ovo nije moj grad” koji je izašao 14. juna.

2. Imaš talenat, dobre tekstove, lokalnu publiku ali na red dolaze nova izdanja, singlovi, spotovi… opipljiv album? Sa kakvim sve problemima se suocavaju poklonici rep muzike koji su pritom muzicari i imaju želju za napretkom.

- Opipljiv album?! Danas je popularno da se kaže fizičko izdanje. Album u tom obliku želim. Međutim, tu je najbitnija distribucija, a to je nerazvijeno kod nas, pogotovu ako pričamo o repu. Što se problema tiče, šta ja znam, ima ih, naravno. Mada, ja sam u fazonu da to sve dolazi iz glave. Ako su ti loši uslovi snimanja, potrudi se da imaš dobru priču.

U repu je najbitnija reč, pa samim tim produkcija može da bude malo slabija. Po mom mišljenju, najveći problem su loše rep žurke, tj. nastupi. Loše ozvučenje, gluvi tonci i smotani DJ-evi. Ličiš sam sebi na budalu kad se kupaš u znoju, kad ti istrče žile na vratu a publika te belo gleda jer te ne razume zbog čega se toliko upinješ i šta je to što želiš da im kažeš, a sve to zbog lošeg ozvučenja.

3. Nezaobilazno je pitanje motiva. Znamo da nije sve u novcu, to je jasno vidi i kroz tvoje tekstove, ali novac je složiceš se, potreban. Da li i koliko zaraduju domaci (lokalni) reperi i ono cuveno – “ima li kinte od repa”? Možeš nam reci i šta tebe pokrece da stvaraš i repuješ?
- Rep je guranje kamena uzbrdo. Sizifovski posao. Ulaganje u sebe i svoju muziku, da bi na kraju shvatio da sve to radis uzalud. Para u repu nema. Ko koliko zaradjuje, stvarno ne znam. Niti me zanima. Novac jeste potreban, ali ja u repu zaista nisam zbog kinte, jer sam se davno pomirio s time da ”od repa leba nema”. Danas je vrlo popularno da svi reperi imaju para, sve njih ce neko ”da plati”, ”oni uzimaju evre”, ”uzimaju hiljade”, a ulicom šetaju u izbledelim
farmericama.

Spect – Ovo nije moj grad (Rep sa kasete 2011) (Official video)

Click here to view the embedded video.

Meni je to odvratno. To licemerje. Mene, lično, pokreće upravo to licemerje. Rep mi je u pravom smislu ventil i kada imam nesto na srcu, to i stavim na papir, odosno traku. Pokreće me gomila koja je hipnotisana sjajem, pevaljke koje nariču svoje umobolne, na animalno svedene, tekstove i ljudi koji u tome pronalaze kvalitet. U jednoj rečenici: pokreće me moje, lično, samostalno stvoreno, mišljenje.

3. Krevet, veš mašina ili priroda?

Krevet je najudobniji, veš mašina kliše. Dakle, priroda.

4. Kažeš “Ovo nije moj grad… ali roden sam ovde, ovo nije moj svet, ali ne želim da odem”. Jasna je kritika društva i svakodnevnice, medutim pojasni nam zašto ne želiš da odeš?

Niš je grad u kome sam rođen. Mnogo stvari me vezuje za njega, međutim, trudim se da budem realan i da na pravi način sagledam i vrline i mane. I mislim da sam tom pesmom, donekle, opisao stanje stvari. U krajnjem, tu je pesma, spot.. Ko kako ukapira i doživi priču je njegova stvar. Umetnik ne opisuje svoje delo, poruka je tu negde, ispod boje nanesene četkom, iza reči, između reči..

”18000 diše kao palanka,
armija mizernih napada, pa držim gard sada,
ne mogu da sjebu me, ja sam iznad sranja..”

5. Zamisli situaciju – Dodje Arapin u Niš, i sretne tebe na ulici. Pita te, šta je to Durlan, kako bi mu objasnio?

Doveo bih ga u Durlan, odveo u Bruku na pljeskavice, pa iza Tirketove trafike na po Nikšicko tamno. A on nek sam kapira dalje

6. Do sada najdraže napisane pesme (tvoje autorske naravno). Može neki stih, naravno

Ajde da krenemo od neke 2008… ”I dalje isti sam” je stvar koju bih izdvojio iz tog ranijeg perioda. Od novijih u prici je stvar ”1234”, odlična priča, odličan bit koji je Kengur skuvao, ”Ovo nje moj grad” naravno, i izdvojio bih još i ”Shvatio sam”, ”Cartoon city”, ”Sve što si čuo” i ”Tamna strana” na kojoj gostuje Marconiero ( kontraverzna numera ). To su pesme sa albuma koje na neki način objedinjuju tematiku albuma koji spremam ”Rep sa kasete”.

”Ovo nije rep za patike od 20.000,
ovo je rep iz navike za 200 dinara,
ovo je rep za bus koji slusas u sluskama,
ovo je za srednju klasu koja me je podigla!”

7. Šta možemo da ocekujemo u narednom periodu? Čemu stremi Spect?

Stremim upisu treće godine faksa na teret države, da album bude gotov za mesec, dva dana, u planu je još jedan spot, možda dva… Manje više to je to. Kad ne očekuješ, ne razočaravaš se. Nek stvari idu svojim tokom, strpljiv sam.

___
Fotografije: Marko Pekić

Bluz novog dana počeo je posle ponoći u niškom klubu Vavilon nakon što su na scenu stupili Šinobusi – rok bluz grupa iz Novog Sada. U vreme najavljenog početka, oko 22:30h, nas desetak ušlo je u prazan klub i zajedno sa članovima benda odgledalo meč Novaka Đokovića. Nakon Novakove pobede praznina kluba poče da se puni.

Pa i ne tako mlada grupa koja je nastala 2001. godine, dovezla je entuzijazam među malobrojnu ali i glasnu publiku. Milan Korać, gitarista i glavni vokal, pevao je najviše pesama sa njihovog trećeg i najsvežijeg albuma “Vagon za provetravanje tunela” kao što su “Bluz novog dana”, “Ravnodušna pesma”, “Mirna Bačka” itd.

Nisu manjkale ni kompozicije sa prethodnih albuma. Pored njihovih pesama izveli su i nekoliko stranih hitova poput “Black Betty” od Ram Jam-a.

Na zvuke nežne pesmice “Svitac” publika se njihala, a mnogi parovi ljubili, dok je bilo ludovanja uz “Super bejbe”. Atmosfera je bila više nego uzburkana, iako se klub do kraja večeri nije napunio. Ako ništa drugo barem su svi imali mesta za đuskanje što su i koristili.

Šteta što više Nišlija nije iskoristilo priliku da čuje fenomenalni “novosadski bluz”. Nadamo se da ćemo ih uskoro ponovo slušati u Nišu, pa će to biti prilika za sadržajniji i bogatiji izveštaj.

Šinobusi – Super bejbe

Click here to view the embedded video.

Nis-music: Hm, šta bismo mogli da te priupitamo…

Aca Seltik: Došo si nespreman, izađi sa časa..

Nis-music: Pa, ne stvarno nisam uradio domaći zadatak, ali recimo za početak, neka anegdota sa koncerata iz Niša?

Aca Seltik: Uh, anegdote iz Niša, joj…Bilo ih je mnogo, većine se ne sećam (smeh). Budimo realni.

Pa znaš šta, evo recimo prošle godine je bilo zanimljivo, kad su nam banule tri, četri devojke u bekstejdž, koje su rešile da proputuju celu zemlju sa nama, i onda su bukvalno od Beograda pa nadalje sve koncerte u toj turneji propratile. I evo, ove godine su nam donele foto album koji se zove „Sa Keltima po Srbiji“

Bilo je tu raznih anegdota, ja se sećam kad me je jedna devojčica pre sigurno desetak godina odvukla u mrak, pa sam ja mora da vrišteći izlazim odatle..tako da, lepe uspomene me vežu za Niš.

Nis-music: Pošto večeras igraju Srbija-Severna Irska, rezltat neki, prognoze…

Aca Seltik: Neću da prognoziram ništa, s obzirom na to da ja, prvo, sa Englezima neću da imam posla uopšte,a drugo,  pogotovo sa ovim malim englezima prerušenim u zelene dresove. Severna Irska, što se mene tiče ne postoji. Zapravo postoji isto kolko i Kosovo u Srbiji, prema tome ona će biti Irska pre ili kasnije i tačka. No manimo se politike vratimo se na muziku…

Nis-music: Ok, naravno, nema politike. Dakle, Shane Mcgowan?

Da li si imao prilike da ga upoznaš?

Aca Seltik: Pevao sam s čovekom na Exitu. Divan čovek. On je apsolutno nesvestan koliko je srećan.

Recimo, kad su Pogsi dolazili na Exit, došli su petorica umesto sedmorice, pošto su dvojica promašila avion i otišla za Belgrade neki u Americi. Lupam, Montana, Ohajo…A Shane je sa ostatkom ekipe sleteo u Budimpeštu. Na putu od Budimpešte do Novog Sada on je sve vreme bio egzaltiran i ono, kao u ekstazi vikao: „Jao pobogu kolki je ovaj Beograd!“

Onda kad smo mi došli da se upoznamo s njima, otvorila su se vrata od kombija i čovek je ispao na glavu, pa to je bilo fenomenalno…Ipak, šalu na stranu, koliko god on bio nesvestan šta mu se dešava, to je apsolutno čovek koji je nezaobilazan u bilo kojoj antologiji, što literarnog stvarlaštva, što muzičkog, tako da, što se mene tiče ne postoji veće dostignuće i svetliji momenat u mojoj karijeri nego kad sam izašo sa Shaneom na binu. Trebalo me je videti kad sam se upoznavao sa njim. Momci iz benda su me držali ja sam ridao, Shane nije znao kako se zove i tako…

Nis-music: Prestadosmo da brojimo kolko ste puta bili  u Nišu, šta očekujete od večerašnjeg koncerta?

Aca Seltik: Isto što i prošle godine, a sledeće godine istu atmosferu ko i ove. Šalim se, pa pošto je ovo takav prostor očekujemo mnogo znoja dakle da Grujča nekoliko puta promeni majicu. Sva sreća nema pušenja pa ćemo krv i suze izostaviti ovaj put. Ali dobro, činjenica je da se uvek i mi dobro provedemo, i publika dobro provede. Čak smo i menjali spisak u odnosu na Beograd pa će nama biti interesantnije. Neke stvari moraš menjati. Šta ćemo kad izađe novi album, možda Green roses ispadne sa spiska ponegde. Možda ispadne Drinking song …

Nis-music: Kad smo kod sledećeg albuma, kad je u planu?

Aca Seltik: Biće! Biiiiće! Ne znam kada.

Krajem ove godine ili rano sledeće godine ali u svakom slučaju pošto sledeće godine slavimo dvadeset godina, red je da do tada i izađe.

Nis-music: Hoće li se na albumu naći neki od irskih tradicionala?

Aca Seltik: Dobro pitanje, ne znamo ni mi. Još ne znamo, mada može i ne mora. Ako nam se uklapa u priču koju nosi taj album onda da. Ako se ne uklapa, odnosno ako imamo dovoljno toga da ispričamo van toga onda ne. Znači, bez neke presije. Može i ne mora. Za sada imamo dva u planu…

Nis-music: Hvala puno. Želimo vam uspešnu svirku!

Intervju: Srđan Radić, Nikola Marković

Fotografije: Marko Pekić

Uh, (gutljaj kafe), noćas beše opasno

-Fotogtafije sa koncerta-

Dragi nam Kelti već tradicionalno gostuju zelenih dana marta, na radost ovdašnjih pristalica i poštovalaca braće Iraca i Éire kulture.

U Klubu Pravnog fakulteta (SKC) nastupili su juče momci čiji se koncerti pamte i poklanjaju samo lepa sećanja. To svakako može potvrditi omladina koja je u velikom broju pristizala i okupljala se u obližnjem parku, „zagrevajući se“ i pevušeći (urličući?) po neke refrene uz priče kako je to bilo ranijih godina.

Neki minut pred početak, združena ekipa reportera, a pre svega velikih prijatelja, te večeri pod okriljem Južnih vesti i Nis-Music.net portala, odlučila je da napravi intervju sa Aleksandrom Petrovićem (Aca Celtik), frontmenom grupe Orthodox Celts.

Odma’ da vam kažem, Aca je jedan kul lik, što podjednako važi za ceo bend. Sledeće godine biće im 20 godina postojanja a sa njima se može popričati bez ikakvih distanci. Ljudi su nas bez problema primili u backstage i baš lepo proćaskasmo. Uostalom, pogledajte video prilog (uskoro)

A koncert?

Da, baš kao što ste zamislili da je bio, samo još malo vlažniji. A kakav bi mogao biti kada ljudi pevaju iz srca, isijavaju i zrače energijom, ne štede se. Nema falša, nema foliranja. Svirka i pesma iz duše uvek rezultuje punim srcima svih pridošlih. Fora je u tome što to Kelti uspevaju godinama, i iako uz sličan program, uvek je svaki koncert na svoj način poseban. Tako beše i juče.

Treba pohvaliti organizatore jer koliko sam imao priliku da vidim i čujem, nisu štedeli na ozvučenju i rasveti. Kasnije sam potvrdio tu informaciju i saznao da su angažovani zaista profesionalci toj struci. Šta reći… Da bog da svaki koncert ovako zvučao!

Čim se završila utakmica, u već zagrejanoj atmosferi SKC-a, istrčaše Kelti na binu

Dve laganije pesme nisu sprečavale domaće pulene da žestoko zatalasaju klub. Možda je bilo i preterivanja u tom gurkanju (činilo se u trenucima da su pojedinci došli samo zbog toga), ali to valjda ide tako s mladošću, ili u mladosti, kako god.

Nakon Acinog uvodnog pozdrava, usledila su dva irska tradicionala „Star of a County Down“ i „Irish Rover“. Vazduha je polako nestajalo i verujem da su se svi pitali:“A kako li je tek bilo dok su dozvoljavali pušenje“. Elem, to omladincima punim snage nije smetalo da se vesele do iznemoglosti, koja ih je doduše stigla posle desetak odsviranih pesama, pa su prvi redovi bili nešto „mirniji“.

Hm, poduhvat je setiti se većine odsviranih a da se pritom ne pomeša prethodno ili gostovanje tamo neke godine J. Ipak, teško je zaboraviti podignute ruke i poznati ritam koje donose pesme poput „Two Faces“, „Rocky Road To Dublin“, „Whiskey you’re the Devil“ …

Dok smo ćaskali u backstage-u Aca mi je rekao da su ih neke devojke (iz Niša mislim?) pratile tokom cele turneje. Bile su i na jučerašnjem koncertu i jednog trenutka ih je Aca pozvao u prve redove posvetivši im „Spanish Lady“.

Šalovi i zastave zavijoriše se još jednom uz „Mick McGuire“ i evergreen stvari „Green Roses“, „Far Away“ uz neizbežnu „Drinking Song“. Naravno nije izostala i legendarna „Dirty Old Town“, većini poznata u izvođenju Pouges-a i Dubliners-a.

Ne mogu vam reći kada se završio koncert jer sam zaboravio na sat. Mobilni je bio u jakni, a jakna ko zna ispod koje jakne, i zaista nisam obraćao pažnju na vreme. Verujem da niko nije.

Nakon dva bisa, Aca se srdačno zahvalio publici, uz prethodnu šalu da „nije došao ovde da bude popularan“. „Ukoliko ti nakon svirke gaće nisu mokre, kao i da nisi bio na svirci“ – rekao je Aca citirajući Goluba, frontmena grupe „Goblini“. Pre nego što su se svetla upalila, odsvirana je još „Foggy Dew“, taman da punih srca odemo domu.

Beše juče lepa noć. Topla. Ispunjena. Vesela.

Orthodox Celts, hvala vam majstori, dođite nam opet!

Razgovarali smo sa momkom iz hooda, veseljakom, i boemom. Rep mu je bio i ostaće No1 u životu, a za Nis-Music otkriva svoje pogleda na nišku rep scenu, zavidan početak karijere, novi album …

Dušan Nešić – Spect

- Zdravo, Dušane. Za početak ispričaj nešto više posetiocima Niš Mjuzika, ko je Spect, i zašto si se baš odlucio za to umetničko ime?

- Zdravo! Spect je Dušan Nešic, iz Niša, Durlana, regularan lik koji voli sprdnju, pivo i rep. Zašto “Spect”, sasvim slucajno. Naime, k’o klinac (6-7 razred) sam se ložio da crtam gafite i re; “respectaz” mi je zvučala kao perfektan nadimak. Posle nekog vremena sam primetio da se lokalni writteri taguju skraćenicama i izvuk’o sam “Spect”. Kasnije sam saznao da glagol “specto, spectare, spectavi, spectatum”, na latinskom znači “gledati, posmatrati”, a imam taj dar da “vidim” stvari i tada sam se samo uverio u to da je nadimak onaj pravi. U neku ruku, Spect je naš’o mene, a ne ja njega.

- Čuda se ipak dogadaju, je l’? Upoznaj nas nešto više sa tvojim počecima rep karijere, i konkursom koji ti je promenio život.

- Prvu pesmu sam snimio 6.5.2006. godine u Beogradu, tačnije u studiju “Bling-Bling”. Vlasnik studija je LUD, poznato ime naše rep scene, koji je objavio konkurs za najbolji tekst u “Bravo” časopisu. U konkurenciji od preko 1300 pristiglih tekstova moj je izabran za najbolji i od tog momenta počinjem aktivno da snimam. - Sećaš li se prvog nasutpa? Svaki početak u bilo kojem poslu je težak, i nosi sa sobom neke okolnosti (tremu, strah od neuspeha, tehničke probleme..). Kakva su tvoja iskustva?

- Naravno da se sećam, desio se 2007. godine u holu srednje škole u koju sam išao (nastupao sam da ne bih išao na časove, u poverenju ), a prvi nastup na koji sam pozvan je bio 2008. godine, krajem marta u klubu “Angie”, u Nišu. Početak kakav sam ja imao je nešto što svaki reper bar jednom poželi u to sam siguran. Naravno da je postojala trema, strah takođe, jer čovek ulazi u jedan krug ljudi koji mu je do tog trenutka nepoznat. Svi glume, nose maske, misle da su najbolji i da samo oni rade pravu stvar i potreban je jak karakter da bi se sa reperima izašlo na kraj i odolelo uticajima koji vrše. Pogotovu na klince koji počinju svoje karijere. Ja sam u tome, hvala bogu, uspeo.

Izgradio sam makar nešto svoje, sitno, ali samo moje. Reperi me ne zanimaju jer sam do sada imao samo negativna iskustva i zaobilazim mesta na kojima mogu da ih sretnem jer ne želim kontakte. Tehničke probleme nisam imao, ako misliš na uslove snimanja i kvalitet pesme.

Nekoliko pesama sam snimio u Inflame beatz studiju kod JanZoo-a, snimao sam kod Bate iz Ding-Donga, T – Blazera i od samog početka sam  samog sebe navikao na kvalitet zvuka ( mix ) pesme koju snimim. A to je, po mom mišljenju, minus likovima koji počinju da snimaju rep. Sada snimam kod Kengura, ortaka koji zna mnogo više o muzici od nekih producenata koji su na glasu, i prezadovoljan sam načinom na koji radimo.

- U Nišu se poslednjih godina pojavilo dosta MCeva i po neki rep sastav. Kako je niška rep scena ispraćena i koliki respect ima u srpskoj rep zajednici? ( poštovanje među reperima u srbiji )

- Ima stvarno mnogo repera u Nišu! U priči sam 4-5 godina, upoznao sam puno ljudi, ali sve repere, konkretno, niške, nikada neću, jer niču kao pečurke posle kiše. Kako je ispraćena niška rep scena? Definitivno ne na odgovarajuci način! Beograd jeste najveći grad i ima najviše ljudi, ali mislim da se na jugu radi kvalitetniji rep.

Ne zato što sam s juga, već objektivno gledam stvari. Reperi koji čine stub “Beogradske” scene su, izmedju ostalog, Dada ( Novi Sad ), Deniro ( Užice ), Bookey MC ( Kragujevac, ako se ne varam ), pa i Marčelo, koji, doduše, više ne radi klasican rep. Iz tih razloga mislim da Niš zaslužuje veće poštovanje jer je grad repa. Bukvalno. Što se tiče respekta, NEMA GA! Postoje grupe koje zajedno rade i međusobno se poštuju, naravno, ali respekta nekih većih razmera nema. Zato nam scena i puca. Zlatna vremena Bassivity-a su daleko iza nas…

- Gde voliš da izađeš u Nišu? (obožavateljke, pažljivo čitajte! )

- Hedonist je broj jedan! Lepe uspomene me vezuju za taj kafić. Ima me i u klubovima, ali samo kad drugari organizuju žurke, jer drugacije nemam živaca za nafurane snobove i barbike. Zaglavim i na keju, u kraju… Sve zavisi od raspoloženja i trenutnog budzeta.

- Čaša je do pola puna ili do pola prazna?

- Optimista sam, tako da je uvek do pola puna, a u kafani sam najcrnji pesimista tako da je uvek do pola prazna i punim je do vrha.

- Znam da si poštovalac rada i dela Ðorda Balaševica. Osim repa, šta se još može naći u tvojoj plejlisti?

- Balaševic je muzičar kog ja najviše cenim i poštujem. Nisam uskogrud i skučenih vidika, tako da slušam maltene sve, kazem “maltene” jer novokomponovanu muziku, tzv. “narodnjake”, stavrno ne mogu da slušam. Znam pesme jer se vrte svuda, ali u mom plejeru ne. Volim Riblju Čorbu, Indexe, Smak volim da poslušam, Kemala Montena, u poslednje vreme Dušana Prelevica, itd…

Da ne nabrajam dalje. Rep je na prvom mestu bio i biće.

- Od 2006. godine nastupao si u dosta klubova, snimao si kako solo tako i dosta zajedničkih pesama. Čuli smo da uskoro izlazi tvoj prvi album “Storia”. Biće to tvoj debi, i kaži nam šta ti očekuješ od albuma, i šta mi kao publika možemo čuti.

- Da, snimam album, do kraja 2009 se nadam da će biti gotov. Dobar deo materijala je gotov. Biće 15-ak pesama, goste ne želim da otkrivam. U svakom slučaju, biće i zvučnih imena. Albumom ne menjam svoj status demo izvodjača jer će biti dostupan na Internetu na free download-u. Nemam platežnih mogucnosti da album izdam preko neke izdavačke kuće, tako da to ostaje kao jedan od ciljeva u budućnosti. Nadam se, skorijoj.

Od albuma ne zelim da očekujem bilo šta, jer sam, vremenom, naučio da budem skroman, a i ne želim da letim visoko. Biće šta treba da bude, album sam radio predano, svim srcem, sa puno entuzijazma i energije koja će se osetiti, nadam se. Pubilka može da očekuje dobar rep, bez nekih limunada od pesama, ima, naravno, i takvih, ali su u manjem broju.

- I za kraj te moram pitati za poruku onima koji neveruju u čuda, šta bi im ti porucio ?

- Da veruju u čuda. Šalim se, čuda su retka, ali dese se.. S druge strane, i ne verujem baš u cuda. Dinar ne padne s neba, već treba da se zaradi, a mojim “dragim” reperima poručujem da snimaju, pišu, repuju, i da se ne obaziru se na tuđe komentare, jer će samo tako da izgrade svoj stil i ime.

Pozdrav svima, ljubav!

- Šta misliš o našem gradu i ljudima u njemu?

G.K: Ljudi su mnogo ljubazni, ovde smo već nekoliko dana. Sviđa mi grad i ovaj ovde okrug oko tvrđave. Tretirali su nas kraljevski, stvarno je bilo zabavno.

- Da li si čula za festival pre ovog nastupa?

G.K: Ne, da budem iskrena. Ovo mi je prvi put, debi.

- Kako uspevaš sve da postigneš, mislim sviraš sve te instrumente i pevaš, kako si to uskladila sa školom?

G.K: Pa, završila sam srednju školu dve godine ranije i upisala muzički univerzitet u Bostonu. Profesori tamo rade sve da bi pomogli učenicima da nastupaju, vrlo su fleksibilni. Kada sam na putu, dopuštaju mi da sav posao radim preko interneta, šaljem mailom da bih sustigla gradivo, stvarno u fleksibilni.

- Šta misliš o festivalu Nišville i publici?

G.K: Dobro je organizovan. Ljudi su ludi za muzikom, daju fenomenalnu energiju, baš sam mogla to osetiti, verujem da su i ostali izvođači osećali taj duh. Sada kad se vratim kući reći ću svima za ovaj festival, stvarno je super!

- Da li si slušala ovih dana druge izvođače i šta misliš o njihovim nastupima?

G.K: Da, imala sam priliku da prisustvujem drugom danu festivala. Slušala sam Defunkt, bila je ludnica, stvarno su bili fenomenalni! Publika ih je dobro prihvatila.

- Šta misliš o našoj hrani?

G.K: Baš mi se dopala, naročito riba, jeli smo je svaki dan, doručak, ručak, večera – nema veze.

- Mladi kod nas i ne slušaju toliko jazz, kako je to kod vas?

G.K: Kod nas se to malo više sluša, svi me stvarno podržavaju.

- Jedan naš drug je tvoj veliki obožavaoc, slao ti je mailove na koje si odgovarala, to mu je značilo. Da li tako svim fanovima odgovaraš?

G.K: Oh, slao mi je mailove? Haha, mnogo cenim i volim kada mi fanovi šalju poruke, uvek čitam svoje mailove, pozdravite ga i zahvalite mu.:)

- Hteli smo da te pitamo jedno šašavo pitanje, da li voliš Lisu Simpson?

G.K: Hahaha, znate šta, nisam uspela da gledam Simpsonove, mada su mi rekli da je Lisa stvarno dobra, ali je još nisam čula kako svira. Kad ugrabim prvu priliku odgledaću ih.

- Radila si sa mnogim poznatim imenima, sa kime bi volela da sarađuješ od srpskih umetnika?

G.K: Čula sam da ima dobrih muzičara, ali iskreno nisam istraživala ni jednog srpskog izvođača. Neke sam vrlo kratko čula ovde na festivalu. Bilo bi zanimljivo raditi sa nekim vašim jazzerom. Baš ću istražiti neke, pa možda mi mogli imati još neki koncert.

Zahvaljujemo se talentovanoj tinejdžerki na saradnji.

Jelena Jonić, Danica Nikolić

Slobodan govori o svojoj ljubavi prema muzici, najdražim instrumentima, iskustvu koje je stekao boravivši u Holandiji, kao i o prvim sećanjima na naš grad.

Za početak izdvajamo jednu lepu misao :

Treba otići i upoznati druge kulture da bi naučio da ceniš i voliš i svoju.

- Poznati ste po prepoznatljivom performansu i uvođenju inovacija na svojim nastupima. Da li možemo da očekujemo nešto novo i na predstojećem koncertu?

Trkulja: Na koncertu u Nišu nastupam u jednom potpuno nesvakidašnjem sastavu, takozvanom šesnaestercu – sviram sam + 15 instrumenata Našao sam odličan način da sve instrumente koje imam i sviram uposlim na sceni u isto vreme i napravim muzičku avanturu od dva sata koja ima energiju rock koncerta. Publika će biti u prilici da uživa u samostalnom performansu i da sluša kako muzika raste od jednog instrumenta do zvuka celog orkestra. Biće tu i zvuk bubnja i basa, akustične gitare, pa udaračkih instrumenata, ma prava fešta zvuka i energije.

- Koja su vaša prva sećanja na Niš, i da li ste imali prilike da dovoljno upoznate grad?

Trkulja: Kao klinac sam često dolazio u Niš jer imam vrlo blisku rodbinu u njemu, ali prvo sećanje koje mi trenutno pada na pamet mi je ekskurzija u osnovnoj školi kad me je brat iz Niša kidnapovao iz razreda da se vozamo Vespom po tvrđavi… Niš je mesto po mojoj meri, ljudi su fenomenalni, puni vedrog duha.

- Kako objašnjavate slušanost i popularnost od strane mlađih generacija, i kakvu im poruku zapravo šaljete Vašom muzikom?

Trkulja: Poruka je da čovek može živeti u modernom dobu i sačuvati tradiciju i kulturni identitet. Srpska muzika ima fantastičan sentiment i neverovatno produhovljenu emociju kojom odiše, dodajte tome i modernu produkciju i ozbiljan muzički pristup i dobićete muziku koja može da osvoji svet.

- Šta mislite o podučavanju mlađih naraštaja o folklornim instrumentima, u cilju očuvanja tradicije etno muzike, Srbije i Balkana uopšte? Šta je po vašem mišljenju najbolji način očuvanja tradicije jednog naroda?

Trkulja: Pa upravo to, čuvati ljubav prema narodnoj tradiciji, uzeti instrumente u ruke i naučiti sve što može da se nauči. Trudiću se da skromno znanje koje imam prenesem na mlade ljude koji žele da se bave srpskom tradicijom i da ih onda lagano uvedem u svet moderne produkcije. To je upravo ono što radim sa Balkanopolisom. Moderna produkcija I

- Da li biste bili gost neke niške gimnazije?

Trkulja: Naravno da bih! Već sam držao predavanja po gimnazijama i školama u Beogradu i Novom Sadu, i bilo bi mi zadovoljstvo da se u Nišu sretnem sa mladim svetom i da porazgovaramo o raznim temama. Najlakše me je kontaktirati preko menadžera na info@balkanopolis.com

- Kažite nam nešto više o vašim prvim muzičkim koracima. Koji ste instrument prvo zavoleli?

Trkulja: Prvi instrument mi je bio klarinet, ako ne računamo blok flautu iz osnovne škole… preko njega sam ušao u svet muzike i sećam se kako sam kao desetogodišnjak sam kući učio da odsviram neke tonove koje mi profesor još uvek nije pokazao. Prosto morao sam da znam kako klarinet svira. Ta znatiželja me i dalje drži ali sada već u smislu traženja zvuka Balkanopolisa, spajanja ozbiljne produkcije i tradicionalnog zvuka. U međuvremenu sam zasvirao gajde, pa frule, pa gitaru u gimnaziji, pa prešao na saksofon i otišao u Holandiju da se školujem i učim da improvizujem. Sve me je zanimalo, orkestarska produkcija, pop produkcija, britanska pop scena, američka džez scena, i naravno gde je naša srpska tradicionalna muzika u svetu prebogatom zvukom. I onda sam lagano krenuo da ubacujem srpske zvuke u sve i svaku svirku koju sam imao, i počeo da osvajam nagrade na festivalima zbog originalnosti. Pa ti vidi šta je Srbija.

- Koji su muzičari imali najveći uticaj na Vas u srednjoškolsko doba i za vreme studija?

Trkulja: Što se tiče rock muzike – Gabriel i njegova produkcija, na saksofonu Jan Garbarek i Branford Marsalis, na klarinetu Eddie Daniels za jazz, Manos Achalinotopulous i Husnu Senlederici za vizantijsku muziku, na gajdama Pece Atanasovski, kaval i tambure Dragan Dautovski i makedonska grupa Anastasija, jermenski duduk Djivan Gaspariyan i Suren Asaduriyan, a vizantijsko pevanje monasi manastira Kovilj. Spojte sve to sa orkestarskom muzikom Metropole Orkestra iz Holandije i dobićete jasnu sliku uticaja na zvuk Balkanopolisa. Nekako su se sve te boje spojile u jednu jedinstvenu celinu rock & orkestarskog zvuka, prožetog vizantijom i tradicionalnim pevanje, uz gajde, kaval, duduk i mnoge druge instrumente.

- Kako se branite od svakodnevne užurbanosti, stresa, i brzog tempa života? Šta vas smiruje?

Trkulja: Radujem se životu, i lepim i neprijatnim stvarima, sve to nekako ide u paketu. Shvatio sam odavno da treba Bogu biti zahvalan na svakom danu koji nam je dao, jer vreme jako brzo prolazi. Valjda zato i imam potrebu da toliko radim. Redovno idem na liturgiju i pričešćujem se I trudim se da sa smirenjem prihvatim svaki novi dan i sve lepe stvari I iskušenja koja nam donosi.

- Kako biste opisali period proveden u Holandiji (belom svetu)?

Trkulja: Izuzetno iskustvo, period muzičkog i duhovnog sazrevanja, osamostaljenja, sve mi se nekako desilo u tom periodu. Holanđani su jako vredan narod, puno rade i mnogo vežbaju, pa sam i ja radio po ceo dan, nekad sam čak po 8 do 10 sati dnevno provodio u sviranju i vežbanju. Treba otići i upoznati druge kulture da bi naučio da ceniš i voliš i svoju.

- Ispričajte nam nešto više o tome kako je došlo do saradnje sa Metropol orkestrom iz Holandije.

Trkulja: Metropole Orkestar je bio oduševljen idejom spajanja muzike Balkanopolisa sa orkestrom. Iako su vrlo, ali vrlo probirljivi što se tiče umetnika sa kojima rade, imao sam jaku veru da će ih muzika koju stvaram dotaći i bio sam u pravu. Trebalo je skoro 2 godine da prođe dok naš program nije došao na red ali vredelo je čekati. Za koncert u Sava Centru su doputovali Iz Holandije, odrekli se honorara u humanitarne svrhe, za centar za borbu protiv narkomanije pri manastiru Kovilj, i potpisali protokol o saradnji sa Balkanopolisom o budućoj saradnji na CDu, koncertima, zajedničkoj produkciji itd. Učestvovali su i na albumu koji smo snimali u Real World Studiju.

- Kakav je bio osećaj sarađivati sa Piterom Gabrielom?

Trkulja: Sa Piterom nisam direktno sarađivao, ali sam radio sa ljudima vrlo bliskim njemu, Richard Evans, sada već vrlo blizak prijatelj, sa kojim produciram novi album je muzičar u njegovom bendu. Po njegovoj preporuci su na albumu svirali i David Rhodes i Tony Levin, Gabrielovi muzičari, kao i John Giblin basista muzičara kao što su Paul McCartney, Annie Lennox, John Lennon, Kate Bush, Simple Minds itd. Balkanopolis i njih smo snimali u Real World Studiu u Britaniji, Metropole Orchestra u MCO3 studiju u Holandiji a sve vokale, vizantijski hor i tradicionalne vokale u Manastiru Kovilj zbog fantastične akustike. U tom smislu ovaj album je produkcijski izuzetno zahtevan i kompleksan pa je i dobijeni rezultat potpuno nov i nesvakidašnje moderan pop zvuk Balkanopolisa. Miks albuma radi Tchad Blake, trostruki dobitnik Grammy nagrade za miks i produkciju i odnedavno veliki fan grupe Balkanopolis.

- Šta mislite o našem radu na promovisanju muzike?

Super ste ekipa i website vam je odličan. Hvala na podršci I pitanjima, budite kreativni kao do sada.
Samo napred!

-
Zahvaljujemo se još jednom Slobodanu Trkulji na izdvojenom vremenu.

Miloš Igrutinović
Srđan Radić

„Od MC bez harizme, preko Sve oke, pa do ovoga sada, ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista – al’ se promenila scenografija, stoga cepam scenario. Od danas sam samo didaskalija: pišite me u zagradi, striktno u zagradi, molim lepo. Jer, od danas nisam reper i nemam ništa s ovom scenom…..Dragi slušaoče, budi budući ili bivši, al’ odluči: upali baklju, noćas biraš s kim si!”

Od 2003. godine do sada Marčelo je redovni posetilac našeg grada. Ovoga puta publiku je obradovao bendom uživo. Marčelo & Shock Orchestra počeli su svoj nastup oko 22:30h koji je trajao skoro puna 2 sata. Marčelo, Nensi i Ministar Lingvista sve vreme su se trudili da održe dobru atmosferu, a bend ih je odlično pratio. Mogli smo čuti pesme sa sva tri albuma, između ostalih i: Kloš vs ljax, Mc bez harizme, Suze, Bekstvo, Kuća na promaji, Šarada, Pozerište, Otkucaji, Sveti bes, Uskuravtina, Gola vera, 3 želje, Ponos, Krasnokalipsa, Bluz o duhu iz boce, Dole, i Svetla gore! za kraj. Najveće iznenađenje za publiku je bilo izvođenje dela pesme „Vrežinski bazen“.

Svirane sa bendom, sve pesme dobijaju neku novu dimenziju i drugačiji zvuk. Neke zvuče tvrđe, energičnije, svežije, dok druge gube svoju čar . Atmosfera je svakako drugačija.

Cena ulaznice (500 din) je očigledno nekima bila prevelika te je nastup, između ostalog, obeležio i nedostatak publike. Postavlja se pitanje da li je koncert uopšte isplatio sam sebe?

Za razliku od prethodnog puta kada je veći deo publike činila mlađa populacija, dok su stariji stajali uglavnom pozadi i uživali u muzici, ovoga puta to nije bio slučaj. Primetno je bilo da se struktura publike sasvim promenila, starije publike nije bilo, a najbolje objašnjenje za to dao je Dr. Dra klavijaturista, producent i kompozitor Shock Orchestra:

„Neki ljudi su malo odustali da slušaju Marčela, a neki novi na koje smo mi računali još uvek nisu došli. Očigledno smo i mi u tranziciji, i ja mislim da će polako sada opet da krene progresija u tom pravcu, zbog toga što je sada neka potpuno nova priča, sve drugačije zvuči, ide se na neku malo drugačiju publiku sa željom da se ne zaboravi ni stara. E sad, dok se to ne dogodi, mi ćemo svirati u malo praznijim klubovima. Znate šta, kome se sviđa, sviđa, kome se ne sviđa, ne sviđa, i to je sasvim u redu.“

Marčelo, Nensi, Ministar Lingvista i dr. Dra bili su vrlo ljubazni da sa nama podele utiske sa nastupa…

NM: Kako ti se dopalo i šta si očekivao ovoga puta?

Dr. Dra: Ja u Nišu sviram 79ti put, i bilo je super kao i uvek!

Ministar Lingvista: Pa svaki put bude super, tako je bilo i ovaj put. Mislim, najbitnije je u suštini da publika oseti sve to i da daju nama energiju da bi mi dali njima.

Nensi: Super je bilo, razlika je jedina u tome što smo ovaj put došli sa bendom. Prošli put nije bio bend i bila je isto super atmosfera, večeras, naravno kada je bend tu, tu je više energije, interakcije sa publikom. Tako da, mislim da je ovaj put bilo i bolje nego prošli. Mislim da se ljudima svidelo to što nastupamo sa bendom i mislim da su se lepo proveli. Mi jesmo, nadam se da se to videlo. Nama je bilo super.

Marčelo: Ne znam, mi smo se proveli stvarno super i stvarno je bilo baš, baš, baš energije. A, nije bilo naročito mnogo ljudi, ali možda je to malo i zbog termina kada se koncert održava. S jedne strane imaš rezon – praznik je i svi su tu, provode praznik sa porodicom, to je kao plus; s druge strane imaš minus – svi su tu I provode praznik sa porodicom, znaš kao, zašto bi tih dana išao na koncert. Što se energije i atmosfere tiče, mi smo vrlo, vrlo zadovoljni kako je sve ovo prošlo.

NM: Kakav je tvoj komentar na prisustvo Zorana Živkovića u publici?

Marčelo: Kog Zorana Živkovića?

NM: Našeg bivšeg gradonačelnika, i bivšeg premijera.

Marčelo: Je l’? Pa nemam neki komentar, to sam sad čuo prvi put, tako da, znate šta, sa bine je malo teže snimiti pojedinačne face… Zoran Živković, koliko ja znam, proizvodi vino, i jednom je, kada se održavala promocija knjige njegovog imenjaka i prezimenjaka pisca Zorana Živkovića iz Beograda, našeg najprevođenijeg pisca u ovom trenutku; imenjaci i prezimenjaci su se našli zajedno, i napravili jednu akciju gde je Zoran Živković pisac promovisao svoju knjigu, a Zoran Živković političar i proizvođač vina se pobrinuo da svi ljudi popiju po nešto. To je bilo dobro dešavanje, tako da… Ništa, u svakom slučaju, svi koji dođu, dobrodošli su. Mogao bi sledećeg puta da donese neko vince, ako već ima nameru da dođe.

NM: Imate li na umu možda neki koncert na otvorenom?

Marčelo: Pa ne zavisi od nas. Zavisi od lokalnih organizatora i ko nas gde pozove. Što se nas tiče, mi smo voljni da dođemo uvek, a znamo da su ovde uvek dešavanja na otvorenom malo efektivnija od ovih u zatvorenom prostoru, ali kažem ti to stvarno nije do nas. Mi dobru volju imamo, tako da, ako nas neko pozove, eto nas.

NM: Imaš li neku poruku za buduće naraštaje? Primetili smo da je u publici bilo i dosta dece i tinejdžera…

Marčelo: Uvek istu! Citiram ono što kaže broj Jedan , starac iz stripa Alan Ford, on ima jedan savet, a od svih koje sam čuo u životu, ovaj se jedino pokazao tačnim, i glasi ovako: “Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti”. To nema greške, to je tako, samo nemoj da izgubiš, i pobedićeš, to je to…

Priredile Zoe_Jane i Stella

Kako je došlo do formiranja četvorke? Vi ste se svi poznavali iz osnovnih škola, ali kako i kada je došlo do dogovora o ovom izazovu?

- Pre sadašnje ekipe, Žabac i ja (Jevra) smo sa još nekim drugarima organizovali nekoliko žurki u Haciendi, tada veoma popularnom kafiću. Zbog loše komunikacije i nesporazuma prekinuli smo saradnju. Formiranju sadašnje postave svakako je doprinelo dugogodišnje poznanstvo sa
Markom i Ćirom, te smo se vrlo lako dogovorili oko detalja i krenuli sa poslom.

Prvi planovi, ideje? Dakle koja je bila početna zamisao cele priče?

- Hteli smo da prva žurka bude ludilo – (osmeh haha) – u trenutku je dobacio Marko.
Plan je bio da napravimo žurku u Reci sa odličnom atmosferom i što više prisutnih srednjoškolaca i mladih uopšte koji bi kasnije brzo prenosili obar glas o provodu. Nismo na početku razmišljali o zaradi jer smo hteli da pokažemo pre svega umeće dobrog organizovanja partija.

Strah od neuspeha je verovatno bio prisutan? Rizik uvek postoji zar ne? Kako ste se izborili sa pritiscima, i kažite nam kako je proteklo “vatreno krštenje” ?

- Uffff (od sve četvorice), neopisiva tenzija na dan žurke. Bilo je to pred kraj juna meseca 2006. godine.
Jednom rečju ludnica, zaista. Iako je svako od nas imao manje-više iskustava, ovo je ipak bila prva prava ozbiljnija stvar. Najviše nas je bilo strah od slabe posećenosti, i eventualnog tj. neočekivanog prekida dešavanja. Na našu sreću, a i na zadovoljstvo svih prisutnih, noć je bila… rekao bih savršena, nezaboravna.

Verovatno ste tada shvatili da ste ekipa koja će odlično funkcionisati na dalje, zar ne? I, žurke su krenule…

- Da, čim smo potisnuli tremu i, slobodno možemo reći stres, na samoj žurci, gledajući zadovoljnu masu kako igra i peva, shvatili smo da smo uradili pravu stvar.
“More kada sam video red skoro do Mc Donaldsa, meni je sve bilo odmah jasno hehe” – dodaje Jevra, jedan od članova ekipe Partyz 4 U.
A što se tiče sledećih žurki, pa trudili smo se da to ipak bude dva do tri puta mesečno, da ljudima ne bi dosadilo tj. kako ne bi došlo do pada interesovanja.

- Uglavnom radimo petkom i subotom. Ti dani su se pokazali kao najbolji za izlazak… a i zar nisu hehe? – Objašnjava Dušan (Ćira).

Imate ime “Partyz 4 U” i prvi ste uzeli naziv “High School Party” za organizovanje srednjoškolskih žurki u Nišu. Ko je bio kum?

- Na smom početku nismo razmišljali, niti smo imali neko ime. Kada smo odlučili da napravimo MySpace profil, morali smo nekako da ga nazovemo, te smo se Jevra i ja (Marko) dogovorili oko imena.

A promocija i marketing? Svakako je jedan od vaših aduta taj što ste većinom iz različitih škola…

- Naravno, želeli smo da budemo što rasprostranjeniji i da glas dopre do što više mladih ljudi. U tome nam je
dosta pomoglo “širenje glasa” i najava preko MySpace-a i Nis-Music.net portala koji je redovno podržavao naš rad.

Najuspešnija i najdraža žurka?

(tajac… i najzad)
- Nije da smo hvalisavi, ali svaku našu žurku možemo nazvati uspešnom.
Ipak izdvajamo žurku u diskoteci Studio 24. maja 2008. godine, kada je bilo oko 1.300 ljudi.
To je ujedno bio i rekord ovog kluba, kada govorimo o organizovanju privatnih žurki, tim pre što su to uradili srednjoškolci sa 16-17 godina.
Inače, prva žurka u Reci (sasvim slučajno 24. juna 2006. godine) nam je sigurno najdraža. Takođe rekordna posećenost, 1.100 osoba.

Sa kime ste sve sarađivali za protekle dve godine?

- Kao što smo već rekli, počeli smo sa Rekom i organizacijom DJ-eva “Party Zone” koja nas je pratila na svakoj žurci. Veliku pomoć i podršku uvek imamo od našeg koordinatora Boby-ja . Što se tiče klubova i kafića, sarađivali smo pored Reke, sa sledećim : Klub elektroskog fakulteta, diskoteka Studio, Cubo klub i Face cafe.
Interesantno je reći da su nam sa kluba elektronskog fakulteta rekli da je kapacitet 500 ljudi, a mi smo doveli 800, iako je prostor malo zabačeniji i udaljeniji od grada.

Kada i gde očekujemo sledeću žurku?

- U diskoteci Studio, 31. januara organizujemo sledeću žurku. Da napomenemo promociju tekile planiranu za to veče. Nakon toga, u planu je i žurka 14. februara na dan zaljubljenih u klubu elektronskog fakulteta. Naravno, očekujemo da obe žurke budu VEOMA uspešne hehe.

Nije lako raditi u timu. Iako vas je samo (?) četvorica, kakav je vaš interni odnos. Kašnjenja, nesporazumi, ima li konflikata… Kako funkcionišete?

- Veoma je zanimljivo da smo sva četvorica različitih karaktera, no ipak smo se našli na istim talasnim dužinama jel. Čudno je to, ali eto… uvek ima kako bismo rekli, konstruktivnih svađa i prepirki, ali ništa više od toga, zbog toga smo i posle 2 godine i dalje zajedno.
Maksimalno se pokrivamo i udružujemo ako dođe do bilo kakavih nesuglasica sa vlasnicima, i funkcionišemo otprilike svi za jednog

Nove godine?

Da, organizovali smo, po prvi put doček Nove godine. Iskreno, moglo je i bolje, ali tu smo da izvučemo pouke za sledeći put. Treba napomenuti da smo već dva puta veoma uspešno, računajući i sada, organizovali doček srpske Nove godine.

Planovi i vizije? Još malo pa završavate srednje škole, verovatno ne prekidate saradnju?

Ne, ne, to nikako! (osmesi u celoj ekipi)
Nastavićemo i dalje organizovanje žurki i saradnju sa klubovima, pa…. otvaramo diskoteku! (opet još veći osmeh širom ekipe)
:”Samo se vi smejte, ja sam ozbiljan” – odlučno i ponosno izjavljuje Jevra.

Ovaj vaš, nazovimo projekat, se svakako na neki način može nazvati primerom uspešnog malog biznisa, te na neki način vaš rad može poslužiti kao model drugima.
Šta su po vašem mišljenju ključne stvari za uspešan biznis?

- Pre svega odgovornost, odgovornost i samo odgovornost. Važan je naravno i detaljan i čvrst dogovor.
Iako smo svi različiti, imamo isti cilj, trudimo se da budemo ozbiljni kako ne bismo narušili ime i rad naše ekipe.

Šta mislite o ideji i radu www.Nis-Music.net portala ?

Dobro je što se neko setio i realizovao tako nešto. Definitivno će koristiti jer je to jedini sajt na kome se
na jednom mestu mogu naći sve informacije o aktuelnim žurkama, svirkama i ostalim muzičkim dešavanjima u Nišu. Zavhvalni smo mu zbog podrške i da napomenemo da je ovo naš prvi intervju. Samo napred!

A popularnost?

Pa to ide jedno sa drugim jel? Naravno da smo primetili kada su nepoznate cure počele da se javljaju na ulici, i traže tetovaže na intimnim delovima tela, itd. Zanimljivo je, priznajemo 

Poseban pozdrav?

Ne bismo hteli da propustimo priliku da ovim putem POSEBNO pozdravimo Elektro distribuciju Srbije,
jer je nekoliko puta neočekivano nestala struja, ALI ljudi su počeli sami da pevaju, atmosfera se zagrejavala da bi sa dolaskom struje masa naprosto eksplodirala!
Tako da ono.. hvala EPSu

Poseban pozdrav Bobby-ju, i igračicama : Tijani, Goci, Sixy, i DJ ekipi : Nakoch, Bucek, Milkan, Denis, Leo, Boshko. I naravno veliki pozdrav za voljeni Durlan City !

Contact & more info > myspace.com/partyz4u